Kada država prisluškuje – samu sebe

Najnovija otkrića u SAD-u bacaju novo svjetlo na rad i ponašanje obavještajnih službi, političara, ali i tehnoloških giganata.

U većini zemalja je korištenje softvera i hardvera za 'presretanje' podataka korisnika regulirano zakonima o sigurnosnim službama (EPA)
U većini zemalja je korištenje softvera i hardvera za 'presretanje' podataka korisnika regulirano zakonima o sigurnosnim službama (EPA)

Nije prošlo ni šest meseci od kako je novi predsednik Joe Biden stanovnik Bele kuće, a u javnosti su počele da se pojavljuju informacije o radu administracije njegovog prethodnika Donalda Trumpa. Iako se mislilo da se manje-više zna sve o skandalima koji su se godinama vezivali za Trampa i vrh Republikanske stranke, ispostavilo se da je ovo tek početak.

Još se 2019. godine sumnjalo da Trampova administracija tajno prikuplja podatke o njenim kritičarima, a naročito novinarima, aktivistima za ljudska prava i javnim ličnostima koje su kritikovale republikance, tada sve odreda lojalne Trampu.

Sada je i potvrđeno da je u februaru 2018. godine Američko ministarstvo pravde (DoJ, Department of Justice) tražilo od kompanije Apple informacije i podatke o komunikacijama politačara. Među njima je bio i tadašnji savetnik u Beloj kući Don McGahn, kao i njegova supruga. Deo tog zahteva je bila i specijalna “odredba o poverljivosti” (Gag Order), koja je zabranijvala kompaniji Apple da obavesti korisnike da su traženi njihovi podaci. Bračni par McGahn je ovome obavešten pre par meseci, kada je Gag Order prestao da važi.

Šokantno prikupljanje podataka i zloupotreba ovlaštenja

Američki mediji su nakon ovoga krenuli u veliku “istragu”, koja je pokazala da su od Applea traženi i podaci za bar još dvoje kongresmena iz redova demokrata, koji su bili članovi House Intelligence Committee (HIC, Komiteta za nacionalnu bezbednost). Iako se za sada ne zna zašto su oni bili pod nekom vrstom istrage, situacija definitivno izgleda kao da je “SAD špijunirao samog sebe”. Nezabeleženo je da je neki od aktivnih savetnika u Beloj kući bio “na merama” – čak ni za vreme afere Watergate, početkom sedamdesetih.

Neki od medija u SAD-u navode i da su dvoje demokrata u pitanju Adam Schiff, predsednik HIC-a i jedan od najviših državnih službenika u obaveštajnom aparatu, kao i član HIC-a Eric Swalwell.

Ono što je interesantno je da su i Schiff i Swalwell bili žestoki kritičari Trumpa i njegove administracije, a obojica su bili i članovi komisije za njegov opoziv (impeachment). Chuck Schumer, istaknuti demokrata i predsednik Komiteta za pravosuđe Senata SAD-a, izjavio je da je “prikupljanje podataka od Ministarstva pravde o političarima i njihovim porodicama u najmanju ruku šokantno te da je u pitanju zloupotreba ovlašćenja”.

Tehnološki stručnjaci, novinari i aktivisti se sada sa pravom pitaju – ako je moguće prikupljati podatke o najvišim državnim funkcionerima SAD-a, i to tajno, šta je onda sa podacima običnih građana? Iako praktično sve tehnološke kompanije – Google, Apple, Facebook i drugi – godinama tvrde da su podaci korisnika šifrovani i zaštićeni, u praksi to nije tako.

Čiji su u stvarnosti naši (tajni) podaci?

Sve ovo je, naravno, već poznato i predsedniku Bidenu. Njegov prethodnik je 2017. godine ukinuo mesto koordinatora za sajber bezbednost Bele kuće, a prošle godine, pred same izbore, otpustio je i nacionalnog savetnika za sajber bezbednost Crisa Krebsa. Obaveštajna zajednica SAD-a, a prvenstveno Federalni istražni biro (FBI), Nacionalna  bezbednosna agencija (NSA) i Odelenje za nacionalu bezbednost (DHS), vrše pritisak i na republikance i na demokrate kako bi se pojačala sajber odbrana zemlje i unapredili računarski sistemi, navodeći Kinu, Rusiju i Severnu Koreju kao najveće pretnje.

Ne treba zaboraviti ni da je donedavni predsednik za četiri godine promenio nekoliko direktora u gotovo svakoj od bitnih obaveštajnih agencija – FBI, Centralna obaveštajna agencija (CIA) i DHS – a gotovo konstantno je bio u sukobu sa bezbednosnim stručnjacima oko reagovanja na krize u Severnoj Koreji, Iranu, Siriji, kao i slučaju ubistva novinara i disidenta Jamala Khashoggija u Turskoj. Veći deo Trumpovog mandata bezbednosne službe bile su zaokupljen istraživanjem “Russian Collusion” afere, zbog sumnji da je Rusija uticala na rezultate predsedničkih izbora 2016. godine.

Srđan Petrović, IT stručnjak, kaže da naši podaci zapravo i nisu više naši.

“Kad okačite sliku ili video klip na neku od društvenih mreža, ti podaci putuju širom sveta, kroz mreže raznih operatera, kompanije za pohranu podataka, razne servere i, na kraju, velike data-centre samih društvenih mreža. Slično je i sa svim drugim podacima na internetu, porukama na popularnim aplikacijama za dopisivanje, pa čak i raznim igricama. Kada naši podaci putuju ‘preko pola sveta’, oni su i subjekt raznih propisa i zakona koji važe u tim zemljama. Iako društvene mreže to neće izravno reći, naravno da one podležu raznim zakonima po kojima podatke o korisnicima moraju da podele sa raznim agencijama i državnim službama. U vreme kada podaci vrede više od nafte i zlata, logično je da će se te službe interesovati za naše podatke. I ne samo one – Facebook, Instagram, Google i mnoge druge internet kompanije prodaju naše podatke, lajkove i klikove drugim kompanijama ili marketing agencijama, koje nam na osnovu toga serviraju brojne reklame. I to nije nikakva tajna – sve to piše u uslovima korišćenja svake onlajn usluge”, objašnjava Petrović.

U većini zemalja je korišćenje softvera i hardvera za “presretanje” podataka korisnika regulisano zakonima o bezbednosnim službama, mada je u većini zemalja Evropske unije potreban i poseban sudski nalog i saglasnost operatera za korišćenje ovakve opreme i vršenje aktivnosti nadzora i presretanja poziva i internet komunikacija.

Dnevno se proda 500.000 novih smartfona

Ni najveće tehnološke i softverske firme nisu “imune” na potrebe obaveštajnog sektora. Tako, na primer, kompanija Amazon ima svoj AWS program skladištenja podataka, koji koriste FBI, DHS i još preko 6.000 državnih službi u SAD-u. Tu je i tehnološki gigant Google, koji je čak razvio poseban Dragonfly pretraživač interneta, koji bi kineskim vlastima omogućavao da tačno prate aktivnost svakog svog građanina na Internetu.

Zamenik državnog tužioca SAD-a Lisa Monaco naložila je unutrašnju istragu rada Ministarstva pravde u prethodnom mandatu, a senatori Chuck Schumer i Adam Schiff su najavili istragu, navodeći da će biti saslušan i bivši ministar pravde SAD-a William Barr. Nancy Pelosi, vođa demokratske većine u Predstavničkom domu Kongresa, nazvala je samu mogućnost tajnog prikupljanja podataka o državnim službenicima “zastrašujućom”. Iako se političari širom sveta u javnosti uglavnom “čude” na vesti o prikupljanju podataka korisnika, ipak se o tome zna već skoro deceniju.

U svetu gde se u proseku proda 500.000 novih smartfona svakog dana – što je oko 40.000 svakog sata ili gotovo 600 svakog minuta – bezbednost podataka je od ključne važnosti. Svake sekunde se generiše više od jednog gigabajta novih podataka, a do 2030. godine će taj broj biti čitavih 20 gigabajta. Svi ti gigabajti i terabajti moraju biti sigurni, bez obzira da li su oni potekli od nekog političara, novinara ili aktiviste.

Izvor: Al Jazeera

Povezane

Više iz rubrike TEME
POPULARNO