Kad društvene mreže naiđu na zid

Da društvene mreže utiču na mnoge aspekte naših života, nije više nikakva novost. Ali, one su postale toliko dominantne u svakodnevnom životu da počinju da utiču i na globalnu politiku, ekonomiju i – umetnike.

Koliko su zapravo društvene mreže postale moćne, govori i najnoviji primer sa cenama kripto-valuta, poput Bitcoina i Ethereuma. Svaki put kada bi neki od uticajnih investitora napisao samo jednu objavu na Twitteru, cene bi pale, ponekad i za desetak odsto. A kada sličan twit napiše Elon Musk, jedan od najbogatijih ljudi na svetu i jedan od najvećih investitora na ovom polju, vrednst kripto valuta padne čak i za trećinu.

Čiji zid je stariji?

Iako se zvanično naziva ‘news feed’ (linija sa novostima), gotovo svi korisnici Facebooka mesto gde objavljuju sadržaje od samog početka nazivaju – zid (eng. wall). Znajući za ovo, čelnici ove mreže su došli na ideju kako da promovišu i svoje ostale aplikacije – Instagram i Whats App – korišćenjem jedne od najpoznatijih rok pesama svih vremena.

Tridesetog novembra 1979. godine objavljen je jedanaesti studijski album rok sastava Pink Floyd, pod nazivom ‘The Wall’. Ovaj sastav je već u to vreme imao status kultnog, a kritičari su se utrkivali ko će da napiše bolji ‘hvalospev’ o novoj ploči. ‘The Wall’ je zapravo rok-opera, jedinstveno delo u kome je glavni junak Pink, rok zvezda koja želi da napravi figurativni zid između sebe i ostatka društva. Album prati i život ove fiktivne rok zvezde – otac gine za vreme Drugog svetskog rata, a dok raste samo sa majkom, ima i problema u školi, i sa profesorima i sa drugim učenicima. Ovaj zaplet je poslužio kao inspiracija za najpoznatiju pesmu sa ovog albuma – ‘Another brick in the wall’ (Još jedna cigla u zidu). Ceo album je bio izuzetno uspešan, sa čak 15 nedelja uzastopno na na top-listama u SAD. Danas se ‘The Wall’ smatra za jedan  od najvažnijih albuma moderne muzike, a mnogi ga često svrstavaju i u top dvadeset najboljih muzičkih dela svih vremena. Zanimljivo je i da je ovaj bend omiljeni mnogim astronautima, astronomima i fizičarima. Tako su Ruski kosmonauti pustili njihovu muziku u letelici Soyuz TM-7 1988. godine. Nakon toga, njihova je muzika često puštana i na svemirskoj stanici ‘MIR’, pa su dobili i epitet ‘prvog rok benda u svemiru’. 2004. godine, američka agencija NASA je pustila deo njihove pesme ‘Eclipse’ na robotskoj sondi Opportunity koja se nalazila na Marsu.

Roger Waters, basista Pink Floyda i jedan od glavnih vokala i tekstopisaca, smatra se jednim od najznačajnijih rok umetnika. On je idejni tvorac i drugih legendarni albuma ovog benda, poput ‘Animals’ i ‘Dark side of the Moon’.

“Pre izvesnog vremena, prišli su mi predstavnici Facebooka i ponudili mi da koriste moju muziku u reklami za mrežu Instagram – odmah sam ih odbio, iako je u pitanju bilo puno novca” izjavio je Waters početkom juna.

Ovo je ponovo pokrenulo raspravu u javnosti o tome kako Internet i društvene mreže koriste radove umetnika širom sveta, te da li na taj način one zapravo umanjuju njihovu umetničku vrednost. Ova debata traje još od početka distribucije muzike putem interneta, uglavnom u mp3 formatu. Kompanija Apple se u to vreme ‘dosetila’ kako da što efikasnije promoviše svoj iPod muzički mp3 plejer. Popularni bendovi i muzičari u to vreme, poput U2, Gorillaz, Coldplay, uz mnoge druge, često su se pojavljivali u reklamama za iPod. Irski bend U2 je otišao i korak dalje, pa su imali i svoje posebno izdanje iPoda, u crveno-crnoj boji, sa u to vreme ogromnih 20 gigabajta prostora za skladištenje.

Mnogi muzičari, naročito izvođači pop muzike, često u svojim video spotovima promovišu poznate brendove, a vrlo često i proizvođače elektronike. U pitanju su najčešće smartfoni, slušalice i laptop računari. Tako je i gigant Samsung nedavno predstavio posebno izdanje svog Galaxy S20+ smartfona, u saradnji sa mega-popularnim bendom iz Južne Koreje ‘BTS’. Kompletna serija ovog telefona prodata je preko onlajn prodavnice – za manje od jednog sata.

Ipak, nisu u pitanju samo velike kompanije i globalno popularni muzičari. Internet i društvene mreže služe i promociji onih koji tek počinju da se bave muzikom, slikanjem ili fotografijom.

Tako sajtovi i usluge poput Sound Cloud i Bandcamp besplatno strimuju vašu originalnu muziku, a zahvaljujući tome što imaju milione korisnika, mnogo je lakše da vaša muzika bude ‘primećena’. Za one koji se bave fotografijom – ili tek počinju – tu je odlični sajt ‘500px’. Ova kombinacija onlajn galerije i društvene mreže  sadrži i mnoge tematske grupe, gde iskusni fotografi često pomažu onima sa manje iskustva kako da poboljšaju svoju fotografiju. Za likovne umetnike svih profila pravo mesto je sajt ‘Deviant Art’. Često navođen kao jedan od stotinu najboljih sajtova na celom internetu, i Deviant Art je kombinacija društvene mreže i mesta za učenje i napredovanje u umetničkom izrazu.

Akademska slikarka Vesna Marinković Stanković kaže da internet dosta pomaže umetnicima, ali da je bitan i ‘stvarni svet’ :

“Naravno da nikada nije jednak utisak videti umetničko delo uživo i na internetu ili na društvenim mrežama. I da je fotografija najsjajnija, kad stojimo pred samim delom tek tada ga osećamo i sagledavamo na pravi način. Zato i postoje galerije i muzeji i uvek će  postojati. Način na koji je delo sazdano, širina poteza, gama ako je reč o slici jedino uživo se može videti. Ali internet svakako mnogo znači – on povezuje stvaraoce, i na njemu uvek možemo da pratimo nova ostvarenja, da ih plasiramo u svet, pa da i na taj način predstavimo sebe i ono što radimo. Tako, naravno, veći broj ljudi može da dobije predstavu o samom delu ili izložbi” objašnjava Marinković Stanković.

Sa ovime se slaže i akademska slikarka Zorana Jovanović:

“Umetnička dela su sama po sebi unikat, a ručni rad nosi sa sobom posvećenost, vreme. Umetnik na tom delu daje celog sebe, a kroz umetnička dela se protka umetnikova osećanja i njegov doživljaj lepog. Kroz to delo, umetnik stvara svoj svet, a kroz posmatranje umetničkog dela, čovek doživljava emocije, osećanja koja su deo tog dela. Atmosfera samog umetničkog dela zavlada prostorijom, postaje deo posmatrača. Međutim, umetničko delo postavljeno na društvenim mrežama pruža drugačiji ugao posmatranja umetničkog dela. Doživljaj umetničkog dela u galeriji je čist, iskren, potpun, dok društvene mreže ne mogu da prenesu pravu atmosferu umetničkog dela” smatra Jovanović.

Umjetnost na internetu – i u svemiru

Iako ‘The Wall’ neće biti u reklami za Instagram, to ne znači da muzička industrija ne želi saradnju sa tehnološkim gigantima. Štaviše – najbrže rastuća društvena mreža TikTok je kompletno bazirana oko muzike, plesa i kratkih video klipova, a ima ugovore sa najloznatijim svetskim izdavačkim kućama. Često i popularni izvođači nove pesme predstavljaju na TikToku, ili ređe, na Instagramu.

A neki umetnici su otišli i dalje od društvenih mreža, i to – u svemir. 2018. godine u svemir je lansirana prva umetnička instalacija, u raketi Falcon 9. Skulpture su se našle na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS), a umetnici su putem interneta mogli da vrše interakciju sa njima, i to ispred publike u galeriji. Inače, ovo nije i prvo umetničko delo u svemiru. Američka svemirska sonda Voyager, lansirana 1977. godine, na sebi je imala ‘zlatni disk’ tj. zlatnu gramofonsku ploču , koji je sadržao kratke zapise muzike Baha, Mocarta, Betovena i Stravinskog, kao i snimke ljudskog govora na različitim jezicima.