Hoće li Vučić pustiti Dodika niz vodu?

Verovatno postoji deo dana u kojem Aleksandar Vučić, ponovo izabrani predsednik Srbije, za trenutak zastane i priupita se – Šta mi sve ovo treba? Sam je sebe, doduše doveo u takvu situaciju, jer pred njim su velike odluke od kojih će u mnogome uticati budućnost Srbije, ali i regiona.

Rešenost Sjedinjenih Američkih Država, a možda i Evropske unije, da se stanje u Bosni i Hercegovini stavi pod normalu je apsolutna i to samo onaj ko je slep ko očiju to ne želi da vidi. Koliko će vremena imati Milorad Dodik da se batrga, to je drugo pitanje. Ono što je svakako izvesno, jeste da će Vučić i po pitanju Dodika morati neke odluke da donese. Biće to teška odluka i kakva god bila imaće posledice, slično kao i odluka o tome da li će Srbija uvesti sankcije Rusiji.

U nedavnom gostovanju na jednoj od televizija, Vučić je u svom maniru rekao rekao da stranci, uključujući i političare u regionu, imaju duple aršine, a međunarodno javno pravo koriste od slučaja do slučaja. Naročito kada je reč o Kosovu, ali i Republici Srpskoj. Prema njegovim rečima on niti želi, niti hoće da kritikuje Dodika, niti da ga spreči da govori to što govori prilikom njihovih susreta. Po Vučiću, pristojni ljudi ne sprečavaju druge da govore. Za sebe kaže da nije policajac, da nije njegovo da bilo kome stavlja flaster na usta. To tako kaže kada se radi o Dodiku, a kada je reč o Zoranu Milanoviću, Milu Đukanoviću i Albinu Kurtiju onda mnogo toga da kaže i uvredi. Taman posla nešto da kaže Dodiku. U istom tonu poručuje da neće da uvede sankcije Dodiku. Samo na osnovu ovakvog ponašanja može da se zaključi da je Dodik bezbedan kada je Vučić u pitanju. Ono što je, međutim, činjenica, Vučić zna sve da iskoristi i zloupotrebi sebi u korist. Tako da i po pitanju Dodika postoje neko – ali.

Vučić je poznat kao neko ko godinama drži lekcije po belom svetu izdižući sebe do nebeskih visina. Kao da nikada nije bio neko ko je širio mržnju i najgoru moguću politiku. Ali sada, čini se, sve to dolazi na naplatu. On će svakako pokušati da manipuliše i u ovoj priči. Pitanje je dana kada će Dodik postati problem po Srbiju, ako već i nije. Ono što ne znamo jeste šta će Vučić prvo uraditi. Pritisak za uvođenje sankcija Rusiji je ogroman, i čini se mnogo veći nego da se odrekne Dodika. Logično bi bilo da pre svega rešava probleme u vezi sa Rusijom, nego sa Dodikom. Ako je verovati njegovim rečima, on je rekao da neće da uvodi sankcije Dodiku, mada je u jednom trenutnku, u istom gostovanju, rekao da sve to ne znači da neće da promeni stav po ovom pitanju.

Žrtvovanje Dodika

On je svakako neko ko bi i tog Dodika pustio niz vodu kao što bi, ako već nije, to učinio sa Ivicom Dačićem u Srbiji. Naročito ako bi to uspelo malo da smiri zahteve za uvođenjem sankcija Rusiji, ali teško da bi do takvog scenarija moglo da dođe. Pritisci na Beograd su ogromni, jer je Srbija jedina evropska država koja nije jasno osudila rusku agresiju i nije uvela sankcije Moskvi. Zbog svega toga, veliki broj ljudi misli da je Dodiku odzvonilo bez obzira na sve češće njihove susrete.

S druge strane, žrtvovanje Dodika bi mnogo manje bolelo, jer se i opozicija u RS bori za Vučićevu naklonost, od uvođenja sankcija Rusiji. Otići će Dodik, a doći će neki novi koji će biti u milosti Vučića. Još ako bi kupio extra vreme apropo Dodika, ko zna, možda Vučić uspe malo da istrguje u svoju korist. Naročito ako vidi signale da bi rat u Ukrajini mogao uskoro da se završi. Možda bi i ponajbolje za predsednika Srbije bilo to da se prepusti nizu poteza koji bi uskoro trebalo da se dese i da jednostavno kaže da nije mogao ništa da spreči.

Realno, puštanje Dodika niz vodu, bez obzira na javne nastupe, lakša je žaba za progutati od sankcija Rusiji. Varijanta da ne pusti Dodika niz vodu, a da uvede sankcije Rusiji, teško da je moguće, jer je u regionu prisutna teška diplomatska artiljerija od Gabrijela Eskobara, pa do novog ambasadora SAD u Srbiji Kristofera Hila koji imaju urgentnu agendu kada je reč o našem regionu. Manevarski prostor za Vučićevo delovanje je veoma malo. Kada su već malopre pomenute žabe, greota je ne setiti se jedne od najboljih metafora pokojnog premijera Srbije Zorana Đinđića. On je svojevremeno lepo rekao, ako treba da se proguta žaba, dajte mi odmah onu najveću i da idemo dalje. Vučić to nikada nije primenio i zato mrcvari i Srbiju i svet oko sebe. Trebalo bi da se, pre svega sabere i da konačno izabere ko je taj put kojim Srbija treba da krene. Ako je to EU, onda odmah i bez odlaganja treba tako prelomiti i u okviru toga rešiti probleme i sa Rusijom i BiH. Čemu odlaganja, prolongiranja i nadanje u nebesku pravdu. Legitimno je i izabrati Rusiju i Kinu, ali onda će protiv sebe imati ceo svet i kada je u pitanju i Dodik, ali i Kosovo. Veliko je pitanje, odnosno enigma, kako Vučić razmišlja u ovom trenutku. On računa da će ponovnim prolongiranjem formiranja vlade uspeti da kupi dovoljno vremena da status quo.

Utisak je da postoji međunarodna koordinacija kada su ova dva problema u pitanju i neminovno je da će Vučić morati da se suoči sa njima. Lakše će se izboriti sa demonima iz prošlosti ako pametno prelomi, ali sa druge strane postavlja se i pitanje u kakvoj smo svi mi zajedno neizvesnoj situaciji ako nam normalnost zavisi od njegove dobre volje.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.