„Vekovima se nije se ništa menjalo. I danas poštujemo četiri elementa – vodu, zemlju, vazduh i vatru“, priča mi Banafshe je iz Yazda. „Vatra je za nas čistač, i kad želimo da se molimo mi potražimo mesto ispred vatre koja gori ili nekog svetla, ako nije moguće pronaći vatru. Važno je da naglasim da ove elemente ne obožavamo, ne klanjamo im se, već ih poštujemo“.
Banafshe je veru nasledila od porodice. Kaže i da su svi slobodni da odaberu svoju veru kroz promišljanje.
Vatra je u osnovi postojanja, jer ona može da uništi, ali može i da preoblikuje. Sve u prirodi u dodiru sa vatrom menja svoju prirodu.
„Tri glavna stuba zoroastrizma su dobre misli, dobre reči i dobra dela. Učeni smo da poštujemo sve što je Bog stvorio, i da se prema svemu ophodimo sa ljubavlju, naročito prema prirodi“, kaže Banafshe. „Četiri elementa koja poštujemo ne smeju da se zagađuju, pogotovo voda i zemlja“.
Mary Boyce, profesorka iranskih studija na Univerzitetu u Londonu, ali i akademski autoritet na temu zoroastrizma, objasnila je da je spasenje vernika zavisilo od misli, reči i dela, te da se niko ne može umešati u ovu odluku, nijedno božansko biće. Sva odgovornost za put duše je isključivo bila na ramenima pojedinca. Na taj način pojedinac je delio sudbinu sveta.
Bitka između sila dobra i zla u mazdaističkoj kosmologiji nije usmerena na uništavanje materijalnog sveta, već je sve išlo ka usaglašavanju sa savršenim duhovnim svetom.
Mirno suočavanje sa smrću kroz život u istini i pobožnosti
Kule tišine ili pogrebne kule (dakhma) nalaze se van pustinjskog grada Yazda, u Iranu. Cilindričnog oblika, dugo su korišćene kao mesta za nebesku sahranu i tu su vernici, na rešetke u kule visoke oko osam metara, ostavljali tela svojih preminulih da ih pojedu pustinjski lešinari. Kosti bi zatim padale u duboku jamu, u Ostudan, jer telo pokojnika nije čisto i ne sme da dotakne ni vatru, vodu, ali ni zemlju, svete elemente, i iz tog razloga nije bilo grobova. Soba za vatru bila je jedna od zasebnih zgrada u ovom kompleksu, jer su zoroastrijanci verovali da duša pokojnika lebdi tri dana i tri noći, pre nego što ode na svoje konačište. Ova praksa je zabranjena tokom Pahlavijeve ere.
„Danas se cement koristi kao prepreka da se kontaminiraju sveti elementi. Moramo da se prilagođavamo novom vremenu i novim zakonima“, objasnila je Banafshe.
Boyce u svojoj knjizi kaže da vatra predstavlja izvor života, životne energije i dinamizma, a s druge strane je oruđe u rukama pomoću kog se kažnjavaju sile zla. U knjizi Zoroastijanci, njihova religiozna verovanja i prakse, ona piše da je Zoroaster prvi koji je pisao o doktrinama individualne osude, o Nebu i Paklu, vaskrsenju i večnom životu za ujedinjenu dušu sa telom, što se može kasnije prepoznati u svim velikim religijama.
Will i Ariel Durant u knjizi Istočne civilizacije navode da je u Persiji svaki čovek ratnik, hteo to on ili ne, deo je vojske – ili boga ili đavola. Tvrde da je Persijanac mogao da se mirno suoči sa smrću ako je proveo život u istini i pobožnosti, ako je bio odani ratnik koji se borio za Ahura Mazdu. A iza najstrašnije od svih misterija, iza smrti, bili su čistilište, pakao i raj. Prema Zaratustrinom kazivanju, pišu supružnici Durant, ljudi imaju slobodnu volju, jer Ahura Mazda želi da ljudska bića budu ličnosti po sopstvenom pravu, da mogu da slobodno odaberu da li će da slede svetlost ili laž.
„Zato neka od sada sva dela koja činiš budu dobra, o Zaratustra! Potpuno pomirenje za tvoj greh se vrši uz pomoć Mazdinog zakona“, piše u Avesti.
I dalje predstavljaju značajnu manjinu
Banafshe kaže da se moli pet puta dnevno i da čita Gathe.
„Avesta je simplifikovana verzija, jer se Gathe teško razumeju, iako je to srce naše religije“, kaže ona.
Gathe čini 17. himni za koje se veruje da ih je napisao prorok Zoroaster.
Po Avesti, čovekova dužnost je trostruka – od neprijatelja načiniti prijatelja, od zlobnika načiniti pravednika i neznalicu učenim.
„O Stvoritelju materijalnog sveta, ti Sveti! Koje je prvo mesto gdje se Zemlja oseća najsrećnije?
Ahura Mazda je odgovorio: ‘To je mesto na koje jedan od vernih stupa naprijed, o Zaratustra!“
Boyce piše da je početkom 20. veka u Yazdu i okolini živeo najveći broj Zoroastrijanaca, preko 10.000 duša. Danas ih je u Iranu ukupno ostalo svega 18.000, dok Banfshe navodi da, iako su se mnogi iselili iz Irana, i dalje predstavljaju značajnu manjinu.
U hramu u Yazdu i dalje gori večna vatra, kao simbol Ahura Mazde, i već više od 1.500 godina podseća na čistoću i sve moralne odluke koje moramo doneti prateći put vrline.