Beogradu mio neizbor u Rusiji

Retko ko se tako obradovao izbornoj “pobedi” Vladimira Putina u Rusiji poput dela javnosti i medija u Srbiji. Iako to oduševljenje nije javno i jasno iskazano sa najvišeg državnog vrha, jasno je da je poruka o izborima za predsednika Rusije veoma nedvosmisleno poslata iz Beograda u svet. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tek u utorak uputio pismo čestitke Putinu i to putem ruskog ambasadora u Beogradu.

Putinova pobeda je bila podrazumevana, potpuno očekivana, a verovatno i proslavljena u određenim krugovima u Beogradu. Kada na nekim izborima u 21. veku, neko osvoji skoro 90 odsto glasova, a pre toga svakoga ko je pobedniku iole mogao makar i malo da naškodi uhapsi ili onemogući da na izborima učestvuje, onda ne možemo da govorimo o izborima. I kada još pride glavni opozicionar u zemlji umre u zatvoru nekoliko nedelja pre glasanja, onda je jasno da je to nisu bili izbori, već neki ruski način da se aktivnom vladaru produži mandat.

Pravo pitanje je kako bilo ko može da veliča takav “rezultat” i da ga stavi u kontekst demokratije i slobode. Možda je to neka vrsta ruske demokratije u kojoj na sve moguće načine eliminišeš sve protivkandidate, postaviš vojsku i policiju da dežuraju na svakom biračkom mestu sa dozvolom da ulaze iza paravana i kontrolišu glasanje. Ruska demokratija je oduzela mnoge glave, a još više je utamničila.

Vučić dobio domaći zadatak

Naravno da će Beograd da podrži ovo što se desilo u Rusiji, jer je Rusija protiv SAD, EU i celog slobodnog sveta protiv koga se od početka svoje političke karijere bore ljudi koji su danas na vlasti. Zbog sitnih sopstvenih interesa, mnogi od njih su bili u vlasti i sa onima koji su hteli da Srbiju iskopaju iz diktatorskih kandži devedesetih godina prošlog veka. To su sada zaboravili i kliču čoveku koji je napao suverenu Ukrajinu i koji progoni političke protivnike.

Jedan detalj je bio jeziv prilikom obraćanja Putina posle “izborne pobede”. Na pitanje novinara o smrti Alekseja Navaljnog, Putin je rekao da je to tragedija i da je nekoliko dana pre nego što je izdahnuo u zatvori čuo ideju da se razmeni za neke Ruse koji se nalaze u zatvorima na Zapadu. Putin je rekao da može, pod uslovom da se Navaljni više nikada ne vrati u Rusiju. Jedan čovek je dakle odlučivao o životu Navaljnog. Ništa država, ništa institucije. Samo Putin. A i smrt je bila brža.

E, tako je i u Srbiji. Postoji jedan čovek koji se pita za sve. Od lokalnih puteva do letećih automobila. Skupštine, Vlade, lokalne samouprave, preduzeća…, to su samo paravani za vlast tog čoveka. Vučić je na poslednjim predsedničkim izborima 2022. godine dobio 58,59 odsto glasova. To je daleko od 88 odsto sa koliko se zakitio Putin. Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko je za sada najbliži Putinu sa 80 odsto glasova osvojenih na izborima 2020. godine. Putin je morao da nadmaši taj rezultat, a da li će i Vučić?

Predsednik Srbije je dobio domaći zadatak. Sigurno će pokušati da se približi Putinu, kad tad. Po slovu Zakona, on više nema pravo da se kandiduje za predsednika, jer mu je ovo drugi i poslednji mandat. Jednom prilikom je izjavio da mu ne pada na pamet da menja Ustav da bi se kandidovao treći put, ali tako je i rekao da neće biti predsednički kandidat 2017. godine, pa se na kraju kandidovao.

Srbija se politički sve više udaljava od Evrope

To u Srbiji ide veoma jednostavno i lako. Vučić ne bi i neće, ali onda krene odbori iz Žagubice, Crne Trave, Babušnice, pa razni analitičari i političari po medijima da ga mole, preklinju. Na kraju Vučić popusti, raspiše referendum i eto njega ponovo kao predsedničkog kandidata sa idejom da nadmaši i Putina. Da bi ostao na vlasti, Vučić to neće morati da radi. Može neograničeni broj puta da se kandiduje na izborima za premijera, a ta funkcija po Ustavu Srbije je mnogo veća i uticajnija od predsedničke. Da bi osigurao svoju vlast, sigurno će menjati Ustav kako bi se izbor predsednika prepustio poslanicima u parlamentu poput Italije i Nemačke.

Ponašanje Beograda prema rezultatima izbora u Rusiji govori o tome da je u toku “Putinizacija” Srbije u punom obimu. Srbija se politički sve više udaljava od Evrope, sve glasnije kritikuje ceo Zapad i sve više brani “vrednosti ruske demokratije”.

Srpska opozicija, koja bi jedina, u teoriji, mogla da osujeti Vučićevu ideju o večnoj vladavini, može nešto i da nauči od ruske opozicije, a naročito od Rusa koji žive u Srbiji. I pored svih opasnosti i problema sa kojima se susreću pripadnici ruske opozicije, sproveli su akciju “U podne protiv Putina”. Ogromne redove su napravili na biračkim mestima u nedelju u podne. U zemlji u kojoj se glasa tri dana, bez ikakve kontrole i pored naoružanih vojnika i policajaca, nije se ni moglo više. Pokazalo se da ima ljudi i da se njihov duh ugasiti ne može. Svi ti ljudi su, verovatno popisani i upisani, ali se ne predaju. U Beogradu su ruski migranti u ogromnom broju glasali protiv Putina. Ni njima neće biti lako, ali su dali svoj glas.

Rusija, Belorusija i Srbija su jedine zemlje u Evropi gde ne postoji nijedan grad ili opština gde se na vlasti nalazi opozicija u odnosu na državnu vlast. Da li je to i koliko normalno u 21. veku kada bi demokratija trebalo da doživi svoj najveći procvat, iluzorno je i diskutovati.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.