Srbija pred iskušenjima: Slijedi li još jedna turbulentna godina?

Godina za nama je jedna od najgorih koje je Srbija preživela od pada Slobodana Miloševića. Država je potpuni kolaps doživela početkom maja kada su se u dva dana, u dva masovna zločina ubijena deca u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” i u selima Dubona i Malo Orašje kod Mladenovca. Ta dva dana su prelomnica za sve ono se dešavalo pre i posle. Na žalost, lekcija nije naučena, Srbija nije postala bolje društvo. Sva je prilika da ni godina pred nama neće doneti mnogo toga dobrog.

Srbija je u Novu, 2024. godinu, ušla sa posleizbornom krizom koju vlast ne priznaje, a opozicija prosto ne zna kako da se sa njom izbori. Dan i po pre Nove godine, prekinuti su štrajkovi glađu, kao i protesti ispred sedišta Republičke izborne komisije. Najavljeni su neki novi protesti, posle novogodišnjih praznika. Konkretno kada, kako i gde, za sada se ne zna.

Do novih protesta će sigurno doći kada-tada, ali doći će i do formiranja novog saziva Skupštine Srbije, Skupštine Vojvodine i lokalnih parlamenata, uključujući i Skupštinu Grada Beograda, i to će dovesti do prvog konkretnog problema u 2024. godini. Opozicija, okupljena oko liste “Srbija protiv nasilja”, razmišlja o tome da, zbog izborne krađe, ne prihvati mandate u beogradskoj Skupštini, a po pitanju republičkih poslaničkih mandata nema jedinstvenog stava. Ako je bilo izborne krađe, ona je bila i ticala se kompletnog izbornog procesa. Prihvatanjem mandata daje se legitimitet tim izborima i ovo će biti velika dilema za opoziciju kada govorimo o nastavku protesta.

Kada je reč o konstitutivnoj sednici Skupštine Grada Beograda, upitno je da li će ona biti uspešna s obzirom na to da ukoliko dve trećine budućih gradskih odbornika ne budu prisutni na toj sednici, predsednik Srbije [Aleksandar Vučić] će iskoristiti tu situaciju i dozvoliti nove izbore u Beogradu. Izgovor neće biti izborna krađa, već situacija u kojoj su rezultati izbora pata-karte u kojoj je nemoguće ostvariti većinu za formiranje vlasti.

Nova vlada u februaru

Srbija bi, za razliku od prethodnih izbornih procesa, novu vladu mogla da dobije mnogo brže nego što se bilo ko nada. To je, uostalom, najavio i Vučić kada je rekao da će nova vlada biti formirana u februaru. Ta nova vlada Vučiću je potrebna što pre, ne samo zbog funkcionisanja punog kapaciteta vlasti u nastavku pregovora sa Kosovom. Drugi razlog je taj što Vučić ima ogromnu ambiciju da što pre krene u trošenje novca za Expo 2027. godine. Predsednik Srbije je već uspeo da podigne cenu koju je odokativno procenio na 12 milijardi evra. Sada se ta procena popela već na 15 milijardi. Primera radi, Francuska je saopštila da će za Olimpijske igre u Parizu ove godine biti potrošeno svega četiri milijardi evra.

Vlast će morati da se suoči i sa godišnjicom masovnih ubistava 3. i 4. maja. Kako stvari stoje, ništa od memorijala neće biti završeno do početka maja. U srpskoj javnosti postoje dva oprečna stava koja se tiču tih memorijala. Dok jedan deo veruje da “Ribnikar”, posle 3. maja, više nije škola, drugi deo insistira da to mora da opstane kao škola. Vlast manipuliše sa ova dva stava, a roditelji ubijene dece i njihovog čuvara svoj stav, takođe, iznosi na ulici. Kada je reč o Duboni i Malom Orašju, taj zločin je potpuno skrajnut i o tome je više puta bilo reči na ovom mestu. Ljudi su tamo potpuno prepušteni sami sebi tako da su sve prisutniji apeli u javnosti kako bi se sakupila sredstva za nastavak lečenja ranjenih u tom zločinu.

Kada je reč o drugom delu godine, apsolutna je nepoznanica, ali mnogo toga će da zavisi i od međunarodne situacije. Tu pre svega treba obratiti pažnju na nastavak pregovora sa Kosovom. Jasno je da je mnogo puta do sada u poslednjih nekoliko godina bilo propuštenih šansi da se na ovo pitanje stavi tačka. Tako je bilo reči da je kraj 2023. godine krajnji rok da se cela priča privede kraju. To se nije desilo i sada se već spekuliše da je prva polovina 2024. godine termin kada bi moralo da kraja pregovora da dođe, jer dolaze izbori u SAD-u i u EU. Teško da bi bilo ko mogao da stavi ruku u vatru da će ta tačka da bude stavljena. Vučić je krajem prošle godine rekao da nije prihvatio sve stavke francusko-nemačkog predloga i aneksa iz Ohrida. Prema njegovim rečima, nikakvo priznanje Kosova i njegovo članstvo u Ujedinjenim nacijama ne dolazi u obzir. Vučić je, međutim, pre samo godinu dana govorio za kosovske tablice da Priština može samo da ih sanja. Krajem 2023. godine taj san je kosovska vlast i dosanjala.

Ništa od evropskog puta Srbije

Pored Kosova, Beograd će biti u velikom problemu i zbog Milorada Dodika i njegove najave proglašavanja Republike Srpske nezavisnom od Bosne i Hercegovine. Ovo pitanje bi Vučiću moglo da donese mnogo veće probleme od pregovora oko Kosova, jer bi mogao da rezultira ozbiljnijim sukobom u regionu. Biće to prvi međunarodni problem pred kojim će se Beograd naći u 2024. godini.

Kada je reč o evropskom putu Srbije, potpuno je jasno da od toga neće biti ništa ni tokom 2024. godine. I to ne samo zbog nespremnosti Brisela da primi nove članice, već i zbog zvaničnog stava Beograda da se ne uvode sankcije Rusiji zbog agresije na Ukrajinu. Dokle to sve može da dovede, veliko je pitanje.

Sigurno je da će i 2024. godina biti veoma strasna i turbulentna po Srbiju i njene stanovnike. Sa vlašću naviknutu da autoritarnu Vučićevu ruku, nema velike perspektive bez obzira koliko stvarne bile njegove bajke o ekonomskom razvoju i standardu zemlje i ljudi u njoj.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.