Kome treba spisak ‘srbomrzaca’

Takozvani spisak '30 najvećih srbomrzaca i izdajnika među javnim ličnostima' objavila je srbijanska ultranacionalistička organizacija 'Naši' (Al Jazeera)
Takozvani spisak '30 najvećih srbomrzaca i izdajnika među javnim ličnostima' objavila je srbijanska ultranacionalistička organizacija 'Naši' (Al Jazeera)

Piše: Marko Matić

Višedecenijska praksa ekstremnih srbijanskih nacionalista da neistomišljenike među svojim sunarodnicima etiketiraju stavljanjem na mnogobrojne spiskove izdajnika i nepodobnih dobila je ovih dana novi zamah.

Iako je reč o praksi koja je do sada više puta viđena, poslednji preteći ispadi domaćih ekstremista događaju se u potpuno novim okolnostima, koje su, uprkos njihovom izbornom porazu, otvorile nove prostore za delovanje nacionalističkih snaga.

Takozvani spisak “30 najvećih srbomrzaca i izdajnika među javnim ličnostima”, koji je objavila  ultranacionalistička srbijanska organizacija “Naši”, izazvao je buru reagovanja u demokratskom delu javnosti, ali prvi put i brze i ozbiljne reakcije vlasti.

Iako je etiketiranje nepodobnih i sastavljanje pretećih spiskova u poslednje dve decenije u Srbiji postao deo parapolitičkog folklora, poslednji ispadi ekstremista se razlikuju kako po kontekstu u kojem su nastali, koji donekle može da ukaže na njihove stvarne motive, tako i po sadržaju koji jasno ukazuje na ciljane mete.

Podrška Putinu

Pored spiska nepodobnih “javnih ličnosti” koji je objavila srbijanska kopija daleko poznatijeg pokreta u Rusiji, u samo nekoliko prethodnih dana domaća javnost je bila svedok javnih poziva na linč aktivistkinja antiratne nevladine organizacije “Žene u crnom”, koji je uputio zvanični portparol Protivterorističke jedinice MUP-a Srbije, dakle iz samog jezgra državnih bezbednosnih struktura.

Sva ta naizgled slučajna dešavanja dogodila su se neposredno nakon nedavno održanih vanrednih parlamentarnih izbora, na kojima su nacionalističke stranke, prvi put u poslednje dve decenije, ostale izvan Parlamenta. 

Istovremeno, tokom međunarodnog susreta u beogradskoj “Areni”, navijači košarkaškog kluba Crvena zvezda su javno, razvijanjem velike ruske zastave i pratećim skandiranjem, demonstrirali podršku aktuelnom ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i njegovoj operaciji aneksije ukrajinskog poluostrva Krim.

Sva ta naizgled slučajna dešavanja dogodila su se neposredno nakon nedavno održanih vanrednih parlamentarnih izbora, na kojima su nacionalističke stranke, prvi put u poslednje dve decenije, ostale izvan Parlamenta.

Našavši se van zvaničnih institucija, a koristeći svojevrsni interregnum vlasti, domaći nacionalisti su očigledno pokušali da iskoriste povoljan trenutak, koji im se ukazao usled masovne antizapadne histerije, podstaknute rasplamsavanjem rusofilskih osećanja povodom događanja u međunarodnoj areni.

U tom smislu pažljivijim čitanjem famoznog spiska organizacije “Naši”, ali i poruka koje su upućene u ostalim incidentima, može se zaključiti zašto je baš sada, uprkos njegovom izbornom porazu, došlo do svojevrsne erupcije sve slabije politički artikulisanog nacionalizma.

Za razliku od ranijih slučajeva, za ovu priliku lista “srbomrzaca i izdajnika” dodatno je proširena imenima ljudi koji su do skora i sami važili kao deo preovlađujućeg nacionalističkog miljea, ali koji su u međuvremenu, kao funkcioneri ili ljudi bliski Srpskoj naprednoj stranci i Aleksandru Vučiću, postali zagovornici Briselskog sporazuma i približavanja Srbije Evropskoj uniji.

Bolji poznavaoci prilika na ustalasaloj domaćoj političkoj sceni s pravom su ukazali na to da je najnovija varijanta spiska upravo i sastavljena kako bi se imena ljudi bliskih Vučićevim “naprednjacima” našla u društvu “dokazanih domaćih izdajnika i stranih plaćenika”, što je predstavljalo posredan napad, ali i poruku upućenu najmoćnijem političaru i budućem premijeru Srbije.

Ta poruka je upućena u izuzetno složenim spoljnopolitičkim i unutrašnjim okolnostima u kojima se Srbija našla, a koje su obeležene snažnim i sve otvorenijim pritiscima kojima je, kada je u pitanju izjašnjavanje srpske vlade o aktuelnoj ukrajinskoj krizi, zvanični Beograd izložen kako iz Moskve tako i iz Brisela.

Našavši se u veoma uskom i nezgodnom prostoru između ruskog čekića i evropskog nakovnja, zvanični Beograd je svoje neizjašnjavanje do sada pravdao činjenicom da Srbijom trenutno upravlja “tehnička” vlada, što je sa obe strane bilo shvaćeno tek kao puka kupovina vremena i izbegavanje Aleksandra Vučića da se u postojećem odmeravanju snaga velikih svrsta na bilo čiju stranu.

Iako je taj stav, s obzirom na okolnosti i izuzetnu ranjivost energetski zavisne Srbije, s domaće tačke gledišta delovao racionalno, u Briselu, a posebno Moskvi njime niko nije bio zadovoljan. Bez obzira na to da li je Rusija, koja je gotovo neskriveno najvažniji finansijer srbijanskih nacionalističkih grupa, uključujući i organizaciju “Naši”, preko svojih kanala dala signal svojim štićenicima da izvrše dodatni pritisak na Vladu Srbije, ne bi li pružila direktniju podršku Rusiji i odbacila nastavak evropskih integracija, tek jasno je da su najnoviji ispadi u direktnoj vezi sa novopromovisanijim spoljnopolitičkim ciljevima Vladimira Putina i ulogom koju je on u svojoj agendi namenio Srbiji.

Da stvarna meta ovoga puta nisu bili redovni nosioci etiketa izdajnika i stranih plaćenika, već pre svega novopečeni zagovornici evropskih integracija, svedoči i do sada nezabeležena brzina reakcije vlasti na provokacije i pretnje ekstremista. 

Na ovakav zaključak posebno navode činjenice da su “Naši” svoj spisak predali ruskoj ambasadi u Beogradu, koja se do sada o njemu nije izjasnila, ali i ostali incidenti koji su bili svojevrsna demonstracija sile od proruski nastrojenih protivnika evropskih integracija. Pored toga što demonstracija mogućnosti organizovanog izliva nacionalističkog nezadovoljstva na ulice predstavlja svojevrsno sredstvo pritiska na buduću Vladu Srbije, ona je istovremeno ukazala i na one tačke otpora sa kojima će se nova vlada suočiti u sprovođenju svoje obećane reformske agende.

Da stvarna meta ovoga puta nisu bili redovni nosioci etiketa izdajnika i stranih plaćenika, već pre svega  novopečeni zagovornici evropskih integracija, svedoči i do sada nezabeležena brzina reakcije vlasti na provokacije i pretnje ekstremista. Dok je ranije bio potreban veliki pritisak demokratske javnosti, pa čak i međunarodne zajednice, kako bi se vladajuće strukture u Beogradu ubedile da izreknu tek mlake osude ispada, ovoga puta momentalno je reagovala Vučićeva Srpska napredna stranka porukom da je vreme u kojem je država tolerisala širenje mržnje zauvek prošlo, da bi neposredno nakon toga nadležno tužilaštvo saopštilo da je pokrenulo predistražni postupak protiv organizacije “Naši”, kao i protiv portparola specijalne policijske jedinice, koji je preko svog privatnog naloga na Facebooku otvoreno pozivao na linč članica antiratne nevladine organizacije.

Ozbiljan rizik

U postojećim izuzetno nepovoljnim okolnostima, a s obzirom na upućene izazove, postalo je više nego jasno da će uspeh politike buduće vlade umnogome zavisiti od njene snage da se suštinski obračuna sa svim onim oblicima ekstremizma koji izlaze iz zakonskih okvira i koji su ustavom i zakonima zabranjeni. Pri tome, nove vlasti će morati ozbiljno da se pozabave dugoročnom strategijom suzbijanja delovanja ekstremista unutar samih državnih, a posebno bezbednosnih struktura, kao i blokiranjem ilegalnih izvora finansiranja destruktivnih i potencijalno opasnih profašističkih organizacija.

Od uspeha u borbi protiv ove pošasti, koja izvire iz zone političkog podzemlja, ali koja ne predstavlja autentičnu artikulisanu političku snagu, već isključivo sredstvo za ostvarivanje ciljeva skrivenih centara moći, zavisiće i sposobnost vlade da samostalno kreira i sprovodi svoju politiku. Ukoliko se reakcije vlasti i ovoga puta završe samo na pukim verbalnim osudama i predistražnim postupcima, Srbija će se izložiti ozbiljnom riziku da propusti najverovatnije poslednju šansu da se napokon otrgne sa periferije evropskih zbivanja i da se priključi porodici modernih evropskih nacija.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera



Više iz rubrike Piše
POPULARNO