Moskva konkretnija od Brisela: Packe Srbiji zbog Kine

Vučiću je veoma važno da ima Peking i Moskvu kao saveznike u predstojećim razgovorima o konačnom rješenju za Kosovo (EPA)
Vučiću je veoma važno da ima Peking i Moskvu kao saveznike u predstojećim razgovorima o konačnom rješenju za Kosovo (EPA)

Kada je 29. maja provladin dnevnik Večernje novosti najavio da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetiti Moskvu i razgovarati sa Vladimirom Putinom 17. ili 18. juna, mnogi su pomislili da će ruski predsednik ponovo biti iskorišćen u srpskoj predizbornoj kampanji.

Kao po nekom nepisanom pravilu, uvek uoči glasanja u Srbiji Vučić je uspevao na neki sebi svojstven način da narodu predstavi kako mu, eto, Putin i mnogi drugi pružaju podršku u izbornom odmeravanju snaga u Srbiji.

Najavljena poseta, međutim, neće se dogoditi. Zašto? To niko nije objasnio niti je bilo ikakvih komentara u srpskim medijima o toj temi. Naprasno je počelo da se govori o Vučićevoj poseti Moskvi 24. juna, kada je zakazana Parada pobede na Crvenom trgu, kao i o dolasku ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova na dan kada je možda predsednik Srbije trebalo da bude u Moskvi, 18. juna. Nijedne reči, nijednog napisanog slova.

Da nije bilo teksta objavljenog na sajtu ruske federalne agencije Regnum, retko ko bi se setio najavljene posete Moskvi za 17. ili 18. jul.

U tom tekstu se govori o tome da je poseta otkazana zbog toga što ruska strana gubi poverenje u Vučića, ali ne i zbog čega.

I tu dolazimo do ključnog pitanja. Na stranu pisanje ruske federalne agencije, u te i takve motive nema potrebe ulaziti. Bitno je šta se valja iza brda.

Ako je krajem maja bila najavljena poseta Vučića Putinu nekoliko dana uoči glasanja u Srbiji, zašto ta najava nije pomenuta desetak dana kasnije kada je ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko preneo novi poziv predsedniku Srbije da prisustvuje Paradi pobede 24. juna?

Tog trenutka je bilo jasno da Vučić neće videti Putina uoči glasanja u Srbiji, što bi mu sigurno mnogo značilo i prijalo u kampanji, bez obzira na to što je rezultat glasanja više nego izvestan. Diplomatskim rečnikom, iluzorno je verovati da će Putin ugostiti Vučića nekoliko dana pre i nekoliko dana posle izbora u Srbiji.

Moskva nije oduševljena potezima Srbije

Umesto te posete Vučić je uspeo u ponedeljak da se nekako čuje telefonom sa Putinom, koji je, prema saopštenju iz kabineta predsednika Srbije, poželeo sreću Vučiću na predstojećim izborima.

Još je zanimljivija činjenica da je ruska strana saopštila da je do telefonskog razgovora došlo na inicijativu sa Andrićevog venca. Taj podatak i nije neophodan kada se nešto saopštava, ali nije izrečen bez razloga.

Kao da je neko hteo da naglasi taj podatak da je Vučić tražio da se čuju. Šta je to bilo toliko bitno da se čuju sem pokrivanja štete nastale pisanjem ruske federalne agencije Regnum?

Naravno da je razgovor bio potrebniji Vučiću nego Putinu i tu ništa nije sporno. Ali, iza cele te priče kriju se, ipak, mnogo ozbiljnije stvari: Kina i Kosovo.

Još za vreme epidemije korona virusa u Srbiji, koja još nije prošla, bio je više nego primetan Vučićev manevarski zaokret ka Kini.

Odjedanput kao da više nije važila ona narodna “Nas i Rusa 300 miliona” nego nova kovanica: “Nas i Kineza milijardu i 407 miliona”.

Već i ptice na grani širom Rusije znaju da je lično Vučić dočekao kinesku pomoć, a premijerka Ana Brnabić evropsku i, na kraju, rusku pomoć.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Iako je teško poverovati da Putin i Rusi nisu imali pametnija posla nego da se brinu o Vučićevim hvalospevima Kini i predsedniku Si Đinpingu, diplomatski krugovi u Beogradu jasno stavljaju do znanja da Moskva nije baš bila oduševljena tim potezima.

I Rusi, dokazano je to više puta kroz prošlost, vole da im se čini plezir, ništa manje nego Kinezi. To je ovoga puta izostalo. Da li je zbog tih svih situacija, zbog kojih se Srbija bacila u krilo još već i moćnije Kine, otkazana poseta Vučića Moskvi? Diplomatski krugovi su ubeđeni da jeste.

Kineska ulaganja i turisti

Jasno je da poseta predsednika jedne države drugoj nije ista kada je reč o bilateralnoj i državničkoj poseti i prisustvu Paradi pobede, koju mnogi titulari država pobednica iz Drugog svetskog rata, inače, ne uveličavaju svojim prisustvom.

Ne treba, međutim, ni seiriti i biti ubeđen da je Moskva digla ruke od Vučića. To se svakako nije dogodilo, ali upozorenje je sigurno stiglo na pravu adresu.

Ruski interesi na Balkanu su Moskvi izuzetno bitni, o čemu možda i najbolje govori sve prisniji odnos sa Zagrebom.

Ako se ljubav prema nekoj zemlji gleda i onim očima koje govore o investicijama, Rusija je, takođe, u minusu u odnosu na Kinu kada je reč o Srbiji.

Sem kupovine Naftne industrije Srbije, Rusija gotovo da i nema ništa “svoje” u Srbiji. Za razliku od Kineza, za koje Vučić stalno govori da su spasili Železaru u Smederevu i rudarski kompleks u Boru.

Srbija je preplavljena kineskim investicijama i sve više turistima, za razliku od ruskih i Rusa. Utisak je da se Moskvi upalila lampica i da su krenuli u peglanje situacije.

U tom pravcu treba gledati i na posetu Lavrova Beogradu, gde će mu domaćin biti šef srpske diplomatije Ivica Dačić, ali će ga primiti i Vučić.

Zanimljiv je i pogled da je Moskva reagovala pre zvaničnog Brisela kada je reč o približavanju Beograda i Pekinga.

Evropska unija se još nije konkretnije oglasila, ali, prema nekim Vučićevim izjavama, ima diplomata kojima smeta to približavanje, a naročito uvreda da se priča o evropskoj solidarnosti raspršila kao mehur od sapunice.

Verovatno je tačno da Evropa od svojih problema ne zna gde udara i da je sve čvršća veza Srbije i Kine, koja i Rusiji smeta, nešto što za briselsku birokratiju nije prioritet.

Vučić sitan u međunarodnim odnosima

Vučiću je veoma važno da ima Peking i Moskvu kao saveznike u predstojećim razgovorima o konačnom rešenju za kosovsku krizu.

Za razliku od Moskve, koja je spremna da brani srpsku stranu u vezi sa Kosovom samo do linije svojih interesa, Vučićeva procena je da su Kinezi tu pouzdaniji kao spoljnopolitički faktor i partner.

On će učiniti sve da ima dobre odnose sa Moskvom, jer ruski uticaj na svaki segment života u Srbiji, sem privrednog, i dalje je predominantan, naročito u medijima.

Rusija svakako ne gleda blagonaklono na sve glasniju priču predsednika Srbije da će građani Srbije morati na referendumu da iznesu stav prema rešenju za Kosovo, jer će neupitno doći do ustavnopravne promene statusa. Za Moskvu je stanje mogućeg konflikta uvek lagodnija pozicija od one do koje dovede neko rešenje.

Problem za Srbiju je taj što je Vučić isuviše sitan u međunarodnim odnosima da bi mogao da sedi ne na dve nego sada i na tri stolice.

Logično je da tada usledi ne baš bezbolan pad, čije će posledice najviše osetiti upravo građani jer će Evropa postati još udaljenija. Dalja i od Moskve i od Pekinga.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera



Povezane

Više iz rubrike Piše
POPULARNO