Šator, pjesma i korona: Kako se zabavljaju čelni ljudi Srbije

I političari u Srbiji su ljudi, vole nekada da se opuste, poput svih ostalih, ali sve više njih u tom opuštanju poprimaju oblik vašarskih pevačica nego nosilaca najviših državnih funkcija. Bez obzira na stres i zamor, kojima su skloni baveći se državnim i političkim pitanjima i potrebom da se ponekad opuste, valjalo bi to da čine na iole dostojanstveniji i normalniji način.

Sve je počelo od lidera Socijalističke partije Srbije Ivice Dačića. Dok je bio šef dipolomatije znao je da uzme mikrofon u ruke i da zapeva. Neko ga je opasno slagao da lepo peva i da bi trebalo to češće da radi. Kao ministar inostranih poslova teško da je znao da sroči prosto-proširenu rečenicu na bilo kojem stranom jeziku, ali je zato, kada je pevanje u pitanju – poliglota.

Dačićev repertoar: ‘O sole mio’, ‘Osman-aga’, ‘Kaljinka’

Ako ne ume da sriče na stranim jezici, barem da nešto otpeva svojim gostima. Tako je italijanskoj delegaciji pevao O sole mio, turskoj Osman-agu, ruskoj Kaljinku i ko zna kome šta još. Umeo je da zapeva u raznim sala, halama, ali i pod šatorom. Poslednji nastup, ali ovoga puta sa još više funkcije, i to kao predsednik Skupštine Srbije, Dačić je pevao na ispraćaju sina vlasnika najpoznatijeg tabloida u Srbiji u vojsku. Prosto smo zaboravili da tako nešto još i postoji.

Domaćin ovog skupa potrudio se da pod šator smesti politički i privredni creme de la creme. Od predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je dočekan kako i priliči – svečanom koračnicom, do uglednih partijskih zvanica, naprednjačkih direktora i vlasnika preduzeća.

Takvo društvo je bilo inspirativno Dačiću, jer se nije zadržao na jednoj pesmi, nego je pošteno odradio ceo blok. Iz nekog razloga, “šuške“ su ga zaobišle, jer su gosti novčanicama kitili pevačicu koja je samo tercirala umišljenom Dačiću. Na snimcima sa ovog centralnog događaja u Srbiji, koji su preplavili društvene mreže, ne vidi se kakva je reakcija bila predsednika Srbije i da li je uživao u Dačićevim milozvučnim tonovima koji su odzvanjali podno šatre.

Naprednjaci se odriču radikalskih manira

Sigurno da mu se mnogi više svideo nastup njegovog stranačkog kolege i narodnog poslanika Vladimira Đukanovića. Ne samo što mu je stranački kolega, već i zbog repertoara. Dok Dačić hvata na hitove i popularnu muziku, Đukanović je odigrao na mnogo riskantniju formu, ali daleko učinkovitiju, naročito ako se uzme u obzir kolorit u kojem je nastupio – ispraćaj, vojska, Srbija, Srpska napredna stranka, tabloid… Odlučio se za Sprem'te se, sprem'te, četnici. Prosto je neverovatno da Vučiću nije zaigralo oko, ili da se barem naježio od ove interpretacije, najviše zbog pomenutog konteksta, a manje zbog samog Đukanovića.

Narodni poslanik se, moramo priznati, svojski potrudio i bio je možda razgovetniji od Dačića, ali to je do pesme, a ne do izvođača. Iako je Đukanović mlađi od kolege Dačića, za nijansu je iskusniji kada je reč o šatri. Tih nastupa ima mnogo više od predsednika Skupštine, jer je bio u radikalima koji su često nastupali pod šatrom.

Svima je nedostajao, ipak, jedan član Vlade, koji takođe ima šlifa za nastup na otvorenom i pod šatrom, a i izrastao je u međuvremenu u jednog od najkorisnijih dvorskih luda Vučićeve vlasti. Pogađate – radi se o Aleksandru Vulinu. On je, međutim, imao zakazan nastup, takozvanu tezgu, na drugoj lokaciji. Moglo bi se čak reći da je u pitanju međunarodna tezga, s obzirom da je Vulin bio specijali gost na manifestaciji “Kočićev zbor”, koja se u Stričićima kod Banje Luke održava od 1965. godine, a posvećena je narodnom tribunu i književniku Petru Kočiću.

Kad Dodik i Vulin zapjevaju o vakcinaciji

Vulina je ugostio član Predsjedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik, a onda su zajedno ukrstili mikrofone i dohvatili se starih krajiških numera. Istini za volju, Dodika je teško razumeti i kada priča, a kamoli kada peva, ali zato se tu našao Vulin i spasio čast Krajišnika. Mediji su se posebno osvrnuli na njihovo izvođenje “hita” Neće Gara da primi vakcinu, ona bocu prima na Sokocu… Da li su i njih dvojica primili bocu na Sokolcu, to mediji nisu preneli, ali se zato njihovo pevanje čulo daleko.

Iluzorno je pričati o tome koliko je ovakvo ponašanje političara neprimerno. Uostalom, neka ih, neka se i oni provesele i relaksiraju na ovakav način. Svako od nas bira kako će to da uradi. Lepo bi bilo poštedeti naciju ovakvih detalja. Mada, ko zna, možda je i ovo sve urađeno sa namerom da se pokaže biračkom telu kako su i oni običan svet i da upravo za takve i treba glasati.

Ono što je tek problematično jeste što se ovi šatori sa raznim arlaukanjem političara dešava u situaciji kada se, barem Srbija, suočava sa sigurno najsnažnijim udarom korona virusa od početka epidemije. “Mali milion” mera, koje ta ista država donela, prekršeno je na ispraćaju mladog regruta u Kosjeriću. Šta to Vučić i ostali državni funkcioneri znaju a da mi ne znamo kada tako nonšalantno idu u masu i zdrave se sa svima, ne plašeći se da će da i njih zakači taj opasan delta soj ovog virusa?

Djeca u školu moraju s maskom, a političari?

Zašto bi se bilo ko pridržavao mera, koje podrazumevaju nošenje maski i držanja distance, kada predsednik države i Skupštine, članovi Vlade i parlamenta prvi to ne čine? Decu u školi ne daju da skinu maske, a oni pod šatorom zavijaju Silna će borba da bude… Nije ništa neobično u činjenici da su predstavnici srpske vlasti neozbiljni, naročito kada je reč o epidemiji, ali ova družba pod šatorom i pevanje svako upotpunjuje sliku o onima koji danas vladaju Srbijom. Treba razumeti i njih. ’Ajde da se ne odazovu pozivu jednog od glavnog megafona u tabloidnom svetu. Postoji rizik da se odmah završi na naslovnoj strani, a izbegavanje mirkofona bi sigurno dovelo do drastičnijih mera.

Zanimljivo je da ovom ispraćaju i scenskom nastupu nije prisustvovao ministar odbrane Nebojša Stefanović, ipak se radilo o ispraćaju u vojsku, ali to je već neka druga tema. Od svega ovoga, najveći benefit ima sigurno mladi regrut, jer se na ovakav ispraćaj ne ide praznih ruku. Verovatno se momak obezbedio za nekoliko godina od sadržaja koverata kojima je podaren tog dana. A ko zna, možda je i pred njim zavidna pevačka karijera. Tata je već tu da pogura. Ne mora da postane predsednik Skupštine.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.