Privredni rast se ne maže na hljeb

Taman kada je svima u Srbiji postalo jasno da situacija sa epidemijom korona virusa ne ide u željenom pravcu i kada je veći deo zarobljenog stanovništva shvatio da svakodnevno prisustvuje histeričnim nastupima predstavnika vlasti sa sve vikom, dranjem i večitim bacanjem krivice na narod, nešto se vladajućoj strukturi prelomilo.

Posle nekoliko dana pauze od glavnog aktera, priča se sa „uspešne borbe protiv virusa“ prebacila na – ekonomiju.

Najpre su najavljene najbolje moguće mere u ovom delu sveta za oporavak privrede, koje nisu ništa više od onih mera koje su pre Srbije uvele, na primer Slovenija i Hrvatska.

Zatim je saopšteno da će svi punoletni građani Srbije dobiti pomoć države u iznosu od 100 evra, da bi se kasnije pokazalo da će tu pomoć da dobiju samo oni koji se za to prijave, a veliki je pritisak da se to ne uradi, naročito u javnom sektoru.

‘Predizborni trik’

I na kraju smo došli do toga da će se Srbija najbrže od svih izvući iz krize i da će dogodine imati najveći privredni rast u Evropi!?

Ovako nešto deluje veoma problematično. I ne samo to. Privredni rast je kategorija koja se svesno koristi za manipulaciju širokih narodnih masa, naročito u predizbornoj situaciji u kakvoj je Srbija.

Jedan od najboljih srpskih ekonomskih novinara Miša Brkić, kaže da privredni rast nije parametar kojim se meri pravo stanje stvari u ekonomiji, odnosno, da se „ta stvar ne maže na hleb“.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

“Čak i da se desi da Srbija zabeleži najveći prirodni rast u Evropi sledeće godine, ostaćemo na žalost, najsiromašnija država na kontinentu. Radi se o predizbornom triku i nečemu o čemu predsednik Srbije Aleksandar Vučić mora govori, jer nema o čemu drugom. Mora za nešto da se uhvati. Pričom o najvećem privrednom rastu u Evropi on zasenjuje prostotu svojih birača”, ističe Brkić.

On kaže da je normalno u 2021. godini očekivati privredni rast u odnosu na ovu godinu koju je obeležila pandemija svetskih razmera.

Čista matematika, ne ekonomija

“Kada ste juče imali privredni rast nula, a danas ste ostvarili četiri odsto, morate priznati da to baš i nije neki veliki uspeh u odnosu na juče. Pravo merilo stvari je društveni bruto proizvod, popularni BDP. Primera radi, Srbija neće imati veći BDP od Hrvatske, čak i ako susedima skroz propadne turistička sezona”, smatra Brkić.

Prema njegovim rečima, u pitanju je čista matematika, a ne ekonomija.

“Srbija ima, plastično rečeno, privredni rast 100 evra. Ako za godinu dana taj rast iznosi četiri odsto, Srbija će imati 104 evra. Nemačka, koja ima privredni rast, na primer, 700 evra i zabeleži duplo manji porast od Srbije, dva odsto, imaće – 714 evra. To je ta čista matematika. Obična statistika koja ne daje pravo stanje stvari na terenu”, naglašava Brkić.

Problem je, kako dodaje naš sagovornik, i u tome što su dva najveća privredna subjekta Srbije, bitna kako za privredni rast, tako i za BDP, Fabrika automobila u Kragujevcu i Železara u Smederevu, u mogućim velikim problemima.

“Ko danas kupuje nove automobile? Niko. Radnici Fijata u Kragujevcu, malo-malo su na kolektivnim odmorima. Kada je reč o Železari u Smederevu, pitanje je šta će biti ako Evropska unija, zbog poznate situacije sa Kinom, odluči da zabrani uvoz čelika koji Kina proizvodi. Briga njih što je proizvodni pogon u Srbiji, Tako je i sa bakrom. O kakvom ćemo onda najvećem privrednom rastu u Evropi da pričamo?”, pita se Brkić.

‘Novca nema’

Njegova koleginica i glavna i odgovorna urednica Nove ekonomije Biljana Stepanović veruje da više nema smisla komentarisati izjave predsednika Srbije.

Priča o najvećem privrednom rastu u Evropi je, po njoj, klasičan politički marketing u predizborne svrhe.

“Kada su svi oni tako sposobni i uspešni, zašto za ovih osam godina vlasti nisu uspeli da obezbede stabilan privredni rast od pet do sedam odsto koji je neophodan za ekonomski razvoj zemlje. Priča o privrednom rastu sledeće godine je toliko neozbiljna, jer će se pravi podaci znati tek 2022. godine. Ako ove godine dva meseca privreda nije radila, ili u najmanju ruku nije funkcionisala u punom kapacitetu, sasvim je očekivano da sledeće godine imate veći rast. To nije sporno, ali je sporno da taj podatak nije kapitalan. I druge zemlje imaju sličnu situaciju”, napominje Stepanović.

Ona kaže da cela priča u Srbiji ne može da bude optimistična, jer će u velikoj meri biti smanjene doznake naših ljudi iz inostranstva, neće biti ni stranih investicija, jer će se svi okrenuti sređivanju stanja u svojim državama. Pitanje je kakav će biti izvoz i da li će se povećati uvoz.

“Pred Srbijom su tri moguća rešenja za izlaz iz ove situacije. Prvi je smanjivanje plata i penzija. Predsednik je više puta ponovio da se plate u javnom sektoru neće smanjivati i kao da je zaboravio da budžet, iz kojeg se isplaćuju, najviše puni upravo privatni sektor koji je i najpogođeniji u epidemiji korona virusa. Druga stvar je štampanje novca, a svi znamo kako to izgleda s obzirom na naše iskustvo sa hiper inflacijom. Treća mogućnost je besomučno zaduživanje. Već je najavljeno da će se država zadužiti za tri milijarde evra i 434 milijardi dinara. Ni tu meru od 100 evra po glavi punoletnog stanovnika Srbije nije moguće ostvariti bez zaduživanja, jer novca nema”, tvrdi Stepanović.

Predizborne ‘laže’

Nesumnjivo je da je reč o još jednoj šarenoj laži srpskih vlasti. Baratati takvim obećanjima koja ne predstavljaju mnogo toga, ali zvuče kao da je u pitanju sudbinska priča od koje će se živeti bolje, predstavljaju samo nastavak klasičnog populizma.

U Srbiji mnogi veruju da je upravo ekonomska situacija razlog da se sa izborima u sred epidemije korona virusa – žuri, jer se polako naslućuju prave posledice epidemije.

Gotovo da ne prođe dan, a da se ne govori o otpuštanjima radnika zbog smanjenja obima posla usled delovanja korona virusa.

Mnogo toga će poklopiti predstojeće predizborne „laže“, ali život će morati da se nastavi i posle izbora.

I pre i posle izbora, ipak, pravo merilo stvari biće, isključivo, novac sa kojim građani raspolažu, a ta statistika govori o tome da je Srbija na dnu evropske lestvice.

Izvor: Al Jazeera