Argentina u zagrljaju ‘ludaka’ i ultradesnice

Ako je zaista došlo vreme za praktično ispunjenje Orvelijanske distopije, onda će se to desiti u Argentini, zemlji koja je pre sto godina bila jedna od deset najbogatijih nacija na svetu, pre 50 imala je tri posto siromašnih, dok danas 40 posto stanovništva živi u sirotinji i gde je inflacija gotovo 150 posto na godišnjem nivou.

Usred svih tih nevolja, ili baš zbog njih, Argentinci su na demokratskim izborima za predsednika izabrali Javiera Mileia, samoproglašenog anarhokapitalistu, ultradesničara i zakletog neprijatelja ne samo političke kaste, nego i same države i njenih institucija. I našla se na ivici ambisa, kako tvrde mnogi posmatrači sa strane. Ili u predvorju nove jake velike zemlje, kako bi to volela da predstavi sve jača desnica širom sveta.

Sve je rezervisano za profit po svaku cijenu

Pre manje od godinu izgledalo je da će Argentinom ponovo poteći med i mleko. Kada je jedanestorica argentinskih fudbalera koji svi žive u inostranstvu donela iz Dohe titulu svetskog prvaka u fudbalu Argentina je uzletela u nebeske visine.

Duh nacije ogledao se u potpunom jedinstvu. Izgledalo je da je svaka teškoća lako prebrodiva. Više od pet miliona Argentinaca, u najmasovnijem veselju u istoriji sveta, dočekala je šampione, posle Svetskog prvenstva u Kataru, u Buenos Ajresu. Polet i sreća osećali su se u vazduhu, izgledalo je da su svi Argentinci kao jedan uvereni da nacija može i na drugim poljima da dostigne isto što su ti njihovi zemljaci uspeli na sportskom terenu.

Ali, lopta se brzo zakotrljala u drugom pravcu i Argentinci su se svojevoljno i demokratski bacilli u zagrljaj ultradesnice. U drugom krugu glasanja za predsedničke izbore, velikom većinom dali su glas čoveku koji je bez ikakvog okolišenja obećao da će uništiti državu i da će na njenom zgarištu izgraditi novo društvo, u kojem su sva mesta rezervisana za profit po svaku cenu.

Otvoreni javni izljevi bijesa i mržnje

Preovlađuje teorija u domaćim debatama da je novi predsednik Javier Milei (53), vođa pokreta Libertad Avanza (Sloboda napreduje), samozvani anarhokapitalista, postao predsednik zbog očajanja naroda, višedecenijskim nazadovanjem uzrokovanim nesposobnim i neodgovornim političarima. Milei ima preku narav, sklon je otvorenim i javnim izlivima besa i mržnje, dok je na ličnom planu preko svake mere ekscentričan.

Ovaj ekonomista po obrazovanju redovno se spiritualistički konsultuje sa svojim umrlim psom, a živi sa četiri mastifa, potomcima njegovog preminulog “duhovnika”. Svaka čast ovim ogromnim psima, koji nose imena četvorice nobelovaca iz ekonomskih nauka, ali teško da će njegova “četvoronožna deca”, kako ih zove Milei, doprineti ekonomskom oporavku i povratku Argentine među deset najboljih.

Nagledao se svet poslednjih godina svakojakih desničara na čelu država. Za Donalda Trumpa, kome se smeši novi mandat na izborima u SAD-u, kao i za Jaira Bolsonara, bivšeg predsednika Brazila, koji je pretio ljudima da će se pretvoriti u krokodile ukoliko se vakcinišu, Milei gaji veliko razumevanje i empatiju. Ali, ovaj ekonomista radikalnih stavova, koji se politikom bavi tek od pre dve godine, kada je postao poslanik u Donjem domu Kongresa, ipak je slučaj za sebe.

Državu će sasjeći motornom testerom

Kako će sa predsednikom koji nema gotovo nikakvog iskustva na političkim funkcijama napredovati sloboda u Argentini? Milei se u pobedničkom govoru zakleo da neće odustati ni od jednog od obećanja i da će program odmah sprovesti. Nikakva postepenost ne dolazi u obzir. Ako Argentinci pamte njegove ekscentrične metafore, morali bi da shvate da su već ušli u nepoznato polje, jedinstveno u svetu: država, to je “pedofil u vrtiću punom dece koja su vezana lancima i premazana vazelinom”, umeo je da kaže. Još direktnije je državu okarakterisao kao “zločinačku organizaciju koja se finansira kroz poreze nametnute ljudima na silu”. Te će on vratiti novac koji je “ukrala politička kasta”. Za tog “pedofila” (državu) Milei ima spasonosno rešenje: saseći će ga “motornom testerom”, sa kojom je, kao glavnom maskotom, mlatarao tokom izborne kampanje.

Mileieva testera će srezati glavni izvor svog zla – “paternalističku državu”: od 18 ministarstava ostaće osam. Odmah će ukinuti ministarstva obrazovanja i zdravstva, a ove dve oblasti će biti kompletno privatizovane. Ko nema para neće, ako se sve ovo zaista tako odjedanput desi, moći ni da se leč,i ni da ide u školu. Ukidanje socijalne funkcije države vidi kao preduslov za “napredovanje slobode”, pa će tako ministarstva porodice, rada i socijalne zaštite završiti na zgarištu istorije, dok će na tom mestu izrasti “ministarstvo ljudskog kapitala”.

Ukinuće centralnu banku, onemogućiće političare da štampaju pare, pod “glavni uzrok inflacije” postaviće bombu. Umesto nacionalne valute (pezosa) uvešće američki dolar. Socijalno odgovorna država – ta “izmišljotina za otimanje para od radnog naroda, da bi se one prelivale u džepove lenština” – prestaje da postoji.

Sunarodnika papu ne voli jer je ‘komunista’

Poimanje slobode novog predsednika podrazumeva slobodnu prodaju i kupovinu oružja, kao i trgovinu ljudskim organima. Bezgranično slobodno tržište. Individualno je pravo svake osobe da odlučuje o tome šta će raditi sa svojim telom, pa tako prostitucija ulazi u legalnu tržišnu delatnost. Ali ne i abortus, koji je u Argentini legalizovan tek 2020. godine.

Milei je više puta nagrđivao i jednog od najslavnijih Argentinaca. Papa Franjo još nije stigao da poseti rodnu Argentinu, a teško da će joj doći u pohode u sledećih četiri godine dok je na čelu njegove domovine Milei, koji je svog sunarodnika naziva “zlim j….m komunistom”. Milei je alergičan na papu zbog njegovog zalaganja za socijalnu pravdu i empatije prema obespravljenima.

Oduševljenje Mileiovom pobedom zavladalo je među “prosvetiteljima” svetske desnice. Već za neku sedmicu u Buenos Aires, tom gradu svetlosti, zbog koje je stekao famu latinoameričkog Pariza, doleteće mnogi zagovornici “nove ere”. Trump i Bolsonaro predvode veselje nakon što je njihov argentinski saveznik, sa skoro tri miliona glasova više, na predsedničkim izborima komotno savladao peronističkog ministra finansija Serhia Masu.

Radost konzervativaca širi se po svijetu

MAGA (Make America Great Again), ta stara Trumpova mantra sa kojom je krenuo u borbu za novi predsednički mandat, brzometno je pozajmljena Mileievoj Argentini (Make Argentina Great Again). Te dve skraćenice se u svakom svom slovu podudaraju. Velika i moćna Amerika – Velika i jaka Argentina. Obožavaoci Bolsonara predviđaju da će pobeda Mileia biti prva u triju osvajanja vlasti i da će Trump i Bolsonaro povratiti vođstvo 2024. u Americi i 2026. godine u Brazilu na predsedničkim izborima.

I pre nego što položi zakletvu 10. decembra, Milei namerava da otputuje u SAD i, svakako, u Izrael. Iz Tel Aviva preseliće argentinsku ambasadu u Jerusalim, obećao je. Radost konzervativaca širi se po svetu: od Bogote i Santiaga do Lisabona i Madrida desnica je dobila odskočnu dasku oličenu u argentinskom predsedniku. Andre Ventura, lider portugalske Chege, Mateo Salvini u Italiji, Santiago Abascal, vođa španskog ksenofobičnog Voxa, i mnogi drugi iz Latinske Amerike oduševljeni su što je Milei otvorio “put budućnosti“, čestitaju na “pobedi zdravog razuma” i na “preporodu Argentine” (Kolumbijska senatorka Marija Fernanda Kabal).

Predviđa se da bi Buenos Aires, po ugledu na Madridski forum, koji, na inicijativu španskog Voxa, od 2020. godine organizuje Madridske antikomunističke samite, mogao da postane novo globalno stecište ultrakonzervativnih ksenofoba. Proleće je na južnoj polulopti, vreme kada je Buenos Aires obojen cvetovima džakarande. Tačno četiri decenije je prošlo otkad je pala krvava vojna diktatura (1976-83), u čijim je čistkama nestalo oko 30.000 Argentinaca osumnjičenih za neistomišljeništvo.

Bit će duga noć dok se ne izađe iz tunela

Nekada su argentinska proleća bila rezervisana za proslavu demokratije. Kako objasniti da se u demokratiji, na potpuno slobodnim izborima, došlo do čoveka koga i njegovi prijatelji znaju pod nadimkom “Ludak”. Neki su Mileia videli kao Davida koji se izborio protiv Golijata peronizma, vladajućeg kontroverznog argentinskog pokreta čiji političari su u lančanom nizu nastavili da se biraju uprkos neuspesima, korupciji, i osiromašenju.

Postoji zamor od onoga što je Milei umeo da definiše kao “kastu”. Politička kasta koja se održava, od roditelja do dece, kao u monarhijama. Juan Aries komentariše u El Paisu da u Argentini nije pobedio Milei, već je izgubila “kasta”. Da li je ovo ista ona zemlja u kojoj su mladi ovacijama prošle godine pozdravljali film o suđenju vojnoj hunti Argentina 1985?, pita se argentinska književnica Leila Guerrero. Ona jednostavno zaključuje da su Argentinski birači napravili veliku grešku. I da će duga biti ta noć dok se ne izađe iz tunela.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.