Milatovićeve poruke srpske nacionaliste poslale ‘na aparate’

Nije bilo potrebno mnogo dana da prođe od pobede Jakova Milatovića na predsedničkim izborima u Crnoj Gori kako bi oduševljenje zbog poraza Mila Đukanovića splasnulo među srpskim nacionalistima.

Dve ključne poruke je Milatović poslao svima, pa i “oduševljenim Srbima”. Prva je bila možda i najbolnija po njih. Crna Gora neće „otpriznati“ Kosovo!

Realno, i zašto bi to učinila kada je i predsednik Srbije prihvatio da je Kosovo država. On, doduše, Kosovo nije priznao, ali je prihvatio sporazum o normalizaciji odnosa sa Prištinom koji podrazumeva međusobno priznavanje dokumenata, diploma, registarskih tablica.

Srbija se neće suprotstavljati ni članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama. Koja to država prihvata da deo svoje teritorije izdaje dokumenta sa “pečatom državnosti” i pristaje da “njen sastavni deo iz preambule Ustava” bude deo međunarodnih organizacija? Vučić je pristao na sve to, ali još nije potpisao. Sa kojim pravom bi se bilo ko iz vlasti u Beogradu ljutio na ovakav stav novoizabranog predsednika Crne Gore, kada predsednik Srbije vodi politiku kakvu vodi?

‘Bolna’ izjava o Srebrenici

Druga izjava koja ništa manje ne boli srpske nacionaliste jeste ona u kojoj Milatović nema dilemu da se u Srebrenici desio genocid. Po ko zna koji put se za svakoga ko se jasno na ovakav način izjasni po pitanju genocida u Srebrenici, svali optužba da je taj neko osudio ceo srpski narod kao genocidni. To apsolutno nije tačno, jer je i Milatović posebno naglasio da je važno što se sudskim presudama utvrdila pojedinačna odgovornost za taj zločin. I u skupštinskoj deklaraciji Crne Gore jasno stoji da postoji pojedinačna, a ne kolektivna odgovornost. Problem je u tome što to niko u srpskoj javnosti ne vidi, ne želi da prihvati i svoje zablude leči tako što osuđuje druge za nešto što niti su rekli, niti su tako nešto zvanično stavili na papir.

Iz Srbije nije bilo relevantnih reakcija na ove dve Milatovićeve izjave. To što se glasnuo Vojislav Šešelj nije vredno spomena, jer je dotični, na veliku sreću i radost normalnog sveta odavno irelevantan. Problem jeste taj što on i dalje, milošću svog najvećeg uspeha u karijeri – Aleksandra Vučića, i dalje truje medijski i javni prostor u Srbiji. Zato je reagovao Milorad Dodik. On je poručio da se sa tom izjavom, novi predsednik Crne Gore svrstao na stranu “mrzitelja Srba”. I tu je početak i kraj daljeg pominjanja Dodika u ovom tekstu.

Malo je čudno to što od toliko pojavljivanja u javnosti, od drugog kruga predsedničkih izbora u Crnoj Gori, Vučić se nijednom nije oglasio o Milatovićevim izjavama po pitanju Kosova i Srebrenice. Niko ga, doduše, nije ni pitao, što samo može da govori o tome da je dobro pripremio teren tokom intervjua i konferencija za štampu kako se ne bi izjašnjavao po tim pitanjima.

Sa jedne strane, to i nije loše, jer se na taj način izbegava već viđena kampanja skuvana i dobro uhodana u naprednjačkoj kuhinji. Da je Vučić odreagovao onako kako smo navikli – deleći patriotske lekcije drugoj strani, pokrenula bi se mašinerija i Milatović bi postao arhineprijatelj Beograda, možda veći i od Albina Kurtija. Ovako je prećutao sve to, ali i verovatno u svojoj glavi priprema teren za serviranje osvete.

O tome je govorio i njegov politički otac, gore pomenuti Šešelj, koji se razgoropadio u jednoj od televizijskih emisija sa idejom da se ne sme dozvoliti Milatoviću da osvoji apsolutnu većinu na predstojećim izborima kako ne bi mogao da nastavi sa sprovođenjem antisrpske politike.

‘Utuljena svjećica’

Nešto slično rekao je jedan od perjanica Demokratskog fronta, preko kojeg Beograd deluje u Crnoj Gori, Milan Knežević. On je pozvao Milatovića da ima razumevanje i za deo stanovništva u Crnoj Gori koji veruje da je Kosovo deo Srbije i upitao ga “da li će posle predstojećih parlamentarnih izbora biti partneri u vlasti ili će Demokratskom frontu u podeli torte pripasti samo utuljena svećica”.

Vučić se nada i veruje da DF neće biti “utuljena svećica”. Sigurno će i raditi na tome. Ono na čemu će zasnivati svoju aktivnost jesu pokušaji da Crnu Goru “ubaci” u svoj projekat “Open Balkan” za koji je smenjeni premijer Crne Gore Dritan Abazović već pokazao simpatije. Vučić je nedavno rekao da je i Milatović, tokom predizborne kampanje, pozitivno govorio o tom projektu. Bez obzira na dobre strane te ideje, “Open Balkan” je nešto preko čega Vučić želi da se predstavi kao pozitivan lik evropskih uverenja, a u stvari sve što radi čini da bi sebi održao rejting i imidž. I o tome Milatović mora da razmisli.

Ostale Milatovićeve izjave o nespornosti crnogorske nezavisnosti, opstanku u NATO i pooštravanju sankcija Rusiji, definitivno je poslalo srpske nacionaliste na aparate, kako se to danas žargonski kaže. Možemo samo da pretpostavimo šta bi na sve ovo rekao tvorac ideje o jedinstvenom političkom “Srpskom svetu” Aleksandru Vulinu. Sticajem srećnih, a nesrećom po građane Srbije, Vulin se ne prikazuje više u javnosti, jer živi svoj život iz bajke na mestu šefa srpske službe bezbednosti BIA.

Čak i u takvom svetu, odnosno u takvoj Srbiji, šef BIA se ne pojavljuje u javnosti.

Ono što je najvažnije, jeste činjenica da je Milatović stvari postavio na svoje mesto i pred njim je put na kojem su mudrost i strpljenje najbitniji kako bi se dokazao dostojnim pozicije na kojoj se zasluženo našao. Do sada nije napravio pogrešan korak.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.