Arsenal u Jajincima kao scenografija za vodvilje

Piše: Božidar Andrejić

Udar na samom kraju oktobra bio je najjači u seriji potresa u poslednje četiri godine. Ovako bi mogao da počne tekst o teremotu u središnjoj Italiji. Ali, i izveštaj iz Srbije o poslednjem u nizu operetsko-tabloidnih „državnih udara“, afera sa prisluškivanjem državnog vrha, izlizanim gumama na predsedničkom automobilu, te najmaštovitije zamislivim opasnostima po bezbednost državnog vrha.

Toga je na javnoj sceni (u javnom polusvetu!) bilo toliko da se teško mogu razaznati stvarne opasnosti, ako ih ima.

Elem: licem pred vikend – kad se obično i izmišljaju takvi „udari“ – u prigradskim i šumovitom Jajincima, nedaleko od „porodične kuće premijera u koju on često dolazi“, na dojavu anonimnog meštanina otkriven je u šumi, zvaćemo ga – Jajinački arsenal. Sanduci sa protivoklopnim bacačem „zolja“, nekoliko bombi, okvirima standardne municije  i nešto municije „nepoznatog kalibra“. (Stručnost ovog izraza podseti nas na jednog desetara JNA iz sedamdesetih koji objašnjava: „ne puni se to sas oni golemi metkovi, nego s maječki mečići!“)

U prvim vestima pominjan je i blindirani automobil za prevoz sanduka. Onda se pojavila vest da to o automobilu ne važi i on se namah izgubio iz pažnje da bi se povremenno javljao kao „činjenica“ u potonjim „analitičarskim rasvetljavanjima.“

Drama – lažna ili stvarna

U danima posle, u istrazi, saopšteno je, na Novom Beogradu (sad tu mediji govore „nedaleko“ od stanova Aleksandra i brata mu Andreja Vučića) u jednoj garaži  opet u automobilu, nađen je još opakiji arsenal – blizu pet deka plastičnog eksploziva, detonator za tu plastiku, mobilni telefoni kojim se detonator aktivira i nešto vatrenog oružja, baš za oni „maječki mečići“, neki kažu pištolj, neki hekler, neki i jedno i drugo.  Dojava o bombi istog dana i isto na Novom Beogradu, još „nedalekije“ od stana jednog od braće, u podzemnoj garaži zgrade gde je i famozni Er Srbija pokazala se lažnom. Tako se nazočna novinarčad morala ’vatati za scenu u kojoj jedan „pauk“ Parking servisa sa „lica  mesta“ odvlači neki beli auto.

To je čitav libreto za, rekosmo operetu, neki oceniše – vodvilj. Ali, da se ne varamo – i da je lažna i da je stvarna, ipak je  – drama.

Jer, odmah je izgovorena i reč atentat. Nesvesni njene poruke mnogi su u Srbiji „laki na obaraču“ da je upotrebe, ali ona ovde uvek ima i širi značaj od samog ubistva, pa i kad znači „ubiše kralja!“. Budući da je „taj gen“ istorijski nosio zapravo obračun sa reformatorima i u najširem smislu, napretkom.

To nije bilo neuobičajeno ni za druge zemlje u procesu prvobitne akomulacije kapitala, ali u Srbiji se „običaj“ produžio i u 21. vek „streljanjem Đinđića“, pošto se i prvobitna akumulacija kapitala ovde kroz dva veka ciklično obnavlja na svakih nekoliko decenija.

Tu dubinsku ozbiljnost ataka na bezbednost ne umanjuje ni činjenica da je u navlačenju oreola reformatora na svoju glavu, sam Vučić povremeno aludirao na takvu konačnu mogućnost kroz patetično naplakivanje i samoožalošćenost po principu „čula žaba za atentate na reformatore…“

Prolog gorepomenute drame uz pozvane novinare odigran je, rekosmo, u Jajinačkoj šumi  – pred kamerama. Ministar policije Nebojša Stefanović osim opisa pomenutog arsenala, nedvosmisleno je sugerisao ideju o pripremi atentata. Naglasio je da su sanduci blizu mesta gde kolona vozila, kad pođe ka kući Vučićevog oca mora da uspori, a „zolja“ je namenjena pucanju na tenkove i oklopne transportere, „a pošto ovde, naravno ne idu tenkovi i transporteri…

A premijer je, kako se kaže u vanrednim stanjima, „izmešten na bezbednu lokaciju“. I još – reče da su za saznanja otkud sanduci, odgovorni ljudi u obaveštajnim službama pa bi oni pre trebalo da odstupe, a ako treba i on…

Tako je javnost saznala za iznenađenje odgovornih događajem, da će se istraga tek započeti, ali i mnogo detalja, pa čak i ime ulice gde je kuća u koju „kolona“ često odlazi. Tu i takve stvari, stručnjaci su ocenili kao neprimerenu događaju, a jedan je čak istakao da ministar policije ne treba da zna sve operativne poslove policije, dok za obaveštajne službe po Ustavu nije ni zadužen.

Raj za špekulacije

Dok je ministar policije bio pred kamerama u iste TV-vesti stižu i stavovi nekolikih kolega. Ivica Dačić, izdao je saopštenje u kome  odgovorne poziva na oprez, ali naglašava da „mnogima u svetu smetaju nezavisna zemlja i lider“ te da je “nažalost, istorija pokazala da oni uvek lako nađu srpsku ruku koja će za njih obaviti prljav posao.“

“To mora biti signal za uzbunu… pogotovo službi bezbednosti i policije, da bi se sprečila svaka relativizacija ili improvizacija“, ukazuje potpredsednik Vlade Rasim Ljajić.

I, naravno, Vulin: Pozvao je nadležne službe da odgovore na pitanje ko je pripremao ubistvo premijera Srbije. Ako ne odgovore „treba da se sklone i prepuste mesta onima koji to hoće da rade. “Ovo sigurno nije prvi put, a nažalost neće biti ni poslednji da se priprema ubistvo premijera i članova njegove porodice ukoliko ne budemo najzad saznali imena ko su ti ljudi, po čijem nalogu to rade”, rekao je Vulin.

I, šta mislite, šta se desilo u zapletu: nastalo je nekoliko dana raja za špekulacije medijskog polusveta. To se i očekivalo, ali kakvi su bili refreni političara. Ministar Stefanović nastavio je da servira informacije  pre svega, za upotrebu „domaćinske“ i, naročito „domaćičke Srbije“ sa porodičnim aspektima.

Uveo je u priču mogućnost da je  cilj napada možda bio Vučićev brat Andrej s kojim je ovaj vezan kao da su „jednojajčani blizanci“ te da su službe radile bratstvene psihološke profile po kojima su oni jedan drugom – najslabije tačke. Tu je bilo još priče u stilu „lele, kad bi to puklo, pa još na tom mestu gde se usporava“.

Tome je obol dao i sam premijer, apostrofirajući brata, ali i prepuštajući se fantazijama o „zoljinom“ dejstvu: „Pa zamislite, to bi moglo da ubije dvadesetoro sece…“

Ministar je otkrio da je kritičnih dana bilo u užem sektoru Jajinačke šume čak 97 bezbedonosno interesantnih i kriminogenih osoba, pucača i ubica. Počelo je da se govorka i o crnogorskoj mafiji kao „kusuru“ od slučaja „hapšenja na izborni dan.“  Kasnije  je rečeno da je ispitano 37 sumnjivaca koji su pušteni.

Onda je Vučić, koji se tog utorka nije pojavio „na poslu“, naredio da ministri zaćute.  Svejedno, to je nastavljeno kroz partijska saopštenja, a glavni policajac je posle „seobe slučaja“ na Novi Beograd saopštio da je saslušano 137 lica…

Pre zabrane, ni ministarske priče nisu bile daleko od špekulacija, a u „samopopaljujućim“ izjavama  počeo je s jedne strane, verbalni lov u mutnom a s druge, razastrta je lepeza potencijalnih mogućnosti za delovanje i ciljeva koji se pritom mogu ostvariti.

Vučićeva poruka

Recimo, za ilustraciju, Dačić je dva dana pred službeni put u Rusiju „podlogu Jajinaca“ iskoristio za pojačanje svoje proruske retorike. Ministar Vulin, pak doterao je do ocene da „sve to“ nije počelo u Jajincima već mnogo pre, još u izbornoj noći, kad su tzv. opozicionari upali u izbornu komisiju s namerom „da promene rezultate izbora“, potom otišli kod američkog ambasadora, a onda izmislili problem Savamale. Kao, ispravljao se posle, ali je njegova stranka „dodavala gas“ u tom smeru. Itd…

Kakav će biti rasplet komada, štagod on bio, nije zahvalno pretpostavljati. Afera i da je „samopodmentnuta“ jeste ozbiljna, ulog potencijalne pretnje veliki, a sve sadrži i nekakve materijalne dokaze, vredne DNK analiza koje su ubrzo bagatelisane, kao i svojevremeno „krunski poligraf“.

Ali, najpre, način kako su (mahom neodgovorno) visoki predstavnici vlasti događaj interpretirali, navodi na pomisao da je on namešten. Glupiranjem je dezavuisana i stvarna opasnost ako je postojala i ako još postoji.

Dalje, ljudi kojima se može verovati i oni drugi, recimo, govore da je reč o poruci Vučiću. Čija je ona, da li samo kriminalaca ili i sa njima sraslih neposlušnika iz službi… stranog faktora, kao i da li je ugrožavanja bilo ili ne, to se ispituje – u tome se svi pametni slažu – strpljivo i ćutke a ne seirenjem pred TV-kamerama i nadmetanjem u „ljubavi“ i sličnim emocijama odanosti premijeru.

Da se i ne govori o onom na šta su mnogi bezbednjaci upozorili – ta pažljiva obaveštajna priprema se uvek radi pre takvih događaja upravo da  se oni ne bi desili, ili da ako se već dešavaju lakše neutrališu.

Kad je, pak, o lepezi potencijalnih mogućnosti  reč, najpre se dolazi na pomisao o stalnom  namernom „drmanju kaveza“ kako bi građanstvo neprestano bilo sluđeno pred nejasnim opasnostima koje kamufliraju niz složenijih pitanja pred kojima se zemlja nalazi od ekonomske situacije, odnosa sa EU, Rusijom i Zapadom, do Kosova i aranžmanima sa MMF.

Na meniju je, dalje, zastrašivanje građana i pravljenje neke vrste prećutnog i neoficijelnog vanrednog stanja u kome se mogu sprovoditi samovoljniji potezi od uobičajenog derogiranja institucija. Vulinova eskapada o opoziciji i Amerikancima ukazuje na to, kao i na tipovanje za nastavak obračuna sa političkim protivnicima. Naravno, dolazi u obzir i ono o čemu se od početka pričalo – da je jajinačka afera vatrena priprema za restruktuiranje službi bezbednosti i smene u njima. Pritom je na dnevni red stavljena i Vučićeva ne baš ustavna funkcija rukovođenja njima. Da li stoga odatle ima i kontranapada te podmetanja podataka zbog nejasnih interesa, takođe ostaje kao upitnik? U tom svetlu treba podsetiti na dvovekovnu priču o spregama službi sa otuđenim centrima moći, pa i samim njihovim formalno „otpalim delovima“, kao i o sprezi kriminalaca sa njima.

Baš teška pitanja. A ni „drmanje kaveza“ ne može u potpunosti da se kontroliše, kao ni efekti društvenog uznemiravanja. Sve to povećava opštu rovitost i sigurno je štetno za ukupnu bezbednost, sigurnost političara, ali se dodatno negativno reflektuje i na organe i institucije koje o svemu treba da brinu.

Nesigurnost smanjuje efikasnost. Bilo čiju, zar ne?

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničkui politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera