Može li ljevičar Lula poraziti svjetsku desnicu

Došlo je vreme da Staroj Evropi, lekcije iz demokratije šalje Latinska Amerika, i to iz zemalja gde je učešće građana u vršenju vlasti i donošenju političkih odluka najčešće patilo od ozbiljnog deficita.

Ipak, san o pobedi levice u prvom krugu nije se obistinio u Brazilu. Aktuelni predsednik, ultradesničar Jair Bolsonaro pokazao je veću snagu nego što su predviđale ankete. Bivši levičarski predsednik Luiz Inacio Lula da Silva (76) dobio je 48 odsto glasova, dok je njegov rival Bolsonaro (67) dobio 43 odsto. Na jednim od najtežih izbora u poslednjih nekoliko decenija, posle duge ogorčene izborne kampanje, isprekidane epizodama ozbiljnog političkog nasilja, Brazilci su odlučivali da li će se najveća zemlja Južne Amerike ponovo krenuti na levi demokratski kurs ili će se produbiti zaokret iz 2018. u krajnju desnicu, kada je za predsednika izabran Bolsonaro, koji je u svetu vrlo brzo postao poznat kao “tropski Trump”.

Nijedan nije dobio 50 odsto glasova, pa će dvoboj između Lule i Bolsonara, biti rešen 30. oktobra. Ishod će zavisiti od senatorke Simone Tebet, koja je dobila četiri odsto glasova u prvom krugu, a zalaže se za “treći put”, za sveobuhvatnu poresku reformu, permanentni program utvrđivanja minimalne zarade i nultu toleranciju kada je reč ilegalnoj seči šuma.

Ako se za Simone Tebet ne zna da li će bilo kome od dvojice suprotstavljenih predsedničkih kandidata dati podršku u drugom krugu, čini se da je Ciro Gomes, koji je osvojio tri odsto glasova, naklonjen Luli, ali traži da mu javnost da malo vremena kako bi na najbolji način otpočeo razgovore sa prijateljima iz njegove i Luline Radničke stranke. Ono što zaustavlja potpuniji prodor levičarskog programa u Brazil, je činjenica da je kongres posle ovih izbora ojačao većinu ultrakonzervativnih pripadnika Bolsonarove partije.

Čak iako u drugom krugu pobedi Lula, velike gradove i najveće finansijske centre, kao što su Sao Paulo i Rio de Janeiro vode desničari.

Drugi krug kao dobar drug

Drugi krug je, kako se to pokazali rezultati izbora u Francuskoj, dobar drug. Veruje se da takav sistem pruža veće šanse za promišljanje i da daje bolje demokratske rezultate. Ali ozbiljni latinoamerički analitičari upozoravaju lidera Radničke stranke da mu predstoji težak posao. Najviše zbog toga što je sadašnji predsednik, koga podržavaju moćni bankarski, agroindustrijski i korporacijski lobiji, “spreman na sve”.

Već mesecima pred ove izbore, strahovalo se da bi, poput Trumpa, Bolsonaro bio spreman da ospori rezultate izbora ukoliko mu ne idu u korist i da podstakne pobunu sličnu onom napadu na Capitol, kakvu je SAD gledao šestog januara prošle godine.

Ko su ti ljudi koje ankete nisu uspele da detektuju, te je Bolsonaro u prvom krugu dobio bar osam procenata više od onog što su prognoze govorile?

Tragične posledice širenja dezinformacija

Mnogo je eksperata, koji danas analiziraju sličnosti i razlike između različitih trumpoidnih lidera u svetu i dugoročnog uticaja koje oni ostavljaju na celokupno društvo sa razrušenim institucijama. Među njima je Erika Robb Larkins, profesorka antropologije na kalifornijskom univerzitetu.

“Ako bi se desila pro Bolsonarova pobuna, verovatno bi je izvela predsednikova oružana baza koja uključuje policiju, vojnike i ekstremističke naoružane civile. Mnogi pripadnici ovih profesija prihvataju Bolsonarove radikalne pozicije i zaklinju mu se u lojalnost”, konstatuje Robb Larkins koja u radikalne grupe u Brazilu vidi kao analogne sa američkim Ponosnim dečacima (Proud Boys).

Slično kao što je to radio bivši američki predsednik, Bolsonaro koristi najvišu funkciju u zemlji da agresivno raspiruje dezinformacije. U latino tropima, svaki Trump još vatrenije uživa u prevarama nego što to rade severnjaci. Ta njegova sklonost ka širenju lažnih vesti imala je tragične posledice, u vreme pandemije kovida 19, kada je lično Bolsonaro promovisao upotrebu nedokazanih (a sada opovrgnutih) tretmana i protivio se vakcinaciji. Kao rezultat toga, Brazil ima jednu od najvećih stopa smrtnosti na svetu.

Vakcine za one koji hoće da se pretvore u krokodile

Kada bi narod bio obrazovaniji i kada bi se više slušala nauka, ne bi bilo moguće da lideru kao što je Bolsonaro poveruje kako “vakcine pretvaraju čoveka u krokodile”. Niti bi nekadašnji, a lako je moguće i budući predsednik SAD-a, Donald Trump preživeo na svojoj funkciji posle saveta da ljudi treba da se leče od korone ubrizgavanjem izbeljivača za donji veš.

Da ne govorimo o Aleksandru Vučiću i njegovom kriznom štabu koji je “otvarao najveće i najlepše tržne centre na Balkanu i šire”, uprkos klimatskoj krizi i gorućoj pandemiji. Pritom je po svom ukusu i oceni lično leteo po svetu i nabavljao respiratore, delio vitamine penzionerima i objašnjavao kako deluju lekovi koje je nabavio.

No, danas kada je u nizu evropskih zemalja zavladala desnica, a ultradesna struja preuzela vlast čak i u Švedskoj, dok Putin vodi rat i pseudo referendumima anektira ukrajinske teritorije, kad se Englezi okupljaju na protestima jer će morati da biraju između redovnih obroka ili toplih stanova, svet vapi za onim starim Brazilom iz prve decenije trećeg milenijuma kada su socijalni programi pod Lulinim vođstvom izveli iz siromaštva 20 miliona Brazilaca. I kada je prvi i do sada jedini predsednik Brazila bez fakultetske diplome uspevao da sagleda i primeni majstorije, kako bi svoju zemlju postavio na počasno mesto međunarodne zajednice.

Ko se još sjeća svjetskih zvijezda Obame i Lule

Sećate se možda kad je Lula, tada predsjednik Brazila plakao u Kopenhagenu od sreće (2009), a stotine hiljada Brazilaca urnebesno proslavljalo pobedu Rija nad Madridom, Tokijom i Čikagom. I kada je na sastanku Olimpijskog komiteta Brazil izabran da bude domaćin Olimpijskih igara 2016. godine. Bile su to prve Olimpijske igre u Latinskoj Americi, ali i u takozvanom Trećem svetu. Barack Obama morao je da se vrati kući kratkih rukava, jer bogati Čikago nije u konkurenciji sa Brazilom uspeo da obezbedi zlatnu medalju.

Obama je tek bio zauzeo stolicu u „ovalnom kabinetu”, a već je izjavio kako se divi „progresivnoj i dalekosežnoj strategiji predsednika Brazila”. Koji mesec kasnije na sastanku G-20 u Londonu Obama je bio još direktniji: „Volim tog čoveka. On je najpopularniji političar na svetu”. Američki predsednik, prvi tamnoputi šef Bele kuće čak je tada razmišljao da kandiduje Lulu za predsednika Svetske banke, kad mu istekne predsednički mandat. Bio bi to prvi Latinoamerikanac na čelu vašingtonske finansijske institucije.

Šta se podrazumijeva pod slobodom

Kao da je od tog vremena prošao čitav milenijum, a ne tek desetak godina. Pojam slobode potpuno je obrnut naopačke. Veliku Britaniju vodi Liz Truss, koja je izabrana sa 60.000 glasova torijevaca i koja veruje da se ideal “slobodnog sveta” može dostići putem slobodnog tržišta. Što smo bolji trgovci, investitori i poslovni partneri to smo bliži idealu slobode, rekla je dok je bila ministarka spoljnih poslova i zahtevala da se tražioci azila potrpaju u brodove kako bi otplovili u Ruandu. U Italiji je pobedila ultradesnica, a strani mediji se pitaju da li će Giorgia Meloni ublažiti svoje stavove ili će pojačati napade na građanska prava, omasoviti nasilje prema migrantima, izbeglicama, tamnoputima i LGBT grupama.

Španija je među retkim evropskim zemljama sa (klimavom) koalicionom levičarskom vladom na vlasti. Njeno levlje krilo sastavljeno od nekadašnjeg pokreta Podemos, izniklog u vreme masovnog pokreta protiv stezanja kaiša, uskraćivanja prava na besplatne zdravstvene usluge i dostupnost obrazovanja, pribojava se da će usled opšte krize, Iberijsko poluostrvo doživeti sudbinu Apeninskog poluostrva.

Da bi zaustavili desnicu moramo ljudima napuniti frižidere i pokriti njihove osnovne potrebe, moramo voditi ideološku bitku bez kompleksa, kako bismo zaustavili širenje reakcionarnih snaga po kontinentu, poručuju nekadašnji lideri Podemosa. Svojevremeno im je zamerano što su, kao mladi univerzitetski profesori, učestvovali u stvaranju programa za levičarske vlade u Latinskoj Americi. Napadani su da pokušavaju da “kubanizuju” ili “venecuelizuju” Španiju. A sada se otvoreno govori o opasnosti da se “talas fašizacije” proširi Evropom.

Neki pokreti iz Latinske Amerike, kao i uspeh demokratske levice u Kolumbiji i Čileu, mogli bi da budu model za efikasniju borbu protiv ksenofobije, homofobije, rastućih nejednakosti i ograničavanja sloboda.

Pobeda Lule u drugom krugu 30. oktobra bila bi veliki podsticaj. Videćemo da li je u stanju da to izvede sam. Podršku iz mnogih zemalja iz regiona već dobija. Hoće li ga veliki igrači iz sveta podržati, kao što je to nekad bar verbalno učinio Obama, to je u ovo fobično vreme veliko pitanje.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.