Odgovornost ‘palikuća’ nestala u plamenu

Teško da se može osporiti odgovornost onih koji su se u uzavreloj atmosferi odlučili na organizovanje skupa visokog rizika (Al Jazeera)
Teško da se može osporiti odgovornost onih koji su se u uzavreloj atmosferi odlučili na organizovanje skupa visokog rizika (Al Jazeera)

Piše: Marko Matić

Rezultati istrage o paljenju zapadnih ambasada u Beogradu u februaru 2008. godine, koju je sprovela specijalno formirana Radna grupa srbijanske policije, iznova su uzburkali domaću javnost i zainteresovane međunarodne aktere. I umesto da, nakon gotovo punih sedam godina, napokon ponudi prihvatljive odgovore o pozadini užasavajućih scena sa beogradskih ulica, istraga je, po već viđenom obrascu, ponovo zastala na pola puta i svu odgovornost za paljenje ambasada SAD-a i Nemačke svalila na nekolicinu rukovodećih policijskih operativaca iz tog vremena.

Prema strogo poverljivom izveštaju, čija je nezvanična verzija namenski procurela u medije, specijalna Radna grupa, koju je ministar policije Srbije Nebojša Stefanović formirao nepunih mesec dana nakon susreta premijera Aleksandra Vučića sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel u Berlinu, nije uspela da otkrije političke inspiratore i nalogodavce koji su stajali iza huliganskog divljanja nakon kontroverznog mitinga “Kosovo je Srbija”. Očigledno balansirajući između međunarodnih i unutrašnjih pritisaka, Radna grupa Ministarstva unutrašnjih poslova fokusirala se na takozvani nepolitički aspekt odgovornosti, koji se isključivo sveo na krivicu za nesprečavanje huliganskih ispada, svesno ispuštajući iz vidokruga odgovornost za njihovo organizovanje i politički instruisano delovanje.

Iz ambasada SAD-a i Nemačke su poručili da će sačekati drugi deo izveštaja, uz opasku da ovim što su do sada videli u medijima ‘nikako nisu zadovoljni’.

Tek što su delovi “strogo poverljivog” izveštaja dospeli u javnost, negodovanje zbog rezultata istrage izrazili su i ključni zainteresovani međunarodni akteri. Iako, iz sasvim razumljivih razloga, iz ambasada SAD-a i Nemačke u Beogradu za sada nije bilo zvaničnih reakcija na nezvanične informacije objavljene u beogradskim medijima, izvori iz obe misije poručili su da će sačekati najavljeni drugi deo izveštaja, uz opasku da ovim što su do sada videli u medijima “nikako nisu zadovoljni”.

Prema informacijama koje je objavila beogradska Politika, izvori iz Američke ambasade su istakli da se ono što su mogli da pročitaju u izveštajima tabloida u priličnoj meri razlikuje od onoga što su do sada imali priliku da saznaju. Iz te misije je poručeno da su “veoma radoznali” da saznaju šta zaista piše u izveštaju Radne grupe koji je prosleđen tužilaštvu.

Ključnih 20 minuta

Nije tajna, međutim, da su zvaničnici SAD-a ranije direktno imenovali bivšeg premijera Srbije Vojislava Koštunicu i ljude iz njegovog najbližeg okruženja kao najodgovornije za paljenje ambasada. Među odgovornima za ciljano neadekvatnu reakciju policije posebno je pominjan šef Koštuničinog kabineta Aleksandar Nikitović, koji je, prema zapadnim obaveštajnim izvorima, u odsustvu teško povređenog minsitra policije Dragana Jočića, operativno rukovodio policijom tokom famoznog mitinga u Beogradu. Iako je Nikitović kasnije te optužbe demantovao, ističući da njegov posao nije imao dodirnih tačaka sa radom policije na terenu, njegova uloga u pomenutim događajima do danas je ostala nerazjašnjena.

Iako se u izveštaju Radne grupe navodi kako je ključni problem nastao tokom 20 minuta tokom kojih su ambasade ostale bez zaštite policije, već na prvi pogled je jasno da je u pitanju svesno sužavanje kruga odgovornih za nastale posledice. S obzirom da je opšte poznato da je u danima koji su prethodili održavanju velikog mitinga u Beogradu u više navrata već dolazilo do napada na objekte stranih kompanija i pojeidne diplomatske misije u Srbiji, jasno je da se iza neaktivnosti policije, a po svemu sudeći i aktivnosti dobro organizovanih huliganskih grupa, krila jasna politička pozadina.

Nema sumnje da je divljanje huligana predstavljalo logičan nastavak mitinga ‘Kosovo je Srbija’, koji je neposredno pre toga održan u centru Beoglada.

Takođe, dobro je poznata činjenica da problem nije nastao usled toga što je policija do napadnutih ambasada stigla sa zakašnjenjem od 20 minuta, kako se to zaključuje u procurelom izveštaju iz istrage, već zbog toga što su se, neposredno pre napada huligana, policijski kordoni povukli sa svojih pozicija oko ambasada. Iako su iz zapadnih izvora stizale informacije da je naređenje za povlačenje policije lično izdao Nikitović, u delovima izveštaja Radne grupe koji su procureli u javnost nigde se ne pominje ko je izdao takvo naređenje.

Čak i da je, kako to tvrde tadašnje vlasti, do paljenja ambasada zaista i došlo usled nesnalaženja obezglavljene policije, čiji je prvi čovek u to vreme bio na bolničkom lečenju, a njegova zamenica na službenom putu u Crnoj Gori, nema sumnje da je divljanje huligana na beogradskim ulicama predstavljalo logičan nastavak mitinga koji je neposredno pre toga održan u centru glavnog grada Srbije. Na tom skupu, iza čije organizacije je stajala vlada Srbije, zapaljive govore, koji su obilovali viškom emocija i antizapadnom histerijom, održali su tadašnji premijer Koštunica, ali i aktuelni predsednik Srbije Tomislav Nikolić, kao i tadašnji premijer, a sadašnji predsednik bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska Milorad Dodik i kontroverzni reditelj Emir Kusturica.

Koštunica, Nikolić, Dodik, Kusturica

Nakon zapaljive retorike i huškačkih poruka izgovorenih sa bine, deo okupljenih se uputio prema zapadnim ambasadama, da bi se, neposredno pre nego što su stigli do ciljanih diplomatskih misija, kordoni policije po naređenju povukli, ostavljajući vakuum od pola sata, tokom kojeg su ambasade i zapaljene. Čak i ako se prihvati verzija o dominantnoj krivici policije, koja nije adekvatno odradila svoj posao zaštite ugroženih objekata, teško da se može osporiti odgovornost onih koji su se u uzavreloj atmosferi odlučili na organizovanje skupa visokog rizika, iskoristivši ga za slanje zapaljivih poruka i usmeravanje besa domaće javnosti prema onim zemljama koje su među prvima priznale nezavisnost Kosova.

Ono što je nakon istrage, čiji je navodni cilj bilo ispunjavanje jednog od ključnih uslova koje je za otpočinjanje pristupnih pregovora Srbije sa Evropskom unijom postavio nemački Bundestag, ostalo kao gotovo nepodeljeni utisak jeste da je u pitanju još jedan pokušaj zvaničnog Beograda da tek delimičnim i čisto formalnim ispunjavanjem postavljenog uslova zapravo izbegne njegovu pravu suštinu.

Rezultati istrage još jednom su ukazali na postojanje sivih centara moći i određenih politički uticajnih aktera koji uživaju svojevrsni imunitet i nalaze se iznad zakona.

Da su i srbijanske vlasti svesne da to najverovatnije neće biti dovoljno svedoči i informacija koja je pratila objavljivanje izveštaja, a koja je sugerisala da je u pitanju tek prvi deo istrage, koja će se nastaviti u skladu sa daljim procenama tužilaštva i odlukama koje to istražno telo bude donosilo. Time su nedvosmisleno ostavljena otvorena vrata za dalju političku trgovinu sa zainteresovanim zapadnim prestonicama, što takođe ukazuje da će rezultati istrage u konačnici isključivo zavisiti od snage daljih pritisaka kojima Beograd bude izložen.

Najzad – što je, nažalost, i najznačajnije – rezultati istrage još jednom su ukazali na postojanje sivih centara moći i određenih politički uticajnih aktera koji uživaju svojevrsni imunitet i nalaze se iznad zakona. Iako se o njihovoj stvarnoj moći i dometu njihovog uticaja može samo nagađati, često se čini da ona nadilazi moć legitimno izabranih predstavnika civilnih vlasti i institucija kojima oni rukovode. Uostalom, i do današnjih dana neotkrivena politička pozadina ubistva prvog demokratski izabranog premijera Srbije Zorana Đinđića 2003. godine jasno ukazuje na postojanje snažnih vaninstitucionalnih otpora konačnom uspostavljanju vladavine prava i legitimnih državnih institucija.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera



Povezane

Više iz rubrike Piše
POPULARNO