Zajednička posla Srbije i Portugala

Srbija i Portugal obeležavaju ove godine 135 godina od uspostavljanja bilateralnih odnosa. Kralj Milan Obrenović 1882. godine poslao je pismo portugalskom kralju Luišu Prvom u kojem ga je upoznao sa političkim prilikama u Srbiji nakon Berlinskog kongresa, nedugo potom razmenili su ordenja, a ta godina smatra se i početkom diplomatskih odnosa te dve zemlje.

Prva ambasada kraljevine Srbije u kraljevini Portugaliji otvorena je 1917. godine.

Tim povodom u Lisabonu je boravio predsednik Srbije Tomislav Nikolić. Domaćin mu je bio portugalski kolega Mareselo Rebelo de Souza, koji ga je prilično pompezno dočekao u jednoj od najvažnijih istorijskih četvrti u gradu, Belemu.

Upriličena je i vojna parada a u znak obeležavanja godišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa. Predsednici su razmenili i ordenja, baš kao i kraljevi pre 135 godina. Tokom dvodnevne posete Nikoliću su uručeni ključevi grada Lisabona, a srpskoj pravoslavnoj crkvi na korišćenje je ustupljena kapela Svetog Hrista.

Novi korak

Predsednik Nikolić posetu je okarakterisao kao korak u novoj eri odnosa dve zemlje i pozvao portugalske investitore da ulazu u Srbiji.

Iako udaljene hiljadama kilometara, Srbija i Portugalija dele mnogo toga zajedničkog. Slične su po veličini teritorije, imaju sličan broj stanovnika, imaju slične ekonomske i socijalne probleme, poput velike nezaposlenosti, visokog javnog duga i niskog nataliteta.

Portugal je 2016. godinu završio sa budžetskim deficitom od 2,3% bruto društvenog proizvoda, što je niže od limita koji je EU postavila za zemlje članice. Isti budžetski deficit imala je u prošloj godini i Srbija. Srbija nešto bolje stoji po pitanju javnog duga. U Srbiji je prošle godine javni dug bio skoro 79% BDP-a, a u Portugaliji je i dalje na izuzetno visokih 126% BDP-a.

Nezaposlenost je u Portugalu prošle godine pala na 11%, u Srbiji je na 18%. Stopa inflacije je u Srbiji 1,1%, u Portugalu 0,8%. Realan rast bruto domaćeg proizvoda u Srbiji je lani bio 2,5%, u Portugalu 1%. Očekivano trajanje života za građane Srbije je 75, a za građane Portugala 79 godina.

Gro portugalske privrede zasnovano je na uslužnim delatnostima (skoro 68%), sledi industrija i tek na trećem mestu poljoprivreda. U Srbiji su industrija i uslužne delatnosti gotovo izjednačene sa po 47% i 42%, dok je poljoprivreda, kao i u Portugalu, na trećem mestu.

Najveći spoljnotrgovinski partner Portugalu je susedna Španija, potom Francuska i Nemačka. Srbiji su to Italija, Nemačka i Bosna i Hercegovina.

Pitanje električne energije

Zanimljivo je poređenje u proizvodnji električne energije. Srbija najviše struje dobija iz fosilnih goriva, potom iz hidrocentrala, dok od obnovljivih izvora energija tek 0,2%. Portugal skoro 60% struje dobija iz hidropotencijala i obnovljivih izvora energije. Čak 30% struje proizvede se iz obnovljivih izvora energije, pre svega vetroparkova, pa je Portugal visoko šestoplasiran među državama po upotrebi energije iz obnovljivih izvora.

Slika ekonomije dve zemlje anemična je sa tendencijom oporavka. Obe zemlje bore se za svako novo radno mesto, pa je teško očekivati da će investicije iz Portugala u Srbiju biti ista značajnije od onoga što smo imali u periodu od 2014. do 2016. godine, a to je nešto vise od 900.000 evra.

Srbija bi mogla da profitira od preuzimanja portugalskog znanja u obnovljivim izvorima energije, pre svega u korišćenju vetroparkova jer Srbija ima taj prirodni potencijal koji je do sada gotovo potpuno ne iskorišćen.

Od privrednih grana pomaci bi mogli biti napravljeni u oblasti turizma, gde možda ima i najviše prostora za unapređenje saradnje dve zemlje, pre svega jer se razmena turista trenutno svodi najviše na kratke city-break odmore koji za građane Srbije podrazumevaju pre svega Lisabon i okolinu i eventualno Porto.

Obe turističke organizacije mogle bi da učine znatno vise na promociji turizma. Razvoju saradnje u turizmu svakako bi doprinela i redovna aviolinija između Beograda i Lisabona.

Uz turizam ide i kulturna saradnja koja bi mogla biti na daleko višem nivou. Međusobno poznavanje kulture tek je površno i kreće se u trouglu fado, Guča, Exit. Obe zemlje, bez ikakve sumnje, imaju istorijsku i kulturnu baštinu, savremene mlade umetnike koji bi, adekvatno predstavljeni, bez sumnje produbili kulturne veze dve zemlje.

Dvostruki standardi

U političkom smislu, Portugal i Srbija bez sumnje su prijateljske zemlje, a Portugal je dobar primer kako Srbija ponekad može da ima dvostruke standarde. Jedne prema susedima, a druge prema ostalima.

Naime, na prijateljske odnose dve zemlje nije uticala činjenica da je Portgual priznao nezavisnost Kosova 2008. godine i tako postao 22. država koja se odlučila na taj potez. Portugal je i zemlja koja je glasala za prijem Kosova u UNESCO. Uprkos svemu tome, Portugal je izbegao gnev ministra inostranih poslova Ivice Dačića, što se ne bi moglo reći za Makedoniju na primer.

Oko kosovskog članstva o UNESCO-u i narednom glasanju predsednik Nikolić razgovarao je sa portugalskim ministrom kulture. Da li će Portugal promeniti mišljenje, pa narednog puta glasati protiv, treba sačekati i videti.

Ipak sasvim su male šanse da će Portugal učiniti bilo šta van onoga što se zove zajednička spoljna politika EU-a. Ako pak promeni stav, predsednik Nikolić slobodno će moći da upiše jedan veliki plus u svoj predsednički mandat.

Za Srbiju je takođe strateški važno da u Portugalu ima saveznika u procesu pregovaranja o članstvu u EU. Portugal je stava da se otvaranje poglavlja ne bi nepotrebno trebalo odlagati i da bi Srbija, nakon usklađivanja svih poglavlja, trebalo da postane ravnopravna članica Unije, razumno u što skorijem roku.

Poseta predsednika Nikolića Portugalu, bila je bez diplomatskih gafova, iznenađujuće, bez greške.

Predsednici su tu, u krajnjoj liniji, da otvore vrata, a da li će i koliko zemlje sarađivati u oblasti ekonomije, kulture, turizma, zavisi od vlada i njihove dobre volje. Prijateljstvo nekada treba potvrditi kulturnom saradnjom kada i nema direktnih ekonomskih interesa.

Izvor: Al Jazeera