Spasa joj nema, propasti ne može

Piše: Rade Radovanović

Vest da je Politika a.d. – firma koja stoji iza istoimenog dnevnog lista, završila u stečaju jedva da je i primećena u srpskoj javnosti. Tim pre što ona ne znači da je i listu Politika baš odzvonilo, da je pred propašću, ali otvara pitanje – ko bi i pod kakvim okolnostima mogao postati novi većinski vlasnik “najstarijeg dnevnog lista na Balkanu”.

Uostalom, u državnim tvorevinama poput Srbije, u kojima se vlast “ne pridržava zakona kao pijan plota”, nije retkost da “firme od posebnog značaja” i nakon postupka njihove pravne likvidacije, nastavljaju da i dalje nesmetano posluju. Takav primer je, recimo, i državna agencija Tanjug, pravno “ugašena” pre više od godinu dana, a tek odnedavno i privatizovana – ne zna se baš od koga.

Čija je Politika?

Za sadašnju dnevnu Politiku, što se vlasništva tiče, ne zna se tačno ko su joj sve i sa kojim procentom akcionari. Tek se nagađa da Vlada, kroz državno vlasništvo pomenute Politike a.d. u listu Politika ima oko 31 odsto akcija.

Međutim, kako je Politika a.d. u stečaju, čini se da sada postoji mogućnost da list Politika promeni vlasnika.

Kažem – čini se, a ne da će do toga i doći, zbog činjenice da je ova “nacionalna institucija Srpskog naroda”, od svog nastanka 1904. pa do danas, izrazito režimska novina koju ni jedna “patriotska vlast” ne sme tek-tako da prepusti nekakvim tajkunima.

Nekada i sada

Da je, i koliko je Politika režimska, njeni “kreatori i stvaraoci” najbolje su pokazivali devedesetih godina prošlog veka, kada je ova novina, svojim svakodnevnim “patriotskim sadržajima”, bila predvodnik u pripremi “antibirokratske revolucije”, a potom i vođenju rata za Veliku Srbiju, u kome, kako je vožd Slobodan Milošević govorio, “Srbija nije učestvovala”.

Generalno, Politika tih vremena devedesetih, pre svega je sredstvo režimske propagande, a ne informativno glasilo. Udarna rubrika Odjeci i reagovanja, u kojoj se objavljuju “prilozi čitalaca” i odabranih “patriotskih stvaralaca”, zapravo je svakodnevni poligon mržnje, svojevrsna srpska varijanta Orvelove “1984”, a neretko i ogoljena nacistička propaganda i indoktrinacija .

Vođa Slobodan Milošević jedini je “pravi političar, heroj, Vožd… ponos svih srpskih generacija”, dok je nasuprot njemu Ivan Stambolić i prethodno… “izdajničko, proalbansko i prohrvatsko”… srpsko rukovodstvo.

Nadahnuti akademici

Sve razjarenijem čitateljstvu i “vaskolikom srpskom narodu”, Odjeci i reagovanja “razotkrivaju” da ekonomsko iskorišćavanje Srbije traje decenijama za šta su najveći krivci, uveliko pokojni, Josip Broz Tito (“mrzitelj srpskog naroda, ustaša, saradnik Vatikana, kriminalac, partizan, špijun…”) i savezni premijer Ante Marković (“Hrvat, poslušnik Zapada, antisrbin, navodni privrednik, hulja, kriminalac…)

Posebno nadahnuti i “svevišnjem bliski” akademici, članovi SANU, lansiraju floskulu o Srbima kao “odabranom, nebeskom narodu” u čemu ih zdušno podržavaju i najistaknutiji čelnici Srpske pravoslavne crkve.

 “Mora da dragi Bog Srbe kuša za nešto veliko” – slutio je u to vreme Vladika Amfilohije, svetovno poznat kao Rista Radović, istaknuti saradnik SDB, službe državne bezbednosti.

Kakav režim takva i Politika, takav i RTS, nepisano je pravilo po kome Miloševićevi stratezi i ideolozi svakodnevnom propagandom pripremaju Srbe za borbu “protiv svojih brojnih neprijatelja”. U takvim okolnostima o Hrvatima se, pre svega, piše i govori kao o “neoustašama željnim da nad Srbima počine novi genocid”, te da ih proteraju sa “vekovnih ognjišta”.

U istom ključu, Politika Albance prikazuje kao pripadnike plemenskih skupina sposobne, pre svega, “za razmnožavanje i mržnju prema svemu što je srpsko”.

Muslimani su prikazivani kao islamisti i džihadisti, nezahvalne poturice proizašle iz “srpskog genetskog koda”.

Uoči rata u Bosni i Hercegovini, Politika forsira tekstove kojima se propagira podela BiH po etničkoj osnovi. Spremno dočekuje i granatiranje i opsadu Sarajeva, objavljujući da “muslimani u Bosni rade Srbima isto što i pre pedeset godina”, a da su “oni u Sarajevu i izazvali rat”.

Ratna Politika

Rat i stradanja u BiH traju četiri godine, u Politici se menjaju direktori i urednici, ali osnovna deviza – Kakav rat, takva i Politika, ostaje da važi sve do kraja bombardovanja Srbije od strane NATO avijacije 1999. Nezaboravne su slike i prizori iz tih perioda.

Oko višespratnice Politike (koja više ne pripada ovom listu ), nezavisno da li je stanje uzbune ili ne – dugi redovi Beograđana.

Po zamisli Dragana Antića Struje, direktora ovog lista i kompanije, uz to još i Miloševićevog (ne)suđenog zeta, Politika se od NATO projektila najefikasnije branila neprekidnom prodajom cigareta, odnosno, beskrajnim živim zidovima pušača pred kioscima podno pomenutog zdanja.

Pobeda Politike

Novu priliku da po ko zna koji put dokaže svoj osnovni postulat postojanja – kakav režim, takva Politika, “najstarija balkanska novina” nije propustila ni 6. oktobra 2000. godine.

Nakon svega što se prethodnog dana dešavalo na ulicama i trgovima Beograda, Politika je bez reči ikakvog objašnjenja ili izvinjenja, “ladno i profesionalno” izvestila svoje čitateljstvo da je Vojislav Koštunica postao novi predsednik, tadašnje, SR Jugoslavije.

Nedugo potom, vlasnički udeo Politike preuzeo je nemački medijski koncern WAZ, koji je u to vreme pokupovao niz poznatih i uticajnih listova po jugoistočnoj Evropi. Deset godina kasnije WAZ se povlači sa Balkana, a svoj vlasnički udeo u Politici, pre četiri godine, prodaje kompaniji East Media Group registrovanoj u Rusiji.

Kakav režim – takva i Politika

Od tada se praktično ne zna ko je sve i sa kakvim dokazima, akcionar u Politici. Jedino što se sa izvesnošću zna jeste da se ovaj list, tačnije, to što je od njega ostalo, nalazi u potpuno vanrednoj pravnoj situaciji. Što znači – Politika a.d, jedan od njegovih vlasnika je u stečaju. Drugi vlasnik, pomenuta East Media Grup, praktično više ne postoji jer je izbrisana iz registra pravnih lica u Moskvi.

Miroslav Bogićević, poznati šabački tajkun i nekadašnji vlasnik ove grupacije, duže od godinu dana je u zatvorskom pritvoru odakle ga odvode na suđenja pod optužbom za višemilionske mahinacije sa bankarskim kreditima.

Kada ga pitaju kako je postao suvlasnik Politike, brani se da su ga na to naterali ljudi iz okruženja Borisa Tadića, bivšeg predsednika Srbije. Povrh svega, jednoj direktorki Politike je istekao mandat, a druga radi bez ugovora.

I dok se zaposleni pitaju da li će biti plata i sledećeg meseca, Politika i dalje svakodnevno izlazi. Pod izgovorom demokratije, koncipirana je po onoj poznatoj – Neka cvetaju svi cvetovi… uz i dalje generalno važeću: Kakav režim – takva i Politika!

Najnovija vest kaže da će Vlada uskoro ponuditi adekvatno rešenje za “nevladinu” Politiku.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera