Vučić likuje zbog izbornih rezultata

Minuli lokalni izbori za četiri opštine na severu Kosova su verovatno najapsurdniji u Evropi u vreme moderne demokratije. Brojke sa nedeljnih lokalnih izbora na severu Kosova, koji su organizovani i u kontejnerima koje je obezbeđivala policija, bliži su statističkoj grešci nego izbornoj volji građana. Beograd u tome vidi povod za likovanje, a Priština ne odustaje od formiranja organa vlasti.

Na izborima je ukupno glasalo 1.567 birača od ukupno upisanih 45.950, a od toga samo 13 Srba. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je toliko likovao da je javnost obavestio da je od tih 13, dvoje ljudi glasalo greškom, što nas, kako je rekao, dovodi do toga da se na poziv Prištine da izađe i glasa odazvalo svega 11 Srba. Kada je reč o Albancima, u nedelju ih je izašlo manje, i to za 600 birača, nego na lokalnim izborima 2021.

I dok su iz Prištine čestitali građanima koji su glasali i kandidatima koji su izabrani, kosovski premijer Albin Kurti je optužio Beograd da je kriv za takvu izlaznost, jer je zastrašivao srpske birače. Toga je svesna i međunarodna zajednica i ko zna, možda konačno taj zapadni svet shvati kako Vučićeva mašinerija funkcioniše tokom izbora. Razlika je u tome sličnu silu Vučić u centralnom delu Srbije koristi da bi građani izašli na izbore i glasali za njega.

Albanska strana ima pravo

Naravno da albanska strana i svet imaju pravo da kao argument potegnu činjenicu da su Srbi sami krivi što će sada da imaju albanske gradonačelnike u sredinama gde čine ogromnu većinu, jer su izabrali bojkot, ali hiljadu i po glasova naspram 40 i kusur hiljada Srba na severu Kosova, svakako je nesrazmerno. Taj argument, svako ko hoće, mora da poštuje bez obzira na predubeđenja, naročito u situaciji u kojoj se nalaze Srbi na Kosovu.

Dominantna politička snaga kosovskih Srba je Srpska lista koja je, do nedelje, redovno izlazila na prethodne izbore i pobeđivala sa ogromnom većinom. Pri tom, ti izbori nikada nisu bili ni slobodni, ni demokratski, a kosovske vlasti nikada ništa nisu mogle da urade po tom pitanju, jer faktički nisu ni imali vlast u svojim rukama na severu Kosova. Sve poteze koje je vukla Srpska lista radila je to u dogovoru da Vučićem i ne treba imati bilo kakvu dilemu da je u pitanju produžena ruka Srpske napredne stranke.

Zbog činjenice da Priština i Evropska unija ništa nisu uradili po pitanju formiranja zajednice srpskih opština, došli smo u situaciju da su Srbi napustili sve institucije Kosova u kojima su radili – Vladu, Skupštinu, lokalne samouprave, pravosuđe i policiju. Umesto da rešavaju probleme u kojima su se svi zajedno našli, Priština je raspisala izbore, a Srbi ih bojkotovali. Priština je pogrešila što je prelomila sa izborima, kao što je i Vučić pogrešio sa potpunim napuštanjem svih kosovskih institucija. Mogao je malo da kalkuliše i da ide deo po deo. Sada imamo napetu situaciju u najavi koja će da predstavlja ogroman bezbednosni problem.

‘Okupacioni gaulajter’

Vučić je, povodom tih izbora, rekao da se radi o tektonskim promenama i da su poraz doživeli i Priština i Qvinta. Srbi su, prema njegovoj oceni, po prvi put u svojoj novijoj istoriji bili jedinstveni i jasno stavili do znanja šta žele. Prema njegovoj oceni, međunarodna zajednica to i dalje ne razume.

Kurtiju je nadenuo nadimak – Okupacioni gaulajter. U pitanju je nemačka reč i u upotrebi je bila od 1925, godine. Označavala je partijskog vođu regionalnog ogranka Nacionalsocijalističke nemačke radničke partije ili vođu gaua, teritorijalne oblasti Nacističke Nemačke, odnosno okruga, prefekture, provincije, pokrajine. Pojasnio je da Srbi žele da pokažu celom svetu tu okupaciju na delu i da ih puškom ne može da natera da sakupe 9.000 potpisa kako bi se organizovali novi lokalni izbori na severu Kosova. Vučić je, međutim, morati sa tim “gaulajterom” već 2. maja da sedne u Briselu i nastavi pregovore o normalizaciji odnosa. Rekao je i to da od Srba zavisi dokle će tu okupaciju da trpe i da je to njihova prednost.

Za to vreme, neformalni vođa Srba sa severa Kosova Milan Radojičić, kojeg su pod sankcije stavile administracije u Vašingtonu i Londonu označivši ga kao kriminalca, poručio je da “Srpski narod neće dozvoliti da im opštine vode oni koji su osvojili jedan ili dva odsto glasova”. Vučić nije odgovorio na pitanje kako tumači ovakav stav potpredsednika Srpske liste, pravdajući se da nije video tu izjavu. I tu, svakako, dolazimo do problema.

Priština će svakako učiniti sve da zavlada severom Kosova, bez obzira na izborne rezultate. U tome će sigurno imati podršku koju je imala i za održavanje ovih izbora od međunarodne zajednice. Niko ne zna kako će Srbi reagovati, ali je Vučić pozvao na mir i na strpljenje. U međuvremenu, imaće i nastavak pregovora u Briselu.

Vučiću neće biti lako, bez obzira na njegovo likovanje. Ne samo da su Srbi predali lokalnu vlast Albancima, već je Savet Evrope dan posle tih izbora uveo u proceduru zahtev Kosova za prijem u ovu organizaciju. Nekoliko dana ranije, Kosovo je “nagrađeno” i viznom liberalizacijom.

U ogromnom problemu se svi nalazimo, a primena sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine još se nije pomakla sa mesta. Možemo samo da pretpostavljamo šta nas sve može sačekati imajući u vidu da je Vučić dan posle izbora na severu Kosova rekao da nije prihvatio taj sporazum, već samo njegov koncept. Za to vreme, ogroman oblak neizvesnosti lebdi nad Beogradom i Prištinom. Možda tog 2. maja, situacija bude malo vedrija.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.