Samo je Beograd očekivao da ZSO bude ‘Republika Srpska na Kosovu’

Nekima možda iznenadno i neočekivano, drugima sasvim u skladu sa jedinim prihvatljivim rješenjem, ali današnja izjava specijalnog izaslanika Evropske unije za regionalna pitanja i dijalog Srbije i Kosova Miroslava Lačaka o tome da Sporazum o zajednici opština sa srpskom većinom mora biti proveden, ali da niko razuman ne želi Republiku Srpsku na Kosovu – nikoga nije ostavila ravnodušnim.

U izjavi za prištinski portal GazetaExpres Lajčak je rekao da “nijedna razumna osoba, pogotovo s obzirom na trenutnu situaciju u Bosni i Hercegovini, ne bi predložila tako nešto”, a na pitanje da li ZSO treba imati izvršne ovlasti, Lajčak je rekao da bi vjerovatno bilo dobro promijeniti narativ:

“Umjesto da kažemo šta ne želimo, bolje bi bilo da se zapitamo šta bi bilo, šta hoćemo, jer to je vaš proces i Kosovo ima 50 posto udjela. Niko vam neće dati pismo i reći da ga ‘potpišete’. Vi ste ravnopravna strana u procesu i imate apsolutno pravo u procesu iznositi svoje prijedloge. Umjesto da kažemo da ovo ne želimo, bolje bi bilo da kažemo ‘ovo je ono što mi predlažemo’, ‘tako želimo da se to uradi'”, kazao je Lajčak.

Predsjednica Kosova Vjosa Osmani izjavila je danas, govoreći o istoj temi, da njena zemlja neće dozvoliti modele koji bi Kosovo učinili nefunkcionalnim, a pozivajući se na medije sa Kosova novinska agencija Tanjug navela je da je Osmani poručila kako zajednica srpskih opština ne treba da ima nikakva izvršna ovlaštenja.

Može li ZSO imati „izvršna ovlaštenja“

Ključna sintagma u cijeloj priči oko Zajednice srpskih opština je „izvršna ovlaštenja“, jer upravo je to dio sporazuma oko kojeg se srpska i kosovska strana u potpunosti razilaze. Ono što javnost na Kosovu brine jeste hoće li se pristajanjem da se ZSO-u omoguće izvršna ovlaštenja otvoriti prostor da se stvori poseban poltički entitet, nalik entitetu Republika Srpska u Bosni i Hercegovini, dakle politički organizam koji bi, potencijalno, mogao neprekidno i kontinuirano djelovati protiv interesa države Kosovo.

Politički analitičar iz Srbije, Dušan Janjić kaže da ako se ZSO uspostavi u obliku koji podrazumijeva izvršne nadležnosti to automatski znači uspostavljanje srpskog političkog entiteta na Kosovu, nalik RS-u u Bosni i Hercegovini.

„Lajčak bi morao da zna da je prva parola kojom je Srpska lista izašla na izbore bila ‘danas birate Srpsku sutra gradimo Srpsku’, još 2013. i od toga se nije odustalo. Ceo sukob je zahtev za izvršne nadležnosti, a ako dobije ovako opisane sektore delovanje Zajednica srpskih opština znači vladu kao Republika Srpska, to je onda entitet na Kosovu. Inspiracija Tomislava Nikolića, i u to doba Aleksandra Vučića, i tog dokumenta koji je usvojen u skupštini ide iz pokušaja da se Republika Srpska prilagodi ili ono što je Republika Srpska da se sakrije od rešavanja kosovskog problema i da se ona izbori kao cilj. Zato je Srbija toliko blokirana, jer to je nešto što je ovdašnjem narodu objašnjavano i dole Srbima kao potpuna pobeda i da zapravo oni ostaju u Srbiju, preko tog mehanizma“, kaže Janjić.

Vjerovatno je samo strana u Beogradu smatrala da će ZSO jednom zaživjeti kao neka vrsta političkog organa, koji će onda moći da blokira većinske odluke na Kosovu, kaže politolog sa Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi dodajući kako je „možda jedino strana u Beogradu očekivala da će ZSO imati nekakva izvršna ovlašćenja koja će ličiti na nekakav političaki entitet nalik na RS u BiH, ali to je zasigurno nešto s čim se kosovska strana ne bi složila, a Boga mi, ni sama Evropska unija“.

Šta EU, zapravo, želi

Beširi kaže da je Lajčakova izjava problematična iz više razloga, a najviše jer odražava stav iz kojeg se jasno može uočiti da Evropska unija uvijek govori „šta nešto nije, a nikada šta nešto jeste“, a ono što većina uključenih u proces očekuje jeste da se Evropska unija jasnije izjasni o tome šta zapravo želi i koji su njeni ciljevi.

U narednih nekoliko mjeseci, pojašnjava Beširi, treba očekivati pojačani pritisak na Beograd i Prištinu da se dođe do tzv. sveobuhvatnog sporazuma, a pitanje ZSO-a je ono koje Srbija neprekidno „stavlja na stol“, i to s razlogom, jer je to jedna od rijetkih stvari oko koje nije ni počelo rješavanje.

„S druge strane, iz kosovske perspektive Beograd je taj koji je kriv da ZSO još nema ni predloga statuta od strane Beograda i jasno je da njeno formiranje ne bi bilo nešto više od neke prosečne nevladine organizacije, kako bismo to rekli. Drugo rečima udruživanje zajednice opština u kojem su većinsko stanovništvo Srbi na polju kulture, što neće niko osporiiti, na polju sporta, što isto tako neće niko osporiti, ali mislim da je glavna poruka i EU i vlasti u Prištini da je za političke odluke važno da građani srpske nacionalnosti na Kosovu učestvuju u političkim institucijama Kosova, što uključuje parlament, lokalnu vlast, gde su već uključeni i u Vladi Kosova, gde ustavom imaju garantovano mesto“, kaže Beširi.

Zajednica srpskih opština sa izvršnim ovlaštenjima i nekom vrstom političke „samostalnosti“ nerealna je i neostvariva kaže Janjić čak i u narativu o razmjeni teritorija. Ali, čak i u takvoj vrsti geopolitičke kombinatorike, razmjena bi, eventualno, uključivala samo četiri opštine na sjeveru Kosova, u kojima su Srbi većinsko stanovništvo. Sve ostalo bi, smatra Janjić, značilo „kraj Kosova“ i to je nešto na šta kosovska strana nikada neće pristati.

„Mogu Albanci da razgovaraju, kao što je Thaci razgovarao, o nekoj razmeni severa, koje nije integrisano ali da se oni (kosovska strana) odreknu pomoravlja, pa u tom slučaju nema više Kosova. Dok je to na nivou severa Kosova, dakle četiri opštine, što je bila prvobitna ideja Amerikanaca, da dobiju neku vrstu prelazne međunarodno – garantovane integrativne autonomije, kao što je bila Slavonija, na to su pristali, na ime Srpska zajednica, verujući da će u kasnijim razgovorima uspeti oko statuta i ostalog da razjasne da nema izvršnih ovlaštenja. To nije odmah rečeno Beogradu. Beograd je znao da se to ne može dobiti, barem Vučić, ali mu je dobro došlo i dan danas koristi taj neuređeni posao“.

Ustav Kosova, evropski standardi

Vučić uspješno koristi i ponašanje kosovskih vlasti, pojašnjava dalje Janjić, kako bi maksimizirao svoje političke ciljeve, ali svi bi, ipak, poručuje, trebali biti svjesni političke realnosti.

„I to odbijanje od strane Albanaca da bilo šta primene da bi maksimalizovao svoje ciljeve i da bi diskreditovao albansku stranu koja ne primenjuje Briselski sporuzam. Time se deskredituje, a to bi Lajčak trebao znati, i njegova uloga. Treba se vratiti na tekst Briselskog sporazuma, gde piše Kosovo i da shvate da mora nekako drugačije da se rešava problem, može da se zove Srpska zajednica, ali ne može da ima izvršnu vlast, jer to ne dozvoljava ni kosovski ustav, ni evropski standardi – jer ne može nešto biti regija što ima manje od milion stanovnika, a Srba dole nema toliko“, kaže Janjić.

Brojnost Srba na Kosovu je ono na čemu i kosovska strana često insistira, kaže Beširi svjestan argumentacije koja se koristi.

„Kosovska strana uvek naglašava formalnu poziciju koju ZSO ima na Kosovu. U odnosu na njen broj da se ne može naći ni u jednom drugom ustavu demokratskih država, dakle da su garantovana mesta u parlamenu, vladi i opštinama u kojem su većinsko stanovništvo, da se takvo nešto retko može videti. Naravno, tu ima dosta problema sa primenom u praksi, na šta se srpska zajednica na Kosovu često žali, a to je prisutnost u institucijama, pravo na korištenje jezika, dikriminacija s kojima se suočavaju u institucijama“, zaključuje Beširi.