Na jednom njegovom crtežu ilustrovan je čovek koji oslonjen na štapove i uz pomoć dva velika plovka koja su mu prikačena na stopala, izgleda kao da hoda po vodi. Ova skica nastala je između 1475. i 1480. godine i samo je jedna od mnogobrojnih crteža koji pokazuju Leonardovu opsednutost vodom. List obeležen brojem 26 deo je Atlantskog kodeksa u koji je smešteno 1.200 drugih radova, crteža, zapisa i drugog materijala koje je Leonardo da Vinci ostavio za sobom.
U to neko vreme, dok je sanjao da hoda po vodi, nastali su i crteži u kojima su prikazani motori za pokretanje pumpi za vodu. U njegovu utopijsku viziju vremena u kojem je živeo, malo ko je verovao. Međutim, vojvoda Ludovico Sforza ipak je ovog kontroverznog umetnika, naučnika, arhitektu, vajara, muzičara i sve šta je još bio, pozvao na svoj dvor u Milanu, kako bi mu pomogao u rešavanju jednog njegovog problema.
Kako je Milano postao grad kojim se plovi
Kada izađem iz kuće, na nekoliko stotina metara udaljenosti od mog ulaza, uskim kanalom teče reka Ada. Na prvi pogled, izgleda kao jedan od kanala u Veneciji. Kad se bolje pogleda, razume se da je reč o rečnom kanalu kojem je ovaj renesansni umetnik promenio tok. Posle više godina rada i projektovanja, Leonardo arhitekta i inženjer napravio je sistem kanala poznatiji kao Navigli. Spojivši Milano putem reke Ade sa jezerom Como, kao i putem reke Po sa Jadranskim morem, učinio je ovaj grad plovnim i bogatim trgovačkim centrom.
Priznajem da dugo vremena nisam znala da je kanal pored kojeg živim projektovao Leonardo da Vinci. Kao i što mnogo toga nisam znala o njemu i njegovim delima. Recimo, da se Atlantski kodeks od 1637. godine brižno čuva u milanskoj biblioteci Ambrosiana, koja se nalazi na samo nekoliko stotina metara od moje kancelarije.
Intrigantna ostavština renesansnog genijalca
Koliko god da je želeo da se ostvari kao arhitekta, naučnik ili doktor medicine, Da Vinci je ipak najuspešniji bio kao slikar. Isprojektovao je on i prvi bicikl, automobil, nešto nalik avionu, ratne mašine, padobran i mnogo još toga, ali ipak su Poslednja večera, koja se čuva u Milanu, i Mona Lisa, u Parizu, njegova najznačajnija dela.
Nekoliko decenija posle njegove smrti, čuveni vajar Pompeo Leoni sakupio je oko 1.200 zapisa i crteža, pretpostavlja se, pola od ukupnog materijala. Podelio je sakupljeni materijal u dve veće i nekoliko manjih skupina, stvarajući tako Atlantski kodeks. Ova zbirka oduvek je zbunjivala i plašila naučnike koji su proučavali njegov rad.
Godine 1796. Atlantski kodeks prenet je u Pariz, nakon što je Napoleon osvojio Milano. Ostao je u Louvreu 17 godina, sve dok Bečki kongres nije odobrio restituciju celokupne umetničke imovine u legitimne zemlje porekla, koju je Bonaparte ukrao.
Zanimljiva anegdota govori da je izaslanik za vraćanje umetničkih dela, koga je imenovalo poslanstvo Austrije, zamenio kodeks za rukopise na kineskom zbog netipičnog Leonardovog rukopisa, levom rukom. Samo zahvaljujući intervenciji vajara Antonia Canove, Altantski kodeks je kasnije uvršten na spisak dela koji će biti vraćena milanskoj Ambrosiani. Godine 1968. podvrgnut je radikalnim restauratorskim radovima u manastiru Grottaferrata nedaleko od Rima, tokom kojih je ukoričen u 12 tomova.
Kod atlantskih dimenzija
Naziv Altantski dobio je zbog njegovog sadržaja, veličine i dimenzija, ali i zbog toga što je Pompeo Leoni slagao crteže, spise, skice i ostale prikupljene materijale na formatu koji se tada koristio za pravljenje geografskih atlasa.
Zbog obimnosti informacija sadržanih u preko hiljadu listova i njihovog haotičnog niza, konsultovanje Atlantskog kodeksa oduvek je zadavalo velike probleme naučnicima. Leonardo je zapisivao svoje misli, beležio troškove, crtao je mašine, izvodio tehnička rešenja najrazličitije prirode, analizirao prirodne pojave, sastavljao lekovite recepte. Posle mnogo godina, vraćao bi se ranije sastavljenim radovima, dodajući nova saznanja, napomene i crteže.
Mnogi papiri na kojima je pisao ostali su nedovršeni ili iscepani. Redosled je takođe jedan od velikih problema, kao i Leonardov nečitki rukopis levom rukom. Iz tih razloga, međunarodna naučna zajednica koja se bavi njegovim radom, oduvek je bila ograničena u istraživanjima.
‘Leonardoteka’, kompas za kreativni haos
Leonardo//thek@ ili Leonardoteka je prva digitalna platforma na italijanskom i engleskom jeziku, koja sadrži svih 1.200 listova čuvenog kodeksa. U biblioteci Ambrosiana nedavno je predstavljena digitalna verzija Atlantskog kodeksa koja omogućava konsultaciju svakog pojedinačnog lista Da Vincijevog rada.
Ova platforma sadrži i dva druga važna arhiva. U prvom se nalaze digitalne fotografije celog kodeksa, koje su konačno učinile dostupnim precizne informacije o vodenim žigovima prisutnim na pojedinačnim listovima. Drugi sadrži 6.000 fotografskih ploča napravljenih između kraja 19. i početka 20. veka u pogledu stvaranja prvih štampanih faksimila Leonardovih rukopisa, što je suštinski važan resurs za proveru stanja očuvanosti materijala.
Osim konsultacije, ova interaktivna platforma, omogućava takođe naučnicima da ostave svoje komentare, zapažanja i razmišljanja, koji će sasvim sigurno doprineti tumačenju najmisterioznije zbirke na svetu.