Nova pobjeda korone nad razumom u Srbiji

Novi talas korona virusa je u velikom zaletu u Srbiji. Četvrti ili peti, potpuno je svejedno, ali i manje je bitno. Toliko su nas puta slagali i varali, da je numeracija najmanji problem. Ono što je potpuno nestvarno jeste da i posle više od godinu i po dana borbe protiv epidemije i dalje se ponašamo kao da smo superiorni u odnosu na virus.

U Srbiji brojka zaraženih na dnevnom nivou prelazi 1.500. Crne prognoze kažu da bi do kraja avgusta, početka septembra taj broj mogao da pređe 2.000 ili možda čak 3.000. Sve što može je dozvoljeno – Exit, Guča, Beerfest, utakmice, koncerti, rođendani, svadbe… Samo se preti školarcima online nastavom i ugostiteljima novim katančenjem. Sve ostalo je naširoko. Prosto je nejasno zašto neko ne proglasi, a svi znamo ko bi to trebalo, da se borimo sa koronom bez ikakvih mera. Šta će nam?

Evo, primera radi, Beerfest. Na koncerte na beogradskom Ušću mogu da uđu vakcinisani, oni koji imaju potvrdu da su preležali koronu, ko poseduje negativan PCR test ili brzi antigenski. Uz sve to, organizovano je i brzo testiranje za svakoga ko ne poseduje nešto od navedenog. Rekli bismo, super, tako treba da se radi. E sada dolazimo do suštine. Vakcinisani mogu da prenose virus, oni koji su preležali mogu ponovo da se razbole, a pouzdanost u testove baš i nije nešto naročita. I eto problema za zdravstveni sistem u Srbiji. Gde će svi ti potencijali zaraženi da se smeste kada zagusti? A, već gori.

Država je reagovala na nešto raniju pojavu novog talasa korona virusa pozivom na vakcinisanje trećom dozom. U zemlji u kojoj je vakcinisano nešto manje od polovine stanovništva, vi pozivate vakcinisane da se ponovo vakcinišu. Biće da valja potrošiti kupljene doze. Država je čak dozvolila da se novom dozom narod vakciniše po sopstvenom nahođenju po pitanju izbora proizvođača. Samo može da se zamisli haos u glavi ljudi koji su sada, bez ikakvog stručnog obrazloženja, prepušteni sopstvenom izboru. Kako tek tako srljati u treću dozu? Zar nije kineska vakcina podjednako dobra kao i ostale? Pitanja se samo nižu, a odgovora nema. Mnogi građani su odlučili da se vrate starom receptu – vitamini C i D, plus cink, pa dok traje.

Dok Krizni štab apeluje, politički se ‘pravi lud’

Ono što je najgore i što najviše nervira jeste “deja vu” situacija u kojoj stručni deo Kriznog štaba apeluje, predlaže, a politički se pravi lud. Rezultat te borbe je unapred poznat. U Srbiji će uvek, ili da budemo manje pesimistični – gotovo uvek, da pobedi politika. U zemlji u kojoj je jedan politički aparatčik važniji i uticajniji od lekara u skafanderu koji su mesecima bez predaha preživljavali svakodnevne traume i tragedije, ne može ništa drugo ni da se očekuje. Naravno da je važnije da pevaljka bosa i na kiši zabavlja hiljade ljudi, i da je navijači ispune tribine fudbalskih stadiona, od lekara i sestara koji ponovo liče na astronaute. Neće oni da rade po 12 sati u crvenim zonama. Oni će da se slikaju za Instagram i snimaju za TikTok.

Ipak, krivac mora da bude targetiran, a to svakako nisu oni. Krivi su građani Srbije koji letuju u inostranstvu. Oni, navodno donose koronu u Srbiju i to iz onih zemalja koje, kako reče predsednik Srbije Aleksandar Vučić – lažiraju podatke o broju zaraženih. Političari nisu krivi čak ni što su u sred pojave novog i najopasnijeg soja – Delta, omogućili da Srbija bude tranzit zona za sve ljude iz Indije koji žele da idu u Evropsku uniju. Srpski političari, a naročito oni na vlasti, operisani su od odgovornosti. Tako nešto ne postoji u njihovom sistemu vrednosti.

Apeluje se, a ti apeli polako prelaze u nešto što se može nazvati uslovljavanjem, na školarce da se vakcinišu. Oni su unapred određeni za buduće krivce, jer počinje nova školska godina. Uslovljavaju decu, a da pri tom lekari i ostalo medicinsko osoblje u dobrom broju izbegava vakcinaciju. To nije normalno. Kako da roditelji preuzmu odgovornost za budućnost svoje dece, kada podršku za tako nešto nemaju iz redova medicinara? Da verujemo Vučiću, Konu, Tepavčević i ostalima? Ma, važi!

Mnogo pitanja, premalo odgovora

Mnogo je pitanja, a premalo odgovora. Nesumnjivo je dokazano da svako otvaranje dovodi do masovnog zaražavanja. Gotovo je sigurno da će talas koji je u toku biti najgori u dosadašnjoj epidemiji, a država odgovara tako što se pravi luda. Ludilo je odavno zahvatilo Srbiju, ali ovo mnogo košta. Problem je i u tome što nema razumnog predloga šta dalje. Rešenje da se ljudi dele na vakcinisane i na one koji ne žele da vakcinišu svakako nije razumno. Mnogo pogrešnih koraka je preduzeto svih meseci unazad da bi se računalo na poverenje struke. Konfuzija je sve veća.

Treba razumeti i običan svet. Dosta mu je više mera i zabrana, korone, vakcina. Svi smo se uželeli normalnosti, putovanja, slobode. Ali kada ne može, ne može. Preživeli smo mnogo toga svi mi u poslednjim decenija. Nije korona najgore što nam se desilo, ali nekako nada u sveobuhvatnu pobedu, kolektivni imunitet, nestanak virusa, sve je manja. S druge strane, ekonomija i dalje mnogo trpi. Pitanje je koliko još može. Potpuno opuštanje je mač sa dve oštrice i toga su normalne vlasti svesne. Ovaj udar je veliki problem za sve, i bogate i siromašne. Svet i naučnici duguju mnoge odgovore, a pitanje je da li će ih biti.

Na kraju, sve se svodi na nas pojedince. Od nas mnogo toga zavisi. Valja se čuvati i sačuvati. Sa vakcinom ili bez nje, svejedno. Smešno je samo verovati da je virus ne postoji. A, u Srbiji smo se ponašali kao da smo ga pobedili. Čak su i bilbordi bili spremni da se pobeda ozvaniči. Razum je pobedio. Tada, i jedino tada. Da li će ponovo, teško.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.