Argentina na prodaju pod vlašću novog predsjednika

Ako sve bude išlo po planu, od sredine februara kada se u Kongresu usvoji “Zakon o osnovama i polazištima za slobodu Argentinaca”, zemlja gaučosa tanga i mesa, postaće teritorija oslobođena svake pomisli na socijalno odgovornu državu, jednakost ili radnička prava.

Takozvani megazakon sastoji se od 664 tačaka koje će omogućiti da testera kao simbol predsedničke kampanje Javiera Mileia, zaista proradi i prereže dobar deo političke,društvene i ekonomske strukture zemlje. Da bi se to ostvarilo u praksi,  izvršna vlast će do kraja svog mandata, 2027 godine dobiti izvanredna ovlašćenja. A sve to zajedno je kako tvrdi predsednik, lider pokreta Napredak Slobode (Libertad Avanza), inače ekonomista po struci,  treba da osigura apsolutnu slobodu tržišta, što je po njemu osnovni preduslov, prosperitet zemlje a potom i za eliminaciju siromaštva.

Novog ekstremno desnog  predsednika koji je u zemlji pogođenoj besomučnom inflacijom, već počeo da sprovodi svoju filozofiju i ukinuo najveći broj javnih državnih usluga, očekivala je sa nestrpljenjem skupina biznismena i političara na svetskom ekonomskom forumu u Davosu.

Ekonomski eksperiment Javiera Mileija je više nego dobrodošao za grupu teoretičara i poslovnih ljudi koji traže presedan da potvrde svoju hipotezu. Ona se bazira na uverenju da je i najminimalnija intervencija države štetna i ugrožava ekonomski prosperitet zemlje.

Svoju filozofiju, Milei podupire matematičkim jednačinama: Država oduzima imovinu od ljudi koji su je zaradili, trpa novac sebi u džep, i deo daje lenštinama. Što se više oduzima od imućnih, to je veći broj neradnika čije potrebe treba namiriti. To se, tvrdi Milei, upravo dešavalo Argentini.

Zapad u opasnosti zbog socijalizma

Sažeto, Milei je na “čarobnom bregu” Davosa izneo svoju apokaliptičnu viziju sveta:

“Danas sam ovde da vam kažem da je Zapad u opasnosti. U opasnosti je jer su oni koji bi trebalo da brane njegove vrednosti opterećeni vizijom sveta koja neumoljivo vodi u socijalizam, i posledično u siromaštvo”.

Urednik El paisa, za Severnu i Latinsku Ameriku, Francesco Manetto, kaže u nedavnom uvodniku da Mileieva “libertarijanska revolucija” čije je fundanmente na svetskoj sceni premijerno izneo nastupajući u Davosu, “ima veliki broj pristaša, političkih lidera, preduzetnika i ekonomista sa obe strane Atlantika”. Njihove oči uprte su u Buenos Aires, uvereni su da je tamo rešenje, dodaje analitičar.

A ako glorifikovanje tržišnih sloboda ne uspe da reši probleme siromaštva, ne dovede do prosperiteta, već naprotiv, uvede Argentinu u sistem blizak ropstvu, uvek mogu za fijasko okriviti peronističko nasleđe.

U Davosu je recept novog predsednika Argentine, propraćen blagim aplauzom i ponekim zviždukom, ali je posle njegovog nastupa društvenim mrežama zavladala frenetična atmosfera.

Predsednik ultradesne španske stranke Vox, Santiago Abascal, u Mileiu vidi heroja, čije recepte bi morala da primeni i Španija, dok jedna od liderki konzervativne Narodne partije, Esperanya Aguirre, pozdravlja “veličanstven govor Javiera Mileija”. Za nju je taj govor “osveženje sa toliko zdravog razuma”.

Sloboda je preča od jednakosti

Milijarder Elon Musk, vlasnik Tesle i mreže X, Argentini proriče brz prosperitet koji će ostvariti pod vođstvom novog predsednika. Musk je naročito oduševljen stavom Javiera Mileia da sloboda treba da se ostvaruje pre jednakosti.

“Postoji uzvišena misao Miltona Friedmana koju smatram izvanrednom, a to je da kada dajete prednost jednakosti nad slobodom, na kraju ne postižete ni jedno ni drugo. Ali kada slobodi date prednost nad jednakošću, postižete mnogo od oba cilja”, rekao je Milei u jednom nedavnom intervjuu, misleći na američkog ekonomista koji je 1976. godine dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju.

Argentinski predsednik se u istom intervjuu poziva i na Džona Stjuarta Mila, filozofa i ekonomistu iz devetnaestog veka i citira njegovu tvrdnju, da društvo koje se zasniva na jednakosti „brzo postaje zajednica pljačkaša i sledi mu potonuće“. Milei smatra da je upravo takvom pljačkom obeleženo poslednje stoleće u Argentini.

Ova južnoamerička zemlja, čiji su naučnici, umetnici , filozofi i sportisti u 20. i ovom veku zaradili najsjajnije svetske počasti po predsednikovoj teoriji nazaduje zbog toga što je sposobne i uspešne Argentince opljačkala država i pare razdelila nikogovićima.

Hoće li na pijaci moći da se kupe nobelovci

Čudna je ta zemlja. Ljudi tamo umeju da pucaju od samopouzdanja i da isto tako naglo upadaju u beznađe i nipodaštavanje.  Pa nije valjda taj novi predsednik kome niko ne spori da je u novembru kad je mesečna inflacija dostigla punih osam posto a godišnja prevazišla stotku, u pravu kad tvrdi da će je Argentinu iz ekonomskog potonuća izvući ako je pretvori  u – jednu mega anarhičnu pijacu?

Argentina je u poslednjih sto godina izrodila izvanredne pojedince koji su odlikovani sa pet Nobelovih nagrada (za hemiju, medicinu i mir), u kojoj su štampana najlepša dela latinoameričkog litrarnog buma, iz koje je u svet putovala vrhunska kinematografija, to je zemlja koja je osvojila tri fudbalska mundijala, iz koje su izašli neki od najvrsnijih tenisera, i baletskih igrača…  i koju periodično kosi galopirajuća inflacija.

A po teoriji koju predsednik fanatično zastupa potonuća joj se dešavaju „zato što je svih ovih godina pogubno u društveno tkivo ubrizgavan socijalizam“(Milei).

Naravno da nije u pravu, iako mu je poverovala komotna većina sunarodnika koja je glasala za njega.

No, šta je tu je. U prvih mesec dana (decembar 2023) pod predsednikovom ekonomskom palicom uz primenu šok terapije inflacija je sa 8 posto porasla na 25 odsto mesečno. Ako se pokaže da i januarska inflacija iznosi još 25 odsto, onda je to odličan znak da će se ekonomija stabilizovati i da smo krenuli ka slobodi, tvrdi Javier Milei. On nabraja i koliko će hiljada radnika, zaposlenih u državnim službama ostati bez posla. Srezaće se naravno i penzije i zdravstvene usluge. Država će samo minimalno finansirati osnovno obrazovanje.

Bivši brazilski predsednik Bolsonaro, kao i Tramp, kome se smeši ponovni ulazak u Belu kuću, srdačno pozdravljaju novog predsednika Argentine, čiju politiku podržavaju.

Kako je Brazil procvetao pod levicom na vlasti

Na čelu susednog Brazila, međutim, je socijalista Injasio Lula da Silva. Svoja dva mandata prvobitno je uspešno odradio polovinom prve i početkom druge decenije ovog veka.

U novijoj istoriji nema uspešnije borbe protiv siromaštva od one koju je tada vodio Lula. Za tadašnja dva mandata,  levičarska vlada Lula da Silve, po merodavnim procenama međunarodnih organizacija,  „značajno su opale stope siromaštva, nejednakosti, nepismenosti, nezaposlenosti, smrtnosti dece, dok su porasle minimalna i prosečna plate, olakšan pristup zdravstvenim uslugama i obrazovnim sistemima“.

Predsednik Argentine, međ,utim ne haje čak ni za papa Franju, prvog poglavara katoličke crkve koji dolazi iz Latinske Amerike, a kamoli za „komunistu iz Brazila“.

Piazzolin Tango sa ludakom

Tek što je šok terapija počela da istresa poslednju paru iz džepa, Argentinci su se već rasanili iz svog sna o spasitelju. Generalna federacija radnika, poznati argentinski sindikat, organizovao je prvi generalni štrajk posle pet godina.

Sa Eseise nisu poleteli čak ni avioni, iako je letnja sezona u punom jeku. Na aerodromu je ostalo zaglavljeno 20 hiljada putnika, izvestili su domaći mediji. A na Kongresnom trgu, u centru Buenos Airesa, okupilo se samo dvostruko više demonstranata, koji su uzvikivali da njihova domovina nije na prodaju.

Uzalud su sada ti  pokliči.

Samo pre šest nedelja, na dan svoje inauguracije, Javier Milei je sa svojom sestrom koja je unapređena u njegovog generalnog sekretara, otišao u čuvenu buenosairsku opersku kuću Teatro Kolon. Tu u sali sa najboljom akustikom na svetu izvodio se po njegovoj želji Piazzolin „Tango za ludaka“.  To je kompozicija Astora Piazzole za koju je reči ispisao pesnik Horacio Ferrer, koji je proučavao istoriju tanga.

Oči tek ustoličenog predsednika ispunile su se suzama, dok je slušao i razabirao reči o ludaku akrobati koji preskače sve prepreke u nameri da osvoji srce jedne žene.

„Ludak“ – to je nadimak koji Javier Mileia prati od ranog detinjstva i kojim se predsednik ponosi. Između genija i ludaka ima mnogo sličnosti. Razlika je samo u uspehu, rekao je nedavno Milei.

I Argentinci su odlučili da zaigraju taj tango.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.