Bukelizam ili „kazneni populizam“ – ovim terminima zaražena je politička pa čak i akademska scena u Latinskoj Americi. Više se gotovo nigde ne govori o trampizmu, iako bi Donald Tramp, pored svih grehova, mogao ponovo da postane predsednik SAD-a.
Latinsku Ameriku mnogo više zanima model vladanja predsednika majušnog Salvadora, Nayiba Bukelea.
Fenomenologija ovog projekta, oličena u Bukeleu, mnogo je bliža paradoksu fantastičnog realizma, opisanom u briljantnom latinoameričkom literarnom bumu, nego što to može da bude bilo koji političar u razvijenom delu sveta.
Podržava ga 90 posto sugrađana
Salvador je do pre neku godinu bio zemlja sa najvećom stopom ubistava na svetu. Sada u odnosu na broj stanovnika ima najveći postotak robijaša… I jedan od najnižih indeksa kriminala i ubistava u celoj Latinskoj Americi.
Bukele je pre godinu i po proglasio vanredno stanje koje je trebalo da traje 30 dana, a traje još do danas i nema naznaka da će se ukinuti.
Najavio je da će se kandidovati i za drugi mandat, iako uzastopni predsednički mandati nisu po ustavu zemlje. Uživa podršku sugrađana veću od 90 odsto, pa se još šali na svoj račun kad preko X-a (bivšeg Twittera) proglašava sebe za „najboljeg diktatora na svetu“.
Otkako postoji „Latinobarometar“ (kompanija za istraživanje javnog mnenja u zemljama Latinske Amerike) nikad se ta kazaljka nije tako podigla u prilog nekog predsednika u regionu kao sada.
Najsvežije avgustovsko ispitivanje pokazuje da je u svih dvadesetak zemalja Nayib Bukele najpopularnija ličnost u regionu. Istraživači kažu da je to i očekivano.
„Nasilje je stanovništvu dozlogrdilo.“ Toliko, da su spremni da podrže onog koji je spreman da stopu kriminala smanji, po svaku cenu.
Čak i po cenu „kolateralne štete“ koja na robiju, uz pripadnike bandi i mafije, šalje stotine nevinih ljudi. Simbol za takvu vrstu vladavine, za „kazneni populizam“ je upravo predsednik teritorijalno najmanje zemlje sa najgušće naseljenim stanovništvom – mladi i bogati Nayib Bukele (42).
Istovremeno, kazaljka latinobarometra je, kažu, „alarmantno“ opala kada je o demokratiji reč.
Indeks očajanja se ne meri u ovakvim ispitivanjima, sociolozi ukazuju da su ljudi koji nemaju šta da izgube spremni da žrtvuju svoju slobodu kako bi sačuvali živote. Kada se dotakne dno, čoveku se učini da bi rado žrtvovao slobodu za malo sigurnosti. Na tržištu vrednosti nedovoljno zaštićeni pojedinac prodaje ono što mu je neophodno.
Goli otok na nenaseljenom karipskom ostrvu
Nije čudo što na svim stranama Latinske Amerike niču političari koji na temeljima „bukelizma“ grade karijere.
Predsednica susednog Hondurasa objavila je plan da od udaljenog nenaseljenog karipskog ostrva Cisnes napravi svojevrsni „Goli otok“ gde će, bez mogućnosti da komuniciraju sa bilo kim, biti udomljene hiljade pripadnika razbojničkih klika, plaćenih ubica, narko kartela, sitnih i krupnih lopova i kriminalaca.
Ideja je, objašnjavaju njeni činovnici, da tamošnji zatvorenici „izgube svaki kontakt sa ostatkom društva, i da uistinu budu kažnjeni za svoje zločine“.
Vlada Hondurasa se na ovaj potez odlučila posle junskog krvoprolića u zatvoru za žene blizu Tegucigalpe (glavnog grada Hondurasa) u kome je poginulo 46 štićenica. Posle četiri dana, u seriji napada na severu zemlje, izginulo je još dvadesetak ljudi.
Tada je Xiomera Castro odlučila da se sa „neobuzdanim nasiljem“ obračuna kao što to radi Nayib Bukele, a ne kako je obećala u izbornoj kampanji.
Primeniće drakonske mere i čvrstu ruku, umesto dubokih reformi koje bi pročistile korumpirani pravosudni sistem.
Kolumbija i Argentina imaju svoje ‘bukeliste’
Najnovija argentinska zvezda, ultradesničar Javier Milei koji je na predizborima osvojio najviše glasova i daleko za sobom ostavio kandidate etabliranih partija (radikale i peroniste) obećava vladavinu koja će biti mešavina trampizma i bukelizma, ali sa primesama „argentinizma“ po kome je nacija na rogu južne Amerike nešto „civilizovanije i evropskije“ od svih drugih Latinoamerikanaca.
Školstvo i zdravstvo prepustiće isključivo privatnicima, socijalne programe će ukinuti jer oni samo opterećuju budžet, a svakom građaninu pružiće priliku da poseduje oružje i da se „sam štiti od kriminalaca“.
I mada ovaj desničar ne liči mnogo na mladog i stasitog Bukelea, argentinska štampa otkrila je da je njegov tim putovao u Salvador i tamo dobijao instrukcije iz Bukeleovog kabineta kako da osvoji glasove. Usput, njegov uspeh na predizborima, srdačno mu je čestitao Donald Trump, što je Argentinac objavio na sva zvona.
Milei je takođe proglasio da su klimatske promene „socijalističke laži“, a da je seksualno obrazovanje „postmarksistička izmišljotina“, sračunata na uništavanje porodice.
Propoveda i slobodno tržište za kupoprodaju organa, obećava i ukidanje ministarstava… Moglo bi se reći da više liči na argentinsku verziju Trumpa, da nije njegove kandidatkinje za potpredsednicu koja bez ikakve rezerve brani legitimnost krvave vojne diktature, odgovorne za 30 hiljada nestalih sugrađana osumnjičenih za neistomišljeništvo.
Argentina inače ove godine obeležava 40 godina otkad je pala vojna diktatura, a lako može da se desi, ukoliko Milei u oktobru osvoji najviše glasova, ponovna militarizacija zemlje.
I Kolumbijac Jaime Andres Beltran (43), Bukeleov vršnjak, ima svoj plan za osvajanje glasova na lokalnim izborima ove godine. Kandidat je za gradonačelnika grada Bucaramange i pozdravljen aplauzima obećava promenu:
„Ako je u Salvadoru, sa najvećem brojem kriminalnih bandi, Bukele uspeo da iznese promene, taj izazov uspeće i meni u Bucaramangi”, uzvikuje Jaime Andres uz gromke aplauze mase.
‘Hronika najavljene smrti’
O nasilju se u Latinskoj Americi govori svuda i stalno. Nasilje drži apsolutni monopol u razgovorima na poslu, među zastrašenim komšijama, uličnim prodavcima, u školii političkim raspravama.
Ekvador je ovoga puta došao u prvi plan samo zato što je desetak dana pre izbora ubijen jedan od osmoro predsedničkih kandidata i što su se potom izbori odigrali u vanrednom stanju koje će biti produženo na neodređeno vreme, i posle drugog kruga glasanja.
Snimci biračkih mesta opkoljenih do zuba naoružanom policijom dok ljudi glasaju u pancirima i šlemovima, obišli su svet.
Nekoliko sati pre atentata Fernando Villavicencio dao je intervju i osudio pretnje koje mu je preko izaslanika uputio kriminalac poznatiji kao Fito. Iako je u zatvoru, Fito je vođa ekvadorskog ogranka meksičkog kartela Sinaloa – Los Choneros. Ubijenom kandidatu zaprećeno je da prestane da pominje ime narkokartela i kumova Sinaloe. Nije ih poslušao.
Bila je to „Hronika najavljene smrti“, kako glasi naslov jednog od romana kolumbijskog nobelovca Gabriela Garcije Marqueza.
Demokratija, autokratija, stabilokratija… za državljane centralnoameričke zemljice El Salvador, nema nikakve dileme: možete da Nayiba Bukelea, nazovete i diktatorom jer je za nešto manje od godinu i po u zatvor bez suđenja strpao više od 70.000 ljudi i oslobodio ulice, parkove, i trgove od svakodnevnog maltretiranja.
Vojska i naoružani policajci i dalje su na ulicama. Istina je, “od oka” policajca i njegove trenutne procene zavisi odluka ko će biti uhapšen. Novim zakonom određeno je da će uhapšenima biti suđeno grupno, jer nema se vremena za pojedinačne sudske procese. Na svako suđenje će izlaziti po 900 robijaša. Presuda će biti zajednička.
Rat je, reći će vam mnogi pobornici čvrste ruke, a u svakom ratu neizbežne su kolateralne štete. Stradaju nedužni.
Sumnjive ‘čirokane’, optuženi i frizeri
Neprijatelji se pronalaze na svakom koraku pa čak i u umetničkim delima.
Fiktivna priča Štrajk berberina (Barberos en huelga) koju je napisala književnica iz Salvadora Michelle Recinos, nedavno je povučena sa sajma knjige u Gvatemali. Cenzura je obavljena na zahtev Ministarstva spoljnih poslova Salvadora.
U toj knjizi se opisuje fiktivni grad u kome se hapse svi kojima je kosa ošišana na sumnjiv način. Glava je obrijana sa desne i leve strane, a u sredini je red guste duže kose učvršćen gelom i podignut uspravno. U Srbiji je takva frizura poznata kao čirokana.
Literatura je u ovom slučaju imitirala stvarnost. Prvo su hapsili one koji su ošišani a la čirokana, a onda su počeli da zatvaraju frizerske radnje, i berberine odveli na robiju, kaže se u toj fiktivnoj priči.
Predsedniku Bukeleu se ovakva književnost nije dopala. Shvatio je kao diverziju na njegovu uspešnu akciju ukidanja kriminala u Salvadoru.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.