YouTube kao novi Hollywood

Gotovo tri milijarde ljudi mjesečno odgleda barem jedan video na YouTubeu čime najpoznatiji i najveći video servis na internetu prati više ljudi širom svijeta nego bilo koji ‘klasični’ medij – ipak, to ima i svoje loše strane.

YouTube ostaje dominantan kada je video u pitanju, a sve češće ga možemo naći i na novim TV uređajima sa pristupom internetu (EPA)

YouTube ima više “odgledanih” minuta nego svi holivudski filmovi snimljeni 50 godina unazad. Kada se na ovo dodaju procene da se na YouTube postavi gotovo 20.000 sati novog sadržaja svakog dana, teško da će bilo ko moći da “odgleda” ceo YouTube – ikada.

Pokrenuli su ga, kao neku vrstu video-dnevnika, 2005. godine tri veterana u tehnološkoj industriji – Steve Chen, Chad Hurley i Jawed Karim. Nisu očekivali veliki broj korisnika, te su smatrali da će brojka od 300.000 biti veliki uspeh.

Sa druge strane Silikonske doline, jedan od velikih giganata je u isto vreme došao na vrlo sličnu ideju. Naime, Google je već eksperimentisao sa online video sadržajima, koji su bili veoma popularni na tadašnjim mobilnom telefonima. Polako se pojavljivala i nova kategorija ličnih računara, koje je pokretao Windows mobile operativni sistem, a neka vrsta video-blogova je već bila popularna na konzolama za igru Play Station 3 i Xbox. Google je odlučio da ne razvija sopstveni servis, već da jednostavno – kupi YouTube.

Uz podršku giganta kakav je Google, te podršku za nove formate fajlova video sadržaja  – mp4 i mov, a koji su bili standard na tadašnjim telefonima i video kamerama, YouTube je za samo pola godine stigao do cifre od 100 miliona korisnika i 65.000 novih klipova postavljenih svakog dana.

YouTube ‘pogurao’ popularnost Androida i iOS-a

Velikom rastu YouTubea je u početku doprinela i nova vrsta internet pristupa – broadband. Sve veći broj ljudi širom sveta je dobio mogućnost korišćenja ADSL i sličnih brzih internet konekcija, a kako bi iskoristili njihove mogućnosti većina korisnika se okrenula – gledanju YouTubea.

Već u 2008 godini, YouTube je bio dominantan izvor video sadržaja na internetu u SAD-u. U to vreme se pojavio i prvi veliki problem za ovaj servis, a posledično i za sam Google. Naime, korisnici su koristili tadašnju “rupu” u američkim propisima o autorskim pravima, te su, pored  sopstvenih video snimaka, masovno na YouTube postavljali filmove, serije, pa čak i snimke emisija sa raznih televizija. Neki bi i digitalizovali svoje VHS kazete ili direktno preuzimali sadržaj sa već kupljenog DVD diska i sve to postavljali online.

Ipak, Google je ubrzo uveo CCMS tehnologiju (Content and Copyright Management System, sistem za upravljanje sadržajem), koji je automatski prepoznavao komercijalne sadržaje ili one koje su bili zaštićeni autorskim pravima. Ovaj sistem je i danas prisutan, a u najnovijoj verziji može da prepozna čak i kratke delove muzike ili audio sadržaja koji se koriste neovlašćeno u nekom videu.

YouTube je 2010. godine uveo i novu opciju – mogućnost prenošenja videa uživo (streaming), koji je u prvo vreme bio moguć samo sa računara. Mnogi stručnjaci smatraju da je upravo YouTube bio aplikacija koja je doprinela masovnoj popularnosti smartfona te Android i iOS operativnih sistema. Razlog što današnji smartfoni imaju velike ekrane od šest i više inča je prvenstveno gledanje video sadržaja.

‘Rudnik zlata’ za Google

Prosečan korisnik interneta provede u proseku 47 minuta svakog dana gledajući YouTube. U populaciji od 18 do 40 godina, taj broj se penje na čak sat i 45 minuta. Procene su i da će do 2025. godine to vreme u proseku biti čak četiri sata. Trenutno se na YouTubeu ogleda više od milijardu sati svakog dana, a da bi neko odgledao ceo YouTube, trebalo bi mu više od 10.000 godina.

YouTube je i pravi “rudnik zlata” za sam Google. Samo od oglasa u video klipovima ili na samom sajtu Google zaradi više od 15 milijardi dolara, dok od plaćenih video klipova (sponsored video) koji se pojavljuju na vrhu pretraga unutar sajta i aplikacije, Google zaradi još osam milijardi dolara.

YouTube trenutno ima više od tri milijarde korisnika, od kojih više od 750 miliona gleda video svakog dana. U populaciji od 18 do 34 godine YouTube se gleda gotovo isključivo na mobilnim uređajima. Kako bi povećao svoju dostupnost, YouTube ima i takozvani automatski prevod i titlove za većinu snimaka, koje generiše algoritam veštačke inteligencije, a prevod je trenutno dostupan na više od 80 jezika.

IT stručnjak Srđan Nakić kaže da je YouTube danas mnogo više od aplikacije i online video sadržaja.

“YouTube je, uz Twitter i još neke servise, ono što se decenijama nazivalo ‘citizen empowerment’ ili ‘moć građanima’. Naime, svaki politčar ili javna ličnost je svestan da gotovo svi imaju smartfon u svom džepu, te da njihovi postupci mogu biti snimljeni i završiti na YouTubeu za manje od sata. Imate veliki broj primera iz Amerike, kao i Evrope da se građanski protesti i skupovi prenose uživo na YouTubeu. Zato su i kineske vlasti prilikom velikih demonstracija u Hong Kongu prvo onemogućile pristup internetu, a posebno mrežama YouTube i Twitter”, podseća Nakić.

Takođe, nastavlja, pod pritiskom YouTubea, ali i novih mreža kao što su TikTok i Snapchat, a koje su sve bazirane na video snimcima, i Facebook i Instagram polako uvode sve više video sadržaja. “Ipak, YouTube ostaje dominantan kada je video u pitanju, a sve češće ga možemo naći i na novim TV uređajima sa pristupom internetu”, objašnjava Nakić.

Marketing koji to nije

Milijarde korisnika su, prirodno, privukle na YouTube i veliki broj marketing agencija, kao i brendova kojima je reklama na ovom servisu daleko efektivnija, pa danas gotovo da nema videa bez nekoliko reklama. Ove mogućnosti su vremenom uvideli i sami kreatori videa.

Velika većina popularnih “jutjubera” ima jednog ili više sponzora, čije reklamne poruke pročitaju na početku ili kraju samog videa. I najpopularniji svetski kreatori svoje snimke počinju sa “ovaj video sponzoriše…”.

Kada su u pitanju popularni YouTube kanali o tehnologiji i opremi, ovaj “marketing” funkcioniše na mnogo sofisticiraniji način. Veliki broj autora videa dobije najnoviji smartfon, tablet ili foto aparat mesec dana pred njegovo zvanično predstavljanje. Oni za to vreme kreiraju jedan ili čak više videa gde se o novom proizvodu, naravno, govori u u superlativima. Na dan zvaničnog predstavljanja, ceo YouTube bude “ispunjen” video klipovima slične sadržine, koji su zapravo – reklame. Ovakav “sistem” se koristi već godinama, a mnogi veliki proizvođači elektronike, odeće, šminke, pa čak i vozila, čitavu svoju marketinšku kampanju baziraju na YouTube platformi, kao i društvenim mrežama. Tako su danas među najpopularnijima kanali koji spadaju u “Review” kategoriju, tj. kategoriju predstavljanja nekog proizvoda.

Posledično, i sami “jutjuberi” nisu više “momci i devojke sa kamerom”, već čitave marketing kompanije, koje zapošljavaju montažere videa, kamermane, fotografe i šminkere. Iako su prvih godina ovog video servisa video klipovi bili snimano uglavnom kućnim kamerama ili smartfonima, danas to više nije slučaj – ogromna većina autora koristi profesionalne kamere ili akcione kamere, a oni popularniji čak i filmske kamere poput Sony FX ili RED Digital.

Korisnici YouTubea svake nedelje ukupno pogledaju milijardu sati videa, što je više od 100.000 godina. Od ovolikog broja “očiju”, Google je prošle godine zaradio 27 milijardi dolara. Odnedavno, YouTube ima i novu opciju kratkih videa nazvanu “Shorts”, a koja je direktni konkurent “Pričama” na mreži Instagram, te kratkim video snimcima na sve popularnijoj platformi i aplikaciji TikTok.

Izvor: Al Jazeera

Pregled vijesti, tema, mišljenja, blogova sa Balkana i iz svijeta u samo jednom kliku
Pročitajte sada