Pred izbore vlast u Srbiji nema milosti za ‘crvenu zonu’

Život pod okupacijom COVID-19 nije nas potstakao da se zajedničkim snagama odupremo zavojevaču i u Novoj godini proslavimo oslobođenje. Šta se, zapravo, dešava mimo slavljeničkog raspoloženja? Slično kao pred kraj svakog velikog rata, svi se zariču u mir. U isto vreme kopaju se rovovi za još dublje razvaline.

I dok se u Srbiji, toj veštački oslobođenoj teritoriji (od COVID-19) pripremao najmasovniji doček u Evropi, i svuda po kafanama, salama, ulicama i trgovima organizovalo slavlje, mnogi podaci ukazuju kako nam je dobro zdravlje dalje nego ikad u novijoj istoriji. I da će za oporavak javnog zdravlja biti potrebni ogromni resursi, dobra volja, solidarnost i stručnost. Sve ono zbog čijeg nedostatka dodatno patimo u toku epidemije.

Lažni proglasi o velikim pobjedama

Po poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u novembru prošle godine je preminulo 40 odsto više osoba nego u novembru 2020. godine, kada nas je takođe pogodio veliki talas COVID-19. Ako bi se, međutim, broj preminulih u novembru prošle godine uporedio sa pretpandemijskim periodom, odnosno sa novembrom 2019. godine, to je povećanje još veće i iznosi gotovo 90 odsto.

A da će nam broj novozaraženih na početku Nove godine višestruko narasti, da će se prepuniti bolnice i opet otkazivati neophodne operacije, da će lečenja teško obolelih morati da sačekaju, da će se pred COVID ambulantama opet čekati po celu noć, u to ne sumnjaju stručnjaci, koji su već više puta u toku ove dve godine upozoravali režim da nas ne zavaravaju lažnim proglasima o pobedama.

Kako će, kada sve ovo umine, izgledati naše nekad čuveno javno zdravstvo pitali smo dr. Dragoslava Popovića, dugogodišnjeg savetnika u međunarodnim organizacijama za ovu oblast i predsednika Društva za javno zdravstvo Srbije. Ovu poslednju funkciju Popović obavlja volonterski te se ne ustručava da o svemu što nas je snašlo i o posledicama koje nas čekaju govori otvoreno.

Doktor Popović ističe da je “odbrana [od korona virusa] u Srbiji od samog početka postavljena naglavačke” i da su se sve karte kao i ogromni finansijski resursi usmereni na lečenje obolelih od COVID-19, dok se jednostavnim merama zaštite od zaraze retko ko bavi. Posledice pogrešne stragegije su pogubne, ističe Popović. Ne samo da će zdravstvo biti opterećeno ogromnim brojem pacijenata sa dugotrajnim posledicama posle preležanog COVID-19, već danak plaćaju i oni još mnogobrojniji, koji ostaju uskraćeni za druge zdravstvene usluge.

Ugostitelji, navijači, turisti, zavjerenici…

“To će se jasno pokazati kada se bude radio završni račun pandemije, samo tada će biti kasno za sve one koji se sada vode u rubrici višak smrtnosti.”

Potpuno je obesmišljena i uloga Kriznog štaba. Sve nas iscrpljuju dugim sastančenjima bez konkretnih rezultata i jasnih uputstava. Dogovaraju se kako da ispeglaju mere i “svoje odluke uklope u interese ugostitelja, fudbalera, navijača, bugarskih turista i domaćih propovednika svih vrsta zavera”.

Taktika je kreni, pa stani – unapred, pa unazad. Nije poznato da je ijedna zemlja na svetu uvela ovakav privid besmislenih mera kakav se primenjuje u Srbiji sa COVID propusnicama: važe za kafane, barove i kockarnice, ali tek od 20:00 časova (prvobitno od 22:00 časa) pa dok ne svane.

Kakvi smo mi to ratnici i ko nas u ovom boju vodi kad u Srbiji nema političke smelosti ni za sprovođenje osnovnih mera epidemiološke zaštite. Doktor Popović se zalaže da se bar uvede obavezna vakcijancija zdravstvenih radnika.

“Izvinite, ali kad niste sposobni da izađete i zahtevate vakcinaciju zdravstvenih radnika, ne možete očekivati ni da će se ostali vakcinisati.”

Promocija pseudonauke u izbornoj kampanji

Ali, u našem rialitiju promovišu se suprotni primeri: vodeći propagator nepoverenja u vakcine, doktor i član Kriznog štaba odlikovan je za zasluge u odbrani od pandemije početkom godine. Iako Popović ne navodi njegovo ime, svi znaju da je reč o pulmologu Branimiru Nestoroviću, kojeg su građani mogli dobro da upoznaju jer je u poslednje dve godine postao zvezda lažnih vesti, pseudonauke i antivakserske ideologije.

U međuvremenu, Nestorović je napustio Krizni štab i sa ogromnim publicitetom nedavno je osnovao svoje udruženje. Ukoliko ovaj doktor sa novim pokretom egzotičnog imena “Vitezovi reda zmaja” uđe u predsedničku trku, mogao bi da osvoji dosta glasova, pre svega među antivakserima i teoretičarima zavere. Svakako da bi njegova kampanja zabavila mase i potisnula ozbiljne političke probleme pred izbore u aprilu.

Među analitičarima se procenjuje da bi taj “vitez reda zmaja” mogao da odigra ulogu koja je na prethodnim predsedničkim izborima pripala Luki Maksimoviću, zvanom Ljubiša Preletačević Beli. On je, uz dobro organizovanu i skupu kampanju, uspeo tada da osvoji bezmalo 10 posto glasova i da uveliko obesmisli demokratski proces.

Iznemogli ljekari iz COVID zona

I dok se jedan broj doktora posvetio brzometnom napretku u političkoj karijeri, drugi su ostali verni svojoj profesionalnoj misiji. Oni koji rade u crvenoj COVID zoni na ivici su izdržljivosti. Veliki broj njih pati od anksioznosti (41 odsto), depresije (21 odsto), čak i od posttraumatskog stresnog sindroma (14 odsto), pokazalo je istraživanje koje je, obavljeno na inicijativu psihologa u vojnim bolnicama, uradilo Društvo za održivu budućnost “Koraci”.

“Oni nose ogroman teret pandemije, rade u vanrednim uslovima, sa najtežim pacijentima, među kojima je ogromna smrtnost i sa kojima ne možete uspostaviti ni minimalnu komunikaciju”, ističe Popović i dodaje da je većina prebolela COVID-19 ili imala nekoga u najbližem okruženju ko je preminuo od te bolesti.

U isto vreme preopterećeni su poslom, isključeni su iz donošenja odluka i komunikacije sa Ministarstvom zdravlja i Kriznim štabom. Kivni su i na medije, koji raspiruju kontroverze o vakcinaciji.

“Ako oni pokleknu, džaba nam i lekovi, i respiratori”, smatra Popović.

Jedna mlada žena anesteziolog sa prve linije ne želi da poklekne. Izgubila je početkom godine bliskog prijatelja i kolegu iz “crvene zone”. Danju i noću bori se da u životu održi najteže pacijente. Po pet uzastopnih noćnih smena je u COVID zoni. Na putu do Batajnice ponekad se dopisuje sa mnom.

‘Iz zone smrti u zonu života’

“Zamrzla sam svaki osećaj nezadovoljstva. Drukčije ne bih mogla da učestvujem u ovoj agoniji.”

“I mi smo živa bića, ponestaje mi rezerva, preovlađuje umor, jad, nesreća. Ako preživimo, kakav će to biti život… Dosta nas je navuklo ozbiljne sistemske i neurološke bolesti.”

A kada je pao sneg, doktorka piše: “Evo, jutros izašla iz Batajnice, čemer i tuga, paralelni svet. Ovaj sneg me diže i veseli, kao i praznična atmosfera u gradu… Iz zone smrti u zonu života. I u stanju sam da se tome radujem.”

Posle nekoliko dana: “Javnost nije svesna šta proživljavamo i kroz koji pakao prolazimo. Oko nas se život odvija kao da se ništa ne dešava… dok nas još ima koji ćemo da ih lečimo.”

A pre neki dan: “Mere moraju da budu rigorozne, spartanske. Ko hoće da bude lečen, mora da bude vakcinisan.”

Dopalo joj je da dežura i u novogodišnjoj noći. Dok Krizni štab razmišlja već dva dana da li da uvede obavezne COVID propusnice za svih 24 sata, hiljade ljudi stižu na Aerodrom “Nikola Tesla” i puštaju se bez ikakve provere u grad.

‘Toliko znanja o našem neznanju’

Na početku pandemije orili su se aplauzi upućeni herojima u “crvenoj zoni”. Brzo su utihli. Junaci su skrajnuti. Ne viđamo ih više ni na televizijama. Niti oni imaju vremena, niti su njihove čemerne priče pred izbore poželjne.

Na početku činilo se da je nemački filozof Juergen Habermas (92) u pravu kada je sve što se do tada dešavalo oko korona virusa sumirao u rečenicu: “Nikada još nije bilo toliko znanja o našem neznanju.” (Intervju za Frankfuter Rundschau, april 2020. godine.) Ma koliko da je teško zvučao njegov zaključak, u njemu je, zapravo, bilo obilje optimizma. Suočavali smo se sa spoznajom koliko toga ne znamo o virusima, o prirodi, o sebi samima. Budila se i svest da u pandemiji nikome ponaosob ne može biti dobro ako nije dobro svima. Jer, šta vredi pojedincu da bude zdrav ako su mu komšije obolele.

Da li nam je pandemija pružila podsticaj za zajedničku izgradnju solidarnijeg i zdravijeg društva? Ako je takva klica i počela da se nazire, ona je vrlo brzo zatrta. Što je nauka više napredovala, to su neznalice bile odlučnije da se proglase sveznalicama. Spremno su ih političari (zlo)upotrebili za svoje populističke ciljeve.

“Vakcine truju organizam, preko njih se ubacuju čipovi, služe mračnim silama da porobe male narode”, govorili su antivakseri koji postoje svuda u svetu. Oni koji ne veruju ni u maske ni u distancu poriču da korona virus postoji, imaju svoje recepte… Ali, retko im je koja demokratska vlada širom otvorila vrata za njihovu propagandu.

Mogla bi Srbija opet biti ‘rekorder’

Srpski kabinet je specifičan i po tome što je u njemu procenat ministara sa lažnim diplomama i plagiranim doktoratima neobično velik, ali i što predsednik države, pravnik po struci, bez ikakvog zazora prepisuje lekove i nalaže lekarima da ih po njegovom uputstvu upotrebljavaju. Zato ne bi bilo nikakvo čudo da Srbija posle dočeka Nove godine opet postane prvak u Evropi po broju obolelih.

Što se izbori više bliže, to se uzaludnijim čine upozorenja lekara svih specijalnosti udruženih u organizaciji Ujedinjeni protiv kovida (UPK). Među njima je i doktor Dragoslav Popović.

Za kraj poručuje populističkim vođama: “Strategija nezameranja može uzdrmati svaku vlast. Ako je Srbija podeljena pola-pola po pitanju vakcinacije, svet više nije. Vakcinisani postaju većina, a ostali su margina.”