Kraj sna o tehnološkim milijarderima

Imidž koji su brojne tehnološke kompanije decenijama gradile u javnosti je ozbiljno narušen – brojne finansijske afere, krađe podataka korisnika i proizvodi koji nikada nisu ugledali svetlost dana pokazuju da Silicijumska dolina nije “čarobno mesto”, već ponekad i jedno od najmračnijih lica kapitalizma.

Propusti i skandali nisu nikakva novost – oni zapravo traju godinama, najčešće bez ikakvog epiloga.

Krađe podataka stotine miliona korisnika email naloga, zloupotreba podataka gotovo polovine korisnika Facebooka, te optužbe za špijunažu putem aplikacije TikTok nisu, nakon brojnih naslova u medijima širom sveta, naišli na gotovo nikakve sankcije, niti država, niti regulatornih tela.

Podaci korisnika su nova nafta

Evropska komisija je ove godine kaznila tehnološkog giganta Google sa gotovo četiri milijarde eura, zbog kršenja antimonopolskih zakona, tako što je svesno onemogućavana konkurencija njegovom mobilnom operativnom sistemu Android. Takođe, Google je primoravao kompanije koje kreiraju aplikacije da koriste njihov web browser i pretragu interneta kako bi se te aplikacije uopšte i našle u Play Store prodavnici aplikacija.

Iako se na prvi pogled ova kazna čini ogromnom, čak i drakonskom, za kompaniju koja ima obrt kapitala veći od 200 milijardi dolara godišnje, to je samo kap u moru. Ili, tačnije – kap u tehnološkom okeanu, budući da je glavni posao kompanije (core business) marketing i oglašavanje zabeležio značajan rast već treću godinu zaredom. Tako su Google Ads oglasi doneli 54,4 milijardi dolara prošle godine, za osam odsto više nego u prethodnoj. Vrednost Google Cloud biznisa za skladištenje podataka se gotovo udvostručila, a Google Search pretraga je dominantni pretraživač na svim vrstama uređaja već više od jedne decenije. Ipak, krovna kompanija Alphabet nije sasvim zadovoljna, jer je ukupni profit smanjen prvenstveno usled slabijeg rasta globalne ekonomije zbog rata u Ukrajini, te pokretanja novih sličnih usluga konkurenata Applea i Amazona.

Izvršni direktor kompanije Sundar Pichai je u internom emailu zaposlenima upozorio na dalji pad profita i u 2023. zbog “izazova na koje ne možemo uticati”. Sam Pichai je izgubio gotovo jednu petinu bogatstva u prošloj godini, ali je to bogatstvo i dalje preko jedne milijarde dolara, što ga stavlja na listu 10 najbogatijih CEO-a u svetu. Osnivači i većinski vlasnici Googlea, Larry Page i Sergey Brin su i dalje među 10 najbogatijih ljudi na svetu, sa 83,2 i 79,7 milijardi dolara ličnog bogatstva.

Musk i dalje lider

Na dalekom prvom mestu ove liste najbogatijih je i dalje Elon Musk, sa 181,3 milijarde dolara. Ekscentrični biznismen i programer je svoje prve milione zaradio prodajući softver koji je sam razvio, a kasnije je bio i jedan od osnivača sistema za online plaćanja PayPall, čijom je prodajom zaradio gotovo 175 milona dolara, što je bio apsolutni rekord za to vreme. Musk će kasnije osnovati kompaniju za električne automobile Tesla, te prvu privatnu svemirsku kompaniju SpaceX. Musk je za kratko vreme postao ljubimac tehnološkog sveta, a mnogi su ga nazivali “novim Teslom ili Edisonom”.

Musk je poznat i po svojim često vrlo nerealnim najavama i obećanjima, čiji odjek u medijima po pravilu ima za posledicu pad vrednosti akcija njegovih kompanija i gubitak novca za male akcionare. Neka od njegovih predviđanja su bila i da će “do 2024. ili 2025. godine već biti redovnih letova na Mesec, te prvih letova na Mars novom vrstom rakete kompanije SpaceX”. Ta raketa, nazvana Space Ship, još uvek je u svojoj test fazi i nije jasno kada će početi redovne letove u Zemljinoj orbiti, dok su redovni letovi na Mesec i Mars daleko barem nekoliko godina, ako ne i čitavu deceniju. Musk je takođe pompezno najavljivao i prvi kamionet kompanije Tesla nazvan Cybertruck, prvo za 2020, pa onda za 2021. Iako je desetine hiljada ljudi uplatilo depozite za ovo “revolucionarno” vozilo pre dve godine, isporuke još uvek nisu počele. Muska česte kritike stručne javnosti i medija ne dotiču puno, a više puta je izjavljivao da je njegov krajnji cilj “stvaranje ljudske kolonije na Marsu najkasnije do 2045”.

Dok se ovi svemirski planovi ne ostvare, Musk je rešio da se pozabavi slobodom govora na internetu – ili barem njegovim viđenjem te slobode govora. Kupovina društvene mreže Twitter, nakon duge sudske bitke i mnoštva kontroverzi, najzad je završena, a krajnja cena je premašila cifru od 40 milijardi dolara. Prva stvar koju je Musk kao novi vlasnik pokrenuo su masovna otpuštanja. Za samo jednu nedelju, Twitter je ostao bez gotovo polovine zaposlenih, a česti su i otkazi inženjera revoltiranih novom poslovnom politikom.

Stručnjaci navode da je trenutno u pitanju i opstanak same mreže kao takve. Brojni eksperti koji su u Twitteru od prvog dana, a koji su zaslužni za sam računarski kod koji pokreće Twitter, su ili dobili otkaze ili sami napustili kompaniju. I dok Musk traži nove programere, najavio je i javna glasanja na mreži za povratak “zabranjenih” javnih ličnosti kojima su nalozi bili ukinuti zbog kršenja pravila. Nalog je već vraćen bivšem američkom predsedniku Donaldu Trumpu, kao i kontroverznom kanadskom naučniku Jordanu Petersonu. Očekuje se “povratak na Twitter” i za muzičara Kanye Westa, te veoma popularnog sportistu i TikTokera Andrewa Tatea.

Lažne tehnologije za prave dolare

Slučaj bivše kompanije Theranos i njenog osnivača Elizabeth Holmes pokazuje koliko daleko ide pohlepa za novcem unutar Silicijumske doline, ali i koliko su nerealne želje za pronalaskom “magičnih tehnologija”. Holmes je investitorima 2016. godine tvrdila da je kompanija razvila “revolucionarnu” medicinsku tehnologiju, uz pomoć koje je moguće dijagnostikovati veliki broj oboljenja iz samo nekoliko kapi krvi pacijenata. Tehnologija je pompezno bila nazvana “Lab on a Chip” (laboratorija u jednom čipu), a u internoj prezentaciji su čak obećavane “dijagnoze i lekovi u realnom vremenu”. I sama kompanija se u početku zvala Real Time Cures (Lečenje u realnom vremenu), ali je nakon sugestija upravnog odbora ime promenjeno u Theranos. Iako “suviše dobra da bi bila istinita”, ova obećanja su u početku privukla na desetine poznatih investitora i globalnih kompanija.

Nakon pokušaja Theranosa da testira svoju tehnologiju u kliničkim istraživanjima, pojavile su se i prve sumnje stručnjaka i eksperata. Iako je inicijalno tehnologija bila odobrena od američke Agencije za lekove i hranu (FDA), brojni lekari su izrazili sumnje da je takva tehnologija uopšte i moguća, jer se iz uzoraka krvi jednostavno ne može saznati sve o stanju pacijenta. Čuveni naučnik sa Univerziteta Stanford, John Ionannidis je prvi izrazio sumnje da ovakva tehnologija uopšte i postoji, a njegove tvrdnje su podržali i sa Univerziteta u Torontu. Ubrzo su i bivši zaposleni u Theranosu otkrili da kompanija koristiti standardne mašine za analizu krvi, samo sa promenjenim kućištem uređaja i sa drugačijim softverom. Godine 2018. Elizabeth Holmes je optužena za nekoliko dela finansijskih prevara i zaveru. Početkom ove godine, Holmes je osuđena za tri dela prevare, a pre nedelju dana su presude potvrđene na ukupno 11 godina zbog prevare investitora.

I najnoviji slučaj tehnološke prevare, koji tek treba da dobije svoj epilog, pokazuje da u tehnološkom svetu “nije zlato sve što sija” – ili to barem nisu kriptovalute. FTX, druga najveća online berza za trgovinu raznim vrstama kriptovaluta (digitalnim novčićima) nestala je praktično preko noći. Berza već duguje 1,45 milijardi dolara najvećim investitorima, a istraga američkih federalnih vlasti koja je u toku pokazala je da ovakvih krupnih ulagača ima više od stotinu. Osnivač ove berze i njen CEO, Sam Bankman Fried, koji je smatran “novim Elonom Muskom”, je takođe za par dana izgubio gotovo čitavo svoje bogatstvo od 15 milijardi dolara. Fried je smatran i jednim od najvećih filantropa tehnološkog sveta, jer je u više navrata donirao stotine miliona dolara u razne svrhe. Uz sve ovo, FTX je saopštio i da su “nepoznati počinioci” prošle nedelje ukrali gotovo 270 miliona dolara u kriptovalutuma i prebacili ih na druge kriptoberze. Da li su ovi navodi tačni, pokazaće aktuelna istraga poslovanja.

Slučaj FTX-a je naročito indikativan, budući da su među ulagačima bili i najveći privatni fond u svetu Black Rock, te kapital grupa Sequoia Capital. FTX je takođe bio poznat u javnosti i po visoko budžetnim reklamama u kojima su se pojavljivali sportista Tom Brady i komičar Larry David. Uz sve to, stručnjaci procenjuju i da je izgubljeno još najmanje milijardu dolara malih akcionara, koji su imali uglavnom po nekoliko “digitalnih novčića” u raznim kriptovalutama, a da konačna cifra može biti i veća od dve milijarde dolara.