Od zahrđale kašike, do bagera, čekića i motki

Ne tako davno, pre 21 godinu, buldožer, ili kako se već zove ta građevinska mašina, stupio je na političku scenu Srbije. Bilo je to tokom najvećih demonstracija u istoriji Srbije, 5. oktobra 2000. godine. Tada je konačno srušen režim Slobodana Milošević, ali na žalost, na to poglavlje Srbije nije stavljena tačka.

Sada već pokojni Džo Bagerista, poterao je buldožer do zgrade Radio-televizije Srbije, medijskog simbola Miloševićeve vlasti, i ovu građevinsku mašinu uspostavio kao simbol slobode. Dve decenije kasnije, buldožer je, uz još neke sitne detalje, postao oličenje bahate, nasilničke i nerazumne politike Aleksandra Vučića.

Dva naprednjačka bagera

U jednom danu, građani Srbije su imali priliku da vide čak dva naprednjačka bagera. Jednog na terenu, na mostu u Šapcu gde se završavala blokada zbog usvajanja dva sporna Zakona – o referendumu i o eksproprijaciji, a drugog, ukrašenog u bojama Srpske napredne stranke, u Areni kao specijalnog „gosta“ na akademiji povodom 13. rođendana te stranke. Ovaj drugi je predstavljen kao simbol rada i izgradnje, ekonomskog napretka Srbije. Nazvan je – Radiša. Onom iz Šapca još niko nije dao ime, a istinski je simbol stranke na čijem je čelu Aleksandar Vučić.

Nesporno je da se u bageru krije velika snaga. Tako je i u oba ova slučaja. Bager ruši sve pred sobom, kopa, lomi, uklanja, utovaruje. Bog te pita šta sve još radi. Za tako nešto je potrebna velika snaga. Onaj Radiša iz Arene, bez obzira što je ukrašen u bojama SNS verovatno je dovezen sa nekog od mnogobrojnih gradilišta koji ima u Srbiji kojima se predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponosi. Sigurno nije bagerista seo u njega i parkirao ga u Arenu. Te velike građevinske mašine ne voze se putevima, namena im nije za učešće saobraćaju. Za razliku od Radiše, onaj iz Šapca je iskorišćen za sve sem za rad na građevinama, ali je pokazao svu svoju moć ojačanu ljudskim faktorom. Prvo je krenuo u saobraćaj. Premijerka Srbije je rekla da je bagerista koji je vozio taj bager – krenuo na posao. Možda to niste znali, ali običaj je u Srbiji da subotom poslepodne ljudi sednu u svoj bager i krenu na posao. Tako je i ovaj bagerista krenuo na posao pet minuta pre kraja blokada mosta u Šapcu. Da se ne lažemo, on je radio svoj posao, a to je bilo uklanjanje protestanata sa barikade kako bi se obezbedilo konvoju o 17 autobusa sa naprednjacima iz Šapca stigne na proslavu 13. rođendana u Beograd. Uplašili su se da će zakasniti. Pošto je valjalo osigurati taj „posao“ bager u Šapcu je „poguralo“ dvadesetak momaka sa motkama i gumenim čekićima. I oni su krenuli na posao. Njihov posao je bio da prebiju svoje sugrađane, ali nisu se nadali da će i njih neko da potkači i to prvi put od kada su angažovani da rade ovaj „posao“.

Nasilje – snaga predsjednika Srbije

Elem, predsednik Srbije je oduševljeniji onim buldožerom u Šapcu. Taj bager je pokazao pre svega snagu njegove stranke koju niko neće sprečiti da se slobodno kreće po Srbiji, bio joj rođendan ili ne. U to ime, i u slavu šabačkog bagera, već su se javili zvaničnici te stranke koji traže da preuzmu stvari u svoje ruke, ako policija neće. Ministar policije je tim povodom „smirio“ situaciju i saopštio javnosti da će policija „primeniti nasilje“, ne silu, već nasilje.

E, to je snaga predsednika Srbije – nasilje. Na proslavi 13. rođendana SNS, bager iz Šapca je najavio početak građanskog rata u Srbiji. Za nešto više od 24 sata, promenjena je priča. Bager iz Arene više se ne pominje.  Propao je u neku rupu, ali ovaj iz Šapca, e to je druga priča. Taj koji je krenuo kroz narod, kao i maskirani momci izašli iz službenih automobila sa motkama i gumenim čekićima, proglašeni su za fin i pristojan svet. Svi oni koji su se našli tog dana na ulicama Srbije su postali nasilnici.

Dragan Milovanović Crni iz Šapca se suprotstavio tom bageru i krenuo je da ga zaustavi. Na tom putu je pošteno prebio jednog od naprednjaka koji je stajao na bageru i snimao dešavanja na šabačkom mostu. Naprednjačka mašinerija je, naravno, iskoristila taj detalj prenebregavajući istinu koja se desila, i od bagera napravila žrtvu, a od Crnog – nasilnika.

Bager, motke i čekić su tako postali simboli fine i pristojne Srbije, lično uspostavljeni iz usta Aleksandra Vučića. Što u krajnjoj nuždi i nije daleko od istine. Radikali, koji su iznedrili Vučića i celu SNS, za simbol su imali zarđalu kašiku. Njome je Vojislav Šešelj nameravao da kolje. Danas je njegov politički naslednik za simbole koji će obeležiti njegovu epohu izabrao bager, motke i čekić.

Za razliku od Šešelja, Vučić sa svojim simbolima upravlja Srbijom. Sa bagerom „utovaruje“ svoje pristalice i prebacuje sa mesta na mesto, svuda gde se pojavi da mu aplaudiraju i dive mu se, a sa čekićem kao medijskim maljem ubeđuje svoje biračko telo da veruje u sve što priča. One koji se ne slažu sa njim, ili još gore – suprotstave mu se, njih taj bager sklanja sa puta, a čekićem, za sada gumenim, i motkama „ubeđuje“ da nisu dostojni njegove Srbije. Verovatno mu na tome i Šešelj zavidi.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.