Ljajić: Srbija treba izručiti Šešelja

Predsjednik Nacionalnog savjeta Srbije za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić izjavio je da Srbija čisto formalno pravno treba izručiti lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja Haškom tribunalu. Dodao je da ta zemlja ničim nije doprinijela da se dođe u ovakav ćorsokak.

On je naveo da to proizlazi iz člana 29. Statuta Haškog tribunala, ali i da postoji odredba u Zakonu o saradnji sa Haškim tribunalom koja navodi pod kojim uvjetima Srbija može izručiti svoje državljane.

“Mi ćemo sasvim sigurno do 15. marta imati mogućnost da ukažemo na sve nelogičnosti koje su pratile čitav ovaj predmet. Dugo se bavim Tribunalom i ovo je možda prvi slučaj da Srbija ničim nije doprinela da se dođe u ovakav ćorsokak”, rekao je za B92 Ljajić, koji je i potpredsjednik Vlade Srbije, prenosi Tanjug.

Kako je istakao, sve što je Tribunal radio u ovom slučaju bilo je manje-više pogrešno od činjenice da nema presude 12 godina, preko puštanja na slobodu bez ikakvih garancija, pa do zahtjeva da se Šešelj vrati i naprasnog zakazivanja izricanja presude.

“Tome nismo doprineli. Biće prilike da na sve te činjenice ukažemo”, rekao je Ljajić.

Nisu tražene garancije

Na pitanje kakve je Vlada Srbije dala garancije, on je istakao da Tribunal nije tražio garancije, niti je Šešelj htio dobiti garancije Vlade Srbije.

“Nikada Šešelj nije hteo da traži garancije. Mi smo dobili pismo Tribunala i u odgovoru smo vrlo jasno istakli da ćemo dati garancije ukoliko se Šešelj sa njima slaže i prihvata uslove koji su važili za sve optužene do tada”, rekao je Ljajić.

Ocjenjujući da je napravljen presedan u tom slučaju, Ljajić je naveo i da je Šešelj u pravu kada kaže da je izbačen iz Haškog tribunala.

Prema njegovim riječima, Tribunal nije reagirao na pismo, jer pismo nije ni stiglo, a oni su donijeli odluku da Šešelja puste bez ikakvih uvjeta.

“Jedini uslov koji smo imali u ovom slučaju je da Šešelju ne izdajemo pasoš. Nikakvih drugih uslova za Vladu Srbije nije bilo. Čak i u odluci o puštanju na privremenu slobodu je pisalo da oni očekuju da se Šešelj vrati na izricanje presude dobrovoljno”, podsjetio je Ljajić.

Političko ili pravno pitanje

Na pitanje kakve su obaveze vlade on je istakao da ima različitih pravnih mišljenja.

“Delimično je Šešelj u pravu kada kaže da u Zakonu o saradnji sa Tribunalom stoji pod kojim uslovima se državljani Srbije izručuju, a da su to manje više dela teških ratnih zločina, udruženje radi vršenja zločina… Međutim, u članu 29 statuta Haškog tribunala jasno stoji da je svaka država obavezna da postupi po nalogu koji izdaje sudsko veće tribunala”, rekao je Ljajić dodajući da čisto formalno pravno Srbija treba da izruči Šešelja.

Na pitanje da li Haški tribunal može da ima razumijevanja za obrazloženje da su u toku vanredni parlamentarni izbori, on je rekao da ne zna.

“Do sada nisu imali ni za šta, odnosno za veoma malo toga. Činjenica je da se sve pogodilo, namerno ili slučajno, ne ulazim u to, ali 20 dana pre izbora tražite da se izruči akter vanrednih parlamentarnih izbora”, rekao je Ljajić.

On je istakao i da ne želi da ulazi u to da li je namjerno ili slučajno, ali da ako se pita stotinu građana 99 će reći da je to političko, a ne pravno pitanje.

Lider SRS-a, koji je pred Haškim tribunalom optužen za zločine počinjene nad Hrvatima i Bošnjacima u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini od 1991. do 1993. godine, od novembra 2015. godine čeka presudu na privremenoj slobodi u Srbiji.

U pritvoru Tribunala bio je od februara 2003. godine, kada se dobrovoljno predao, a u novembru 2014. godine je privremeno oslobođen do izricanja presude.

Šešelj je više puta izjavio da se dobrovoljno neće vraćati u Hag, uprkos naredbama tamošnjih sudija.