Rade Radovanović

Ključni his­tori­js­ki trenu­tak bila je 1987. go­d­i­na, kad je Miloše­viće­va stru­ja svrgnu­la um­jeren­jake Ivana Stam­bolića.

Vučić se prošle sed­mice po­hvalio da je raz­go­varao sa Trumpom, ne kri­jući da je u di­ja­logu sa kole­gom bilo i in­timnih de­tal­ja.

Formi­ran­je kosovske vlade rezul­tat je višestruke win-win kom­bi­naci­je, po ko­joj su do­bit­ni­ci i Ra­mush Harad­i­naj, a mož­da čak i više, Alek­san­dar Vučić.

To što je Miloše­vićev režim počinio drugi­ma, ali i svom nar­o­du, Sr­bima nisu učinili svi dru­gi nepri­jatelji za­jed­no.

Dvade­set i dvi­je go­dine nakon vo­jne ak­ci­je Olu­ja, Sr­bi­ja i Hrvats­ka razm­jen­ju­ju poljoprivred­no-tr­govinske teme.

Apela­cioni sud u Beogradu za­pra­vo samo privo­di kra­ju cilj koji je pred pravo­suđe Sr­bi­je postavio režim Alek­san­dra Vučića.

Om­buds­man za ljud­s­ka pra­va u Sr­bi­ji up­o­zo­rio je Vučića da dovo­di u pi­tan­je i same temel­je demokrati­je u zemlji.

Nakon steča­ja firme Poli­ti­ka a.d. postavl­ja se pi­tan­je ko bi mo­gao po­sta­ti vlas­nik na­js­tar­i­jeg dnevnog lista na Balka­nu.

Ako brisel­s­ka birokrati­ja ne sh­vati Beograd na­joz­biljni­je, jednog dana bi se mogla ka­jati što Sr­bi­ja nije ni posta­la član­i­ca Uni­je.