Lažni argument za neuvođenje sankcija Rusiji

Jedna od dominantnijih tema, pa i na ovim stranama, tokom 2022. godine, bilo je i pitanje da li će Srbija uvesti sankcije Rusiji zbog agresije na Ukrajinu. Tvrdoglavo, a najviše zarad energetske zavisnosti i većinskog stava građana prema Rusiji, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je uporno odbijao da se i njegova zemlja nađe na listi svih onih država koje su to učinile. Tako je Srbija ostala jedina zemlja u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji.

Bez obzira što je više nego očigledna zavisnost Srbije, pre svega od ruskog gasa, i na činjenicu da je ruska državna kompanija vlasnik Naftne industrije Srbije, Vučić je kao opravdanje uvek koristio argumente koji su se ticali decenijskog iskustva Srbije sa sankcijama. Bilo je to, kao i mnogo toga kada je njegova vlast u pitanju, obična laž.

Srbija jeste bila pod teškim sankcijama, kojih se pridržavala i Rusija. Da, ta velika majka Rusija je uvela sankcije Srbiji devedesetih godina. Prema Vučićevim rečima, sankcije koje su sprovedene nad Srbijom, nisu dale rezultat i od njih je nastradao običan svet, a ne oni zbog kojih su te sankcije uvedene.

Ljudska emocija

Sigurno da je lakše bilo podneti sankcije nego rat na svojoj teritoriji, ali te sankcije su ostavile velike posledice po živote običnog sveta, a ljudska emocija je nešto sa čime Vučić godinama koketira i skuplja poene. On iz brige prema tom običnom svetu, koji obično najviše pati, ne želi da Srbija uvede sankcije Rusiji, jer sopstveno iskustvo govori da takva vrsta kažnjavanja ne donosi rezultate.

Ovakav stav bi bio vredan pažnje i razmišljanja da ta ista vlast nije uvodila sankcije nekim drugim zemljama. Iako se te stvari redovno kriju od građana Srbije, jer Vučić ne voli da građani Srbije znaju ono što njemu ne odgovara da znaju, činjenica je da se tog principa zvanični Beograd nije pridržavao kada su u pitanju Belorusija, Sirija, Gvineja i Severna Koreja.

Srbija je u maju mesecu 2022. godine uvela sankcije Belorusiji i to zbog njene uloge u agresiji Rusije na Ukrajinu. I eto paradoksa. Beograd uvodi sankcije zemlji koja podržava Rusiju u njenom pohodu na Ukrajinu, ali ne i samoj Rusiji. Apsurdno do bola. Da budemo krajnje precizni, Srbija se pridružila sankcijama Evropske unije Belorusiji. U tom delu je, eto, uspela da se prilagodi spoljnoj politici Brisela.

Kada je reč o Siriji, desetogodišnje iskustvo Srbije pod sankcijama nije sprečilo Vučića da se Beograd pridruži sankcija protiv ove zemlje i to još početkom 2022. godine. Takođe početkom iste godine, Srbija je uvela sankcije Gvineji zbog problema koje ta zemlja ima sa Malijem. Građani Srbije, verovatno slabo znaju o problemima na relaciji Gvineja – Mali, ali sankcije su uvedene, jer je Srbija zemlja u pregovorima o pristupu EU i svoju spoljnu politiku prilagođava Briselu. I tu nije kraj, jer je maja godine koju smo upravo ispratili, Srbija uvela sankcije i Severnoj Koreji. I sve to u vidu pridruživanja spoljnoj politici EU.

U kakvoj je Vučić zavisnosti od Putina

Kako onda Beograd i dalje svojim iskustvom brani neuvođenje sankcija Rusiji. Neko bi rekao da se Vučiću, jednostavno, može takvo ponašanje. I sve ovo što je navedeno sigurno je poznato briselskoj administraciji. Ako izuzmemo Belorusiju, zbog koje je i bilo malo polemike u srpskoj javnosti, retko ko zna da su Sirija, Gvineja i Severna Koreja pod sankcijama i kada je Srbija u pitanju. To pitanje se svesno drži ispod radara, jer bi u drugom slučaju moralo da se pređe na neku drugu vrstu pravdanja.

U kakvoj je Vučić vrsti zavisnosti od Vladimira Putina, možemo samo da pretpostavljamo, ali sigurno ne grešimo ako kažemo da je njegov uticaj u Srbiji ogroman. Postoje državni funkcioneri koji u kancelarijama drže njegovu sliku. Godinama je na funkciji direktora Srbijagasa Dušan Bajatović, potpredsednik Socijalističke partije Srbije i niko nikada nije uspeo da ga sa tog položaja smeni. Logično bi bilo da Vučić da direktora tog preduzeća postavi nekog “svog”, a ne socijalistu. Naročito ako imamo u vidu činjenicu da tu poziciju prati plata od 30 i kusur hiljada evra.

Propagandni kanal ruske države Russia Today počela je i zvanično sa radom otvorivši portal na srpskom jeziku. Čovek koji je isporučivao na tacni ruske opozicionare Moskvi, Aleksandar Vulin sada je šef Bezbednosno-informativne agencije. I mogli bismo ovako do sutra da nabrajamo, a sve to sigurno otežava donošenje odluke o uvođenju sankcija Rusiji.

Putinova popularnost u Srbiji

Vučić takve stvari ne sme da pomene u odbrani zbog neuvođenja sankcija Rusiji. I još jedan veliki argument je u igri. Putin je neverovatno popularan u Srbiji. Već je dobro poznat štos u kojem se kaže da, kada bi Rusija napala Srbiju, 90 odsto Srba bi navijalo za Putina. E, toga se Vučić najviše plaši. On sebi ne sme da dozvoli tu vrstu luksuza da uradi bilo šta što bi moglo da utiče na njegovu popularnost koja ceo sistem održava na vlasti.

Kada je osetio strah zbog protesta zbog Rio Tinta, odmah je povukao planirane zakone iz procedure. Sva njegova Potemkinova sela nestaju poput praha u vazduhu ako popularnost, koju veštački održava besomučnom kontrolom nad medijima, krene da pada. Sa time se ne igra i zato izlaz traži lažnim argumentima kojih se ne pridržava.

Da budemo sasvim iskreni, Vučić je naglasio više puta da Srbija neće uvesti sankcije Rusiji sve dok to ne bude ugrozilo vitalne državne interese. Ako do toga dođe, onda će problemi koje će imati sa Putinom, verovatno biti, mnogo veći nego što ih sada ima sa Briselom. E, toga je veoma svestan.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.