Obavezni vojni rok u Srbiji: Spin ili realnost?

Dobro uigrana naprednjačka propagandna mašinerija Aleksandra Vučića, novu 2024. godinu uspela je začiniti novim političkim spinom o ponovnom uvođenju vojnog roka u Srbiji.

Dok su se mnoge glave u Srbiji borile sa novogodišnjim mamurlukom izazvanim enormnom konzumacijom alkohola i hrane, odjeknula je vest o tome da je Generalštab Vojske Srbije pokrenuo inicijativu i predložio predsedniku Republike Aleksandru Vučiću ponovno uvođenje obaveze služenja vojnog roka, u trajanju do četiri meseca.

Zanimljivo je da je Generalštab ovakav predlog predočio posle detaljne analize, i baš sa prvim danima u novoj godini rešio da na sva zvona obznani šta su to oni pametno smislili. Nema tu, da se razumemo, nikakve ozbiljne analize, razmatranja ili pametovanja. Situacija u Srbiji je veoma ozbiljna, i Vučiću je preko potreban odvažan marketinški potez kako bi domaća i međunarodna zajednica skrenula misli sa pokradenih izbora na neku drugu temu. I Vučić je pametno odabrao tu temu, kao i uvek kada je gusto.

Mir je važniji od izborne krađe

Međunarodnu zajednicu mnogo više zanima mir, situacija bez ikakvih vojnih tenzija, od, recimo, izborne krađe. Sa time su se pomirili odavno, verovatno od onog trenutka kada su sebi sa partnere izabrani naprednjake umesto demokrata. Kompletna obaveštajna sila se sada preorjentisala na pitanje zanavljanja vojnog roka u Srbije, od pitanja neregularnih izbora koji su okončani do sada neviđenom izbornom krađom. Tu krađu su, između ostalog, primetili i neki od međunarodnih posmatrača.

Međunarodnu zajednicu odavno ne interesuje to što u Srbiji nema demokratije, medijskih sloboda i ljudskih prava. Da nije tako, odavno bi mnogi mehanizmi bili pokrenuti protiv autokratskog načina vladavine aktuelnog predsednika Srbije. Toj međunarodnoj zajednici mnogo toga nenormalnog u Srbiji delovalo je normalno i izazivalo skretanje pogleda u neke daleke daljine. Nije ih mnogo potresla ni pomenuta izborna krađa. Izgleda da im ne smeta ni to što je Srbija jedina evropska zemlja koja nije uvela sankcije Rusiji zbog agresije na Ukrajinu.

Američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil nije pohitao u posetu Vučiću posle izborne krađe i štrajka glađu Marinike Tepić, već posle najave povratka obaveznog vojnog roka u Srbiji. Koliko je to ozbiljno shvatio Vašington govori i to da je Hil tom prilikom obavestio predsednika Vučića da će Sjedinjene Američke Države prihvatiti zahtev Prištine da kupi protivtenkovske mine. Razlika je u tome što će Priština te mine da dobije, a veliko je pitanje da li će Srbija uspeti da sprovede u plan predlog GŠ Vojske Srbije o povratku obaveznog služenja vojnog roka.

Taj vojni rok bi trebalo da traje četiri meseca, regruti bi ga služili u mestu prebivališta, a vikende bi provodili kod kuće. Teško da je TikTok i Instagram generacija klinaca u Srbiji oduševljena obaveznim vojnim rokom. Njihovi roditelji još više. Činjenica je, međutim, da posle 13 godina od ukidanja obaveznog vojnog roka, u Srbiji ima mnogo onih koji priželjkuju da se taj dug domovini vrati u društvo.

Gdje je novac?

Ono što je glavna prepreka toj ideji je novac. Srbija nikada nije imala para da formira pravu profesionalnu vojsku, a tek ih neće imati za pokrivanje troškova obaveznog vojnog roka. Može da ih nabavi od uvek spremnih Kineza da daju kredite. Pre svega toga, treba obezbediti gde će regruti da spavaju, valja im obezbediti nove uniforme, čizme, šajkače ili beretke, tri obroka i marendu dnevno. I sve to kada Vučić planira da do 1. decembra 2026. godine potroši 15 milijardi evra na EXPO 2027. Jeste da je prvo rekao da će EXPO da košta 12 milijardi, ali teško da će u sklopu priprema za tu svetsku izložbu biti uloženo dodatne tri milijarde za vojsku. Verovatnije je da je ta cena skočila zbog obećanja predsednika da će učesnike te izložbe na mesto dešavanja dovoditi leteći automobili.

Možda će Srbija, u međuvremenu, uspeti da osmisli i napravi leteće tenkove i tako zezne i Amerikance i Kosovare zbog onih protivtenkovskih mina, ali kao i do sada, Vučićeve glomazne najave treba uzeti sa ogromnom dozom rezervisanosti.

Ne mora da znači da je vlast u Beogradu toliko opila Vučića i sve oko njega da im samo još i vojni rok treba i da se ta ideja neće realizovati. Termin je sporan i u direktnoj je vezi sa izbornom krađom. Javnost u Srbiji se nije dovoljno primila na ovu igru i to je dobro, jer pre obaveznog vojnog roka, Srbiji je potrebno nešto mnogo bitnije, a to su demokratija i sloboda. I to ništa ne košta, naročito ne u odnosu na vojni rok.

Na kraju, možda i nije toliko loše da mladi ljudi budu suočeni sa obaveznim vojnim rokom. Možda će ih to konačno probuditi i naterati da ozbiljno razmisle o svojoj letargiji i nezainteresovanosti za društvo u celini. Još ako se u vojsci susretnu sa naprednjačkim komesarima, moguće je da efekat bude bitno drugačiji.

Srbiji apsolutno nije potreban obavezni vojni rok. Time se ništa specijalno ne dobija, niti će se neko posebno potresti zbog toga. Srbiju nema ko da napadne, a neotrežnjene radikalske glave iz devedesetih godina prošlog veka i danas sanjaju neke neispunjene snove i zablude. E, to je već opasno.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.