Mediji pod kontrolom Kremlja preplavljeni antiameričkom retorikom
Ruganje Bidenu je neodvojivi dio nastupa prokremaljskih politikologa na državnoj televiziji.
Zvanična Moskva pokazuje oprezan optimizam nakon prvog sastanka predsednika Rusije i Sjedinjenih Država održanog 16. juna u Ženevi. Njihov razgovor lice u lice trajao je više od tri sata, a na dnevmon redu su bile sve ključne teme, od Sirije i Ukrajine do kontrole naoružanja i saradnje u Arktiku. Moskva razgovor ocenjuje kao „prilično konstruktivan“, mada je bilo i jako neugodnih tema za Kremlj, a to je mešanje u američke izbore, kao i Putinovo postupanje prema ruskom opozicionaru Alekseju Navaljnom, koji se nalazi u zatvoru nakon pretpostavljenog trovanja nervnim agensom.
Ruske vlasti negiraju bilo kakvu umešanost u trovanje Navaljnog i prilično hladno reaguju na upozorenja iz Vašingtona da bi njegova smrt imala katastrofalne posledice za Rusiju. U Kremlju su samit na Ženevskom jezeru smatrali pre svega kao priliku za razmenu mišljenja o postojećim pretnjama na globalnom nivou. Za Moskvu je bila bitna sama činjenica razgovora lidera dve najveće nuklearne sile, pa ruski predsednik pristao da prekine dugu pauzu u stranim putovanjima, nastalu usled pandemije korona virusa.
Teme i okolnosti ovog samita, dogovorenog u jeku gomilanja ruske vojske duž granice s Ukrajinom, nedeljama su bile u fokusu ruske javnosti. Međutim, ruski posmatrači su od početka govorili da u ovom trenutku nema puno prostora za resetovanje bilateralnih odnosa. U Ženevi nije došlo do približavanja stavova po ključnim pitanjima, ali ima i pozitivnih vesti, kao što je najavljeni povratak ambasadora u Vašington i Moskvu. Ruski ambasador napustio je SAD još sredinom marta, nakon što je Bajden u razgovoru s novinarom nazvao ruskog predsednika “ubicom”. U Ženevi Putin je poručio za medije da je “zadovoljan objašnjenjima” Bajdena. Dakle, u Kremlju to pitanje smatraju zatvorenim i spremni su za ublažavanje diplomatskog sukoba.
Rukovanje ne znači približavanje
Obe strane pokazale su želju da “traže načine da se približe”. No, konkretni dogovori tek treba da se postignu. Putin je najavio mogućnost “određenih kompromisa” po pitanju izdržavanja zatvorskih kazni Rusa u Sjedinjenim Državama i Amerikanaca u Rusiji. Dogovoreno je uključenje stručnjaka u razgovor o zaštiti od hakerskih napada. Nakon samita objavljena je zajednička izjava, u kojoj su Putin i Bajden potvrdili svoju posvećenost osiguravanju strateške predvidljivosti, smanjenju rizika od oružanog sukoba i prijetnje nuklearnim ratom . To je sve što je poznato javnosti u ovom trenutku.
Obe strane, čini se, iskreno radili na stvaranju pozitivne atmosfere na Ženevskom jezeru, što ne znači i da su uspeli smanjiti nepoverenje. Kao znak zategnutih veza, Bajden i Putin su održali odvojene konferencije za medije. Oba lidera su se suzdržavali od oštre retorike, ali, uprkos njihovom rukovanju uz osmeh, SAD i Rusija i dalje ostaju protivnici koji smatraju suprotnu stranu odgovornom zbog pogoršavanja bilatelanih odnosa i izazivanja tenzija u svetu.
Izgleda da Moskva nema nameru da izbriše SAD sa liste neprijateljskih zemalja. U isto vreme Rusija ostaje pod američkim sankcijama zbog niza optužbi, od izazivanja tenzija u Ukrajini i mešanja u izbore u SAD, pa do progona ruske opozicije i trovanje Navaljnog. Što se ciljeva Moskve tiče, jedan od njih je postignut, a to je uspostavljanje direktnog dijaloga s administracijom Bajdena. Teže je stvoriti “funkcionalne mehanizme” u oblastima u kojima Rusija i Sjedinjene Države imaju obostrane interese. Među njima su, prema Putinovim rečima, strateška stabilnost, regionalne sukobe, globalna ekologija i ekonomska saradnja.
Bez neprijateljstva, ali uz antiamerikanizam
U brojnim medijskim izveštajima naglasak se, između ostalog, stavlja na Putinovu izjavu da tokom sastanka “nije bilo neprijateljstva”. U isto vreme mediji pod kontrolom Kremlja su bukvalno preplavljeni antiameričkom retorikom i optužbama na račun američke administracije. Ruganje Bajdenu je neodvojivi deo nastupa prokremaljskih politikologa na državnoj televiziji. Oni godinama ubeđuju ruske gledaoce kako Sjedinjene Države sanjaju da unište Rusiju, a sve iz mržnje i zavisti prema njenom ekonomskom potencijalu i moralnom vođstvu.
Prokremaljski mediji iskoristili su sastanak u Ženevi za kritiku Bajdena i promociju Putinovih stavova kao ispravnih i najpopularnijih u svetu. Čak se tvrdi da su “Putin i kineski predsednik Si najmoćniji vođe na svetu, dok Bajden svira drugu violinu”. Poređenje Putina i Bajdena omiljena je zabava nekih vladinih politikologa, poput Sergeja Markova, koji smatra “da će Amerikanci uskoro samo zaplakati od poniženja”. Markov tumači rezultate sastanka u Ženevi kao priliku za niz bilateralnih dogovora u bliskoj budućnosti. A pored tog, smatra kako samit “daje zeleno svetlo sastancima mnogih zapadnih lidera s Putinom, bez straha od besa Vašingtona”. Odnosno, postoji prilika za poboljšanje odnosa ne samo sa Sjedinjenim Državama, već sa mnogim zemljama.
No, stvarnost je mnogo složenija. “Rusija će još dugo vreme biti u stanju konfrontacije sa Zapadom”, smatra direktor Moskovskog centra Carnegie Dmitrij Trenin. Po njegovom misljenu, u ovoj fazi nije moguće zaustaviti konfrontaciju, ali rizicima se može upravljati. Stoga je neophodno da obe strane jasno razumeju gde prolaze crvene linije protivnika, kako bi izbegli sukob, smatra ovaj politikolog.