Roboti – radnici budućnosti

Ako radite u automobilskoj i elektronskoj industriji, ili dostavi i skladištenju, u bliskoj budućnosti bi na vaše mesto mogao doći – robot.

Legenda kaže da je Grčki bog Hefest, zaštitnik kovača i zanatlija, mogao da napravi stolove od metala, koji su se sami kretali. Takođe, Hefest je napravio Talosa, “Čoveka od bronze”, koji je branio ostrvo Krit. Iako su ovi ‘roboti’ postojali samo u pričama i predanjima, postoje određeni dokazi da su u osmom veku nove ere u Kini zaista postojali ‘metalni ljudi’.

Istoričar Daouxan svedoči o figurama ljudi u Budističkim hramovima toga vremena, koji su bili napravljeni od nekoliko vrsta metala. Pod dejstvom vodene pare, ove figure bi podizale ruku ili glavu. Ovakve figure će kasnije biti nazvane ‘automatonima’, i biti česta pojava na dvorovima u Evropi. Tako su na Francuskom dvoru postojale ‘metalne glave’, napravljene u liku tadašnjih vladara, koje su pokretale usta i oči, a neke su čak imali i ‘muzičku kutiju’ (obično metalni valjak sa urezima), pa su mogle da sviraju i ‘pevaju’.

Roboti ne dolaze – oni su već ovdje

Moderna robotika sa svojim razvojem kreće 60-ih godina dvadesetog veka. Naravno, prvenstveni interes je bio vojni – Hladni rat je zahtevao razvoj raznih vrsta automatizovanih vozila ili letelica, raznih namena.

Američka mornarica (US NAVY) je već početkom 60-ih imala nekoliko vrsta autonomnih plovila, koji su imali i razne senzore – vizuelne i akustične, te jednu vrstu sonara, pa su bili u stanju da nezavisno otkrivaju podmornice ili plutajuće mine. I prvi ‘klasični’ robot, nazvan Shakey, nastao je na institutu Stanford (danas SRI International), u okviru projekta koji je finansiralo Američko ministarstvo odbrane. Robot Shakey je mogao da ‘vidi’ svet oko sebe korišćenjem kamera, senzora i lasera.

Tokom sedamdesetih, razvoj robota i robotike je bio naročito ubrzan, pre svega zahvaljujući pojavi minijaturnih električnih komponenti i integrisanih kola. Istraživači sa japanskog univerziteta Waseda su 1972. kreirali robota WABOT-1, prvog pravog humanoidnog robota. On je mogao da hoda, podiže predmete i razgovara sa naučnicima na japanskom jeziku. Ovaj robot je kasnije korišćen i u nekoliko muzičkih video spotova, gde je sam svirao klavir i sintisajzer. Godine 1986. kompanija Honda je napravila prvog bi-pedalnog robota, koji se kretao na isti način kao i čovek. Robot nazvan Genghis je imao četiri procesora, 22 različita senzora i 12 motora koji su mu omogućavali autonomno kretanje.

Danas su roboti prisutni u svim sferama života, a naročito proizvodnje. Tako 35 odsto novih automobila na proizvodnoj traci sastavljaju roboti, a kod nekih modela je to i do pedeset odsto. Roboti se danas koriste i u obezbeđenju kompanija, regulisanju saobraćaja, i u situacijama koje su rizične za ljude – vojsci, policiji i akcijama spasavanja ljudi.

Amazonovi roboti

Kompanija Amazon je otišla najdalje kada kada je korišćenje robota u pitanju – tako više od 200.000 robota danas radi u njihovim skladištima i distributivnim centrima. Amazon je to uspeo kupovinom kompanije Kiva Systems, koja je razvila robote pod imenom AGV (automated guided vehicle). Ovi roboti zamenjuju ljudske magacionere, kao i vozila za transport unutar magacinskog prostora, a mogu da podižu teret težine do pola tone. Takođe, ovim robotima nije bitno kakav je oblik predmeta koji podižu i transportuju – inače glavni problem ljudskih radnika i raznih vrsta viljuškara. Kompanija Amazon planira da u bliskoj budućnosti poveća broj svojih ‘robotskih radnika’, pa čak i da ga duplira.

Boston Dynamics je možda i najpoznatija kompanija za razvoj robota. Njihovi video klipovi na YouTubeu imaju stotine miliona pregleda, a sami roboti izgledaju kao da su stigli ih nekog naučno-fantastičnog filma. Osnivač ove kompanije Marc Raibert smatra se za jednog od najvećih stručnjaka u svetu robotike i inženjerstva. Raibert je bio i profesor na Univerzitetu MIT, a nakon razvoja prvih robota, odlučio je da pokrene Boston Dynamics. Kolika je važnost (i profitabilnost) ove grane svedoči i da je kompanija bila u vlasništvu IT giganta Google, japanskog telekomunikacionog giganta SoftBank, a danas je u vlasništvu automobilskog giganta Hyundai Motor Group.

Boston Dynamics ima više vrsta robota. Big Dog liči na ‘robota – mazgu’ a razvijen je uz pomoć američke vojne agencije DARPA. Big Dog će moći da na ratištu i raznim vojnim operacijama nosi opremu i oružje i na taj način značajno rastereti vojnike.

Napredni roboti

Sa druge strane, robot Cheetah (Gepard) je najbrži robot ikada napravljen – može da trči brzinom i do 45 kilometara na čas, što je jednako pravom gepardu. Možda najpoznatiji robot ove kompanije je Atlas – humanoidni robot koji trči, skače, izbegava prepreke i nosi razne predmete. Takođe, nova verzija Atlasa može čak i da koristi borilačke veštine, radi gimnastiku te – igra i pleše. Mnogi gledaoci na YouTubeu su video o mogućnostima Atlasa komentarisali sa ‘to nije moguće, u pitanju je kompjuterska CGI animacija’.

Jedna od najvećih kompanija u oblasti industrijskih robota je i japanska Yaskawa. Ako ste videli snimke iz fabrika gde roboti zavaruju šasije automobila, ili ih farbaju, verovatno je u pitanju jedan od robota iz ove kompanije. Takođe, postoje i napredni industrijski roboti koji mogu sami da sklapaju motore ili razne vrste elektronskih uređaja. Slične robote proizvodi i američka kopmaija Rockwell Automation, sa posebnim akcentom na robote koji vrše razna precizna merenja i testiranja proizvoda.

Dejan Tomić, IT stručnjak, kaže da su roboti odavno u našim domovima:

“U našim trgovinama za par stotina eura možete kupiti robot – usisivač koji potpuno sam čisti i održava vašu kuću. Tu su i razne vrste dronova za snimanje koji su u suštini takođe roboti – sami lete, izbegavaju prepreke i prave snimke i fotografije. I novi automobili imaju dosta autonomnih opcija – sami drže pravac i traku, tzv. lane assist, a novi modeli električnih automobila već imaju i auto-pilot opciju. Zapravo, roboti su toliko jeftini, te štede i novac i vreme, da i kod nas imate u upotrebi poljoprivredne dronove, koji prskaju useve ili nadgledaju njihovo napredovanje uz pomoć infra-crvenih kamera”, objašnjava Tomić.

Robot za kuhinju, robot umjesto ljekara

Da već uveliko živimo u ‘robotizovanom’ svetu, svedoči i industrija pripreme i dostave hrane. Tako kompanija XRobotics već par godina nudi kuhinjskog robota, koji može sam da priprema razne vrste pica ili peciva, sa nadevima po želji. Ovakav robot je dva i po puta brži od ljudi, zauzima manje mesta u kuhinji restorana, te gotovo da nema otpada. Popularni lanac pica restorana Domino's lansirao je u gradu Hjuston u SAD sistem potpuno nezavisnih vozila-robota koji dostavljaju pice. Naručilac plaća hranu pomoću QR koda na smartfonu, ili nekom od popularnih aplikacija za transakcije. Robot isporučuje još uvek vrelu picu, nešto što ‘ljudska dostava’ nije u stanju. U Kaliforniji, kompanija za dostavu Doordash testira robote koji će na sličan način isporučivati ne samo hranu, već i namirnice iz supermarketa.

Roboti će uskoro biti nezaobilazni i u bolnicama i zdravstvenim ustanovama. Sistem ‘Da Vinci’ kompanije Intuitive omogućava hirurzima ‘asistenciju’ robota, što rezultuje daleko precizniji  hiruškom  intervencijom, a do sada je na ovim sistemima obavljeno više od šest miliona intervencija širom sveta. Robot Xenex može samostalno da dezinfikuje zdravstvene ustanove, koristeći UV zrake punog spektra. Dva ovakva robota mogu dezinfikovati celu bolnicu – za manje od pet sati.