Kome se ova vlast u Srbiji izvinila i zašto

Pored svih mogućih epiteta koji su prethodnih osam i kusur godina dodeljivani vlastima u Srbiji, jedan od najkarakterističnijih je svakako vezan za sujetu. Teško da na svetu postoji sujetnija vlast od ove u Beogradu.

Ne postoji nijedan primer da su se predstavnici vlasti javno pokajali za dela koja su počinili ili nisu. Jednostavno reči tipa – pogrešili smo, ili izvinjavamo se, onako iskreno i ljudski, ne postoje u rečniku napredne Srbije. Tačno je da ume ponekad da se omakne Vučiću tako nešto, ali ili se radi o davno zaboravljenim stvarima, ili o izvinjenjima posle kojih uvek, ali uvek, sledi – ali.

Tako je, na primer, Vučić priznao da je pogrešio kada je rekao da u Americi svakih deset sekundi pogine po jedan perač prozora, ali zbog te njegove greške niko nije stradao. Kada je prošao prvi talas zaraze sa  koronavirusom, priznao je da se kaje samo zbog toga što nije zabranio građanima Srbije koji su na radu u inostranstvu, ulazak u zemlju. Tada ga je sprečio Ustav kojeg se nebrojano puta do tada nije pridržavao kao pijan plota.

Njegova vlast je apsolutno najbolja u istoriji Srbije, a mnogi od njegovih sledbenika tvrde da će tako biti i u budućnosti. Ta vlast preduzima najbolje poteze u najboljem trenutku. Tako da nema govora o tome da su mere protiv trećeg talasa epidemije u Srbiji preduzete na vreme, bez obzira što se na neke od njih čekalo i do deset dana od kada je to tražio Krizni štab. Naravno da je najbolji ekonomski potez otvoriti tržni centar u Beogradu na vodi u sred epidemije i da svi građani Srbije treba da budu ponosni na to, bez obzira što u tom istom Beogradu više nemaju gde da se leče od korone.

Član Kriznog štaba prvo kaže da su zaštitne maske obavezne i na otvorenom, a onda svega sat, dva kasnije taj isti član kaže da je to samo preporuka. Ako samo na trenutak pomislimo da su pogrešili, brzo nas isprave pričom da ih nismo dobro razumeli. I tako u nedogled. Poslednjih nedelja otvoreno za svaku svoju grešku krive građane. Jednostavno, svi su krivi, samo je vlast neshvaćena, a najbolja.

Samohvaljenje i sopstvena promocija

Uveče Srbija protera ambasadora Crne Gore, a ujutru povuče odluku. Ne, nisu pogrešili, nego su se konsultovali, verovatno posle ponoći. Ko zna, možda im je neko šapnuo da to nije dobar i pametan potez. Umeju ti stranci da pogode kod koga mogu da šapuću, a kod koga baš i ne.

Taman posla da neko stisne petlju i da kaže – ljudi, pogrešili smo. Ne, to ne postoji. Na delu je samo prisutna ogromna retorika koja podrazumeva samohvaljenje i sopstvenu promociju. Vlast u Srbiji ima toliku podršku, naročitu u vidu poslanika u Skupštini Srbije, da joj nikakva opasnost ne preti i upravo zbog toga nije jasno zašto nekada nisu u stanju da priznaju da su zakasnili, da nisu poslušali struku, da su im važniji bili kafići i noćni klubovi od ljudskih života.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Jedan estradni pevač je priznao da je pogrešio i izvinio se što je vređao jednu novinarku, ali političari sa vlasti tako nešto ni ne pomišljaju. Poslednja dešavanja u srpskom parlamentu gde su se na meti najprostojih napada našli proslavljeni glumci Jelisaveta Sablić i Dragan Bjelogrlić samo potvrđuju ovakvu tvrdnju. Kada je prošlo nekoliko dana, učinio je to, na sebi svojstven način, upravo predsednik Srbije. On se izvinio, ali je rekao da to nisu bile uvrede, već eto neke teške reči, ali da su oni koji su ih izgovorili imali časnu nameru. Kakve su to časne namere kada na nečastan način govorite o ljudima koji čak i nisu deo političke svakodnevice u Srbiji? Ali, to je upravo Aleksandar Vučić. Neostvareni navijač sa stadiona koji je iz izakanog šinjela Vojislava Šešelja prešao u luksuznu odeću i obuću.

Srpskim glumcima sigurno nije prijalo izvinjenje koje im je uputio predsednik Srbije lično, pošto je to više ličilo na pružanje podrške njegovim stranačkim kolegama koji su, po njemu, doživeli pravi linč, nego na pokajanje što su neki nemušti i nevaspitani poslanici napali glumce. Ili se izviniš ili ne, ne postoji tu – ali. Što je najjadnije, ne bi se Vučić ni izvinio da mu u međuvremenu nije stiglo novo istraživanje javnog mnjenja u kojem su građani masovno stali na stranu Seke i Bjele.

Za sujetu nema pomoći ni lijeka

Apsolutno je nemoguće da neko iz SNS takve stvari priča u Skupštini, a da ta strategija nije dogovorena tamo gde se utvrđuje način delovanja naprednjaka. To što je sada u skupom odelu i cipelama ga ne čini državnikom kakav bi voleo da bude, ali tako nešto nije moguće.

Uostalom, zašto bi priznao da je pogrešio ili se izvinio? Ionako se godinama obraća isključivo svojim pristalicama. Ni za jednu neistinu koju je izrekao nikada nije priznao da je pogrešio. Pre neki dan je pokazivao fotografije pomoću kojih je ubeđivao građane da je neko namerno upaljačem zapalio sklopke u novoj bolnici u Batajnici. Ubrzo su se javili električari koji su nam rekli da to što je pokazano na televiziji nisu sklopke, već kleme i da se one izrađuju od materijala koji se ne može upaliti upaljačem, a da su problem napravili majstori koji nisu dovoljno čvrsto zavrnuli šrafove. Vučić je ovu priču iskoristio da pokaže narodu kako se on bori protiv svakakvih stvari i gluposti na terenu.

Njegova izvinjenja služe ludom za radovanje. Tako je poslanik koji je napao glumce imao časne namere, a poslanica SNS koja je za pojedine novinare rekla da su strani plaćenici i domaći izdajnici je mlada i neiskusna. Pa kada su tako časni i neiskusni, kako im se nije omaklo da urade nešto lepo, da predlože nešto dobro ili da odgovore nešto pametno.

Pre će zemlja prestati da se okreće oko svoje ose nego da će SNS da kaže da nešto nisu uradili kako treba.  Kako na unutrašnjem polju, tako i na regionalnom i međunarodnom. Svi su drugi u krivu, čak i kada ih uhvate u grešci. Sujeta je to i tu nema pomoći, a ni leka. Građani su ti koji će i dalje imati problema u svakodnevnom životu i koji će, hteli to ili ne, morati da žive sa tim. Jedino što u celoj ovoj priči daje nadu jeste to da niko nije večan i da su zbog, manje više, sličnog ponašanja, kad tad svi dobili šut kartu.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera