Čemu danas služe Brammertzovi izvještaji

Piše: Ratko Femić

Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc pozdravio je saradnju Srbije sa Tribunalom, a njegov izveštaj odnosi se na period od novembra prošle do maja ove godine. U tom periodu Srbija je adekvatno odgovorila na 21 zahtev za pomoć iz Haga i omogućila pristup dokumentima i svedocima.

Onaj najvažniji oblik saradnje – lociranje i hapšenje haških optuženika – već je završen i saradnja se svela na obezbeđivanje svedoka i pristup arhivama.

Haški tužilac je i saradnju BiH i Hrvatske sa sudom, takođe, ocenio kao dobru, a ukazao je i na značaj regionalne saradnje na primeru zaključenja Protokola između kancelarija tužilaštva Srbije i BiH o razmeni dokaza i informacija.

Činjenica je da se značaj tih izveštaja smanjuje ne samo iz godine u godinu, već sa svakom novom presudom.

Mnogi su mislili da je njegovo davno prošlo i jako su se iznenadili kada su videli da Bramerc i dalje piše izveštaje i zapitali se čemu to služi.

Dok god traje Haški tribunal i postoji haško tužilaštvo, Bramerc će pisati izveštaje. To je njegov posao i on, između ostalog, za to prima platu. Saradnja sa Tribunalom u Hagu je međunarodna obaveza i neko mora da beleži kako ona protiče i obaveštava nadređene u SB-u UN-a, bez obzira na to koliko to danas ima smisla, kada više nema optuženika koji su na slobodi. Činjenica je da se značaj tih izveštaja smanjuje ne samo iz godine u godinu, već sa svakom novom presudom.

Ugrožen kredibilitet

I sam Bramerc je svestan da je kredibilitet ovog međunarodnog suda poljuljan. U obraćanju pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija rekao je da je Tribunal danas izložen teškim kritikama, kao nikada ranije, te kako mu se prebacuje da svojim radom, između ostalog, neće doprineti pomirenju u regionu.

Sud bi valjda prvenstveno trebalo da brine o tome da oni koji su počinili zločin dobiju zasluženu kaznu. Posle nekoliko poslednjih presuda, u kojima je na sudije više uticala politika nego pravo i pravda, veliko je pitanje da li će Tribunal uspeti da završi posao pre nego se potpuno uruši ugled ovog ad hoc suda iz Den Haaga.

I sudija Haškog tribunala Danac Frederik Harhof je to posvedočio, izražavajući sumnju da su neke od njegovih kolega bile izložene političkom pritisku.

Ko bi rekao, ali daleko smo odmakli da bismo, kao nekad, strepeli od izveštaja belgijskog tužioca.

I pored takvih presuda (jednom od vođa OVK Ramušu Haradinaju, hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču, bivšem načelniku generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilu Perišiću i dvojici čelnika srpske službe bezbednosti Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću…) region je polako počeo da se izvlači ispod tereta ratnih događanja i da se sve manje osvrće na Bramercove izveštaje.

Ko bi rekao, ali daleko smo odmakli da bismo, kao nekad, strepeli od izveštaja belgijskog tužioca. Nekada je za Srbiju loša saradnja sa Hagom bila prepreka koja nas je stalno vraćala unazad i onemogućavala da nas EU smatra partnerom, zemljom sa kredibilitetom u kojoj je osigurana vladavina prava.

Korektiv vlasti

Tada su ti izveštaji bili značajan mehanizam pritiska i korektiv vlasti u Beogradu, štap koji je uvek znao da opomene da nema opuštanja ako hoćemo da budemo nagrađeni šargarepom.

Koliko god nam se činila nepravednom i ta politika nas je dovela dovde da nas Bramerc hvali, hvale nas i Brisel i Vašington, a datum za otpočinjanje pregovora za pridruživanje EU-u ili bar zeleno svetlo za dobijanje datuma nam je pred nosom. Ustvari, sada kada su Ratko Mladić i Radovan Karadžić u pritvorskoj jedinici u Sheveningenu, za budućnost nam je važnija ocena primene sporazuma Beograda i Prištine nego Bramercov izveštaj.

Za međunarodnu zajednicu nije zgoreg imati više elemenata na koje bi se moglo osloniti.

U novonastalim okolnostima, kada su svi optuženici tamo gde treba da budu, objektivan uticaj Bramercovog izveštaja skoro je nevidljiv i izgleda da  je izveštaj nadživeo svoju svrhu. Čak je i većina najvažnijih dokumenata već stavljena na raspolaganje Tribunalu i zašto bi uopšte bio problem dostavljanje još nekih spisa ili obezbeđivanje svedoka.

Istraga o jatacima

Međutim, Bramercov izveštaj ima još jednu skrivenu snagu. Preciznije, tu moć bi mogao da ima samo njegov negativan izveštaj, a to je da posluži kao alibi za neke dodatne uslove, kao dodatni mehanizam držanja Beograda na ispravnom kursu. Sredstvo pritiska, za ne daj Bože. Trenutno za tim nema potrebe, jer se nova vlast u Srbiji pokazala kooperativnijom od bivše, ali Srbija je ta u koju se uvek malo sumnja, zemlja sa imidžom dežurnog krivca, o čemu najbolje svedoče izjave kojima se izražava bojazan da Beograd neće primeniti briselski sporazum u potpunosti. Zbog toga za međunarodnu zajednicu nije zgoreg imati više elemenata na koje bi se moglo osloniti.

Ono šta bi u budućnosti Bramerc mogao da zameri Beogradu je odugovlačenje istrage o mrežama za podršku koje su omogućavale Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću da godinama ostanu na slobodi, uprkos optužnicama za genocid u BiH. Glavni tužilac je rekao da je od vlasti Srbije tražio “brzo i efikasno” okončanje istrage o jatacima.

Ispostavilo se da je bilo lakše uhapsiti najtraženije optuženike, nego rasvetliti kako su se skrivali, ko im je pomagao i kakva je bila uloga države u svemu tome.

Da li je i priča o jatacima izgubila na značaju? On je u izveštaju naveo da se Srbija obavezala da istraži i krivično goni pojedince koji su pomagali u skrivanju begunaca i da “Tužilaštvo konstatuje da je rad na tome u toku i podstiče srpske vlasti da se ovo pitanje okonča na brz i efikasan način”.

Ispostavilo se da je bilo lakše uhapsiti najtraženije optuženike nego rasvetliti kako su se skrivali, ko im je pomagao i kakva je bila uloga države u svemu tome. U čemu je problem ako država u tome nije učestvovala, ako je reč o rodbini i nekim vojnim penzionerima i ratnim drugovima?    

To je ono na čemu bi Bramerc mogao da insistira, ali ne bi mnogo imalo svrhe, jer će Srbija pre toga dobiti datum za otpočinjanje pregovora o pridruživanju EU-u. S druge strane, jasno je da to nije samo pitanje prava, jer je Tribunal podredio svoju pravnu praksu političkim interesima ključnih međunarodnih aktera.

Zaposleni su godinama primali lepe plate, mnogi krvnici su oslobođeni, a Pravda je zasluženo dobila još jedan povez preko očiju.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera