Umjesto ‘Aco, Srbine’, hvala ‘bratu Milanu’

Interesovanje zvaničnog Beograda za upravo okončane parlamentarne izbore na Kosovu završilo se onog trenutka kada je zvanično saopšteno da je Srpska lista, copy-paste opcija Srpske napredne stranke, osvojila svih deset mandata koji pripadaju predstavnicima srpskog naroda.

Informacija o novom uspehu Srpske liste na Kosovu predsednika Srbije Aleksandra Vučića je zatekla u studiju njemu omiljene televizije, a rekli bismo i emisije, uz konstataciju da ga zanima samo rezultat Srpske liste, jer mu je ono drugo sve poznato. Poput većine građana Kosova, i Vučić se pomirio sa sudbinom da je pobednik izbora na Kosovu, njemu najmanje draga opcija, Albin Kurti, lider Pokreta Samoopredeljenje. Pošto ga to ne zanima, Vučić je proglasio pobedu Srpske liste, i to sa više od 90 odsto glasova srpskog stanovništva na Kosovu.

Prema podacima koji su neophodni Vučiću da nastavi sa pumpanjem svog balona uspešnosti, posebno je istaknuto da je Srpska lista osvojila 5.000 glasova više nego što je to bio slučaj na poslednjim parlamentarnim izborima na Kosovu 2019. godine. Ovi podaci govore da Srpska lista nema politiku, sem prazne priče o tome da je “Kosovo srce Srbije”, ali da ume da organizuje glasanje na izborima na Kosovu. Kolektivno glasanje, sklanjanje od “neprijateljskih“ kamera, ucena, podmićivanja… sve ono što se radi i na izborima u Srbiji.

Ko je ‘brat Milan (Radoičić)’?

Srpska lista ima zagarantovano mesto u vladi Kosova i zato se i ne izjašnjava. Ko god da je formira, oni će biti u njoj, ali je izvesno da sa Kurtijem neće u koaliciju. To je i ustavna obaveza Kosova. Ponovo će se desiti da Srpska lista ima ministre, ali da tu vladu ne podržava. Čudno, ali tako je. I prošli put kada je pobedio Kurti je morao, zbog slova Ustava, da ponudi Srpskoj listi dva ministarska mesta, a Srpska lista je bila uzdržana prilikom izglasavanja vlade Kosova. Poznajući karakter Srpske liste, lako je moguće da se takva situacija desi i ovoga puta. Kurti ima malo problema sa najvišim pravnim aktom Kosova i sigurno neće tako lako da ide protiv odredbi koje definišu način formiranja izvršne vlasti.

Jedino iznenađenje na ovim izborima je izostanak skandiranja “Aco, Srbine”. Umesto toga, predsednik Srpske liste Goran Rakić se odmah zahvalio Vučiću na svemu što je uradio za Srbe na Kosovu. I ne samo njemu. Zahvalili su se i “bratu Milanu“, potpredsedniku Srpske liste, koji fizički nije bio sa njima, ali im je mnogo pomogao. Za nijansu duže su se zahvaljivali “bratu Milanu” u odnosu na predsednika Srbije.

Taj “brat Milan“ kao da nema prezime, ili je nezgodno da mu se pomene prezime, ko će ga znati, ali se, po svoj prilici, radi o Milanu Radoičiću. U pitanju je “kontroverzni biznismen” sa severa Kosova, kojeg vlasti Kosova sumnjiči za ubistvo Olivera Ivanovića i za kojim je raspisana i poternica. Nekadašnji premijer Kosova Ramuš Haradinaj za Radoičića je rekao da je “čovek sa severa [Kosova] koji se za sve pita“.

Idu ljeto i nova izborna kampanja

A, Vučić, e to je posebna priča. Odmah je našao potrebu da podeli lekciju Albancima na Kosovu. Obavestio je srpsku javnost da Kosovo planira neku akciju koja je u suprotnosti sa njegovim tumačenjem Vašingtonskog sporazuma i odmah je zapretio odgovorom, koji im se, kako je rekao, neće ni malo svideti. Ako se desi to što Vučić pretpostavlja da će Kosovo da uradi, a tiče se učešća i članstva nekog tela Kosova u međunarodnoj organizaciji, Srbija će da aktivira neke svoje ranije postignute dogovore o “otpriznavanju” nezavisnosti Kosova. Drugim rečima, za račun Srbije, a u srpski inat Kosovu, neke zemlje će povući svoje priznanje nezavisnosti Kosova.

O pregovorima o konačnom rešenju kosovske priče tek neće biti ništa. Jedini napredak je moguć ako nova administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena preuzme neke konkretne korake i natera Srbiju i Kosovo da konačno krenu u rešavanje najvećeg evropskog problema. Evropa teško da će imati snage za tako nešto. I tu nije problem samo u Beogradu, Vučiću, već i u Kurtiju, koji je rekao da su mu pregovori sa Srbijom peti ili šesti prioritet.

Nisu ni Vučiću, ali ovaj barem iskusno ćuti. Zna Vučić da završetak pregovora sa Kosovom ne može Srbiji da donese ništa dobro i zato mu i odgovara odlaganje pregovora. Taman kada se bude formirala vlada Kosova, uslediće letnja pauza, a ko zna, možda još neki talas korona virusa. A onda kada prođe leto, krenuće predizborna kampanja u Srbiji, koja će da rezultira izborima krajem ove ili početkom sledeće godine. Napredak u pregovorima između Kosova i Srbije, dakle, ne treba očekivati u skorije vreme.

Velika prilika Albina Kurtija

Kosovo, za razliku od Srbije, može da krene napred. Ima novu vlast, novu energiju, a ima i nagomilane probleme, čijim bi se rešavanjem mogla obezbediti lepša budućnost za narod koji tamo živi. Jasno je da Kurti ima tešku istoriju sa Srbijom, ali i on mora da stavi tačku na sve to. Jednom se inatio sa međunarodnom zajednicom i svoj narod lišio preko potrebnih promena. Kako god da se priča između Srbije i Kosova završi, vreme sukoba je prošlo, a Evropa nam je zajednička želja. Od nas u mnogo čemu zavisi i naša sudbina. Nije da ne zavisi i od Evrope, ali ovakvom pričom i porukama ne ulivamo poverenje Briselu da smo vredni njihove pažnje.

Mnogo je pred narodima Srbije i Kosova, a nikako da se pomerimo sa mrtve tačke. Kurti ima šansu, pre svega da ne postane novi Vučić. Dobio je skoro polovinu glasova od izašlih, zvuči poznato. Nije da nije sklon populizmu. Generacija “ratnika” sa Kosova je ovoga puta izgubila, a u Srbiji su na vlasti i dalje isti oni političari koji nemaju baš sa čime da se podiče kada su u pitanju devedesete godine prošlog veka i sukobi na teritoriji bivše Jugoslavije. Da li su oni ti koji mogu da stave tačku na ovu priču?  Teško, ali svet im i dalje veruje. Ko zna, možda su u pravu i možda je to ta kosmička pravda da upravo Vučić i njegov “pajtos” iz devedesetih Ivica Dačić završe ovu tešku priču jednom za sva vremena.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.