I tako, kao što smo pretpostavljali, Ljubiša Tumbaković je sam otkrio zašto je odbio da vodi reprezentaciju Crne Gore u kvalifikacionom meču sa Kosovom. Na promotivnoj konferenciji za novinari, kao novopečni selektor “Kokezanije”, koja se u fudbalskom svetu lažno predstavlja kao Srbija, Tumbaković je rekao da se tokom cele trenerske karijere spremao za taj trenutak kada će postati selektor Srbije. Dakle, nož u leđa Dejanu Savićeviću i fudbalskoj Crnoj Gori nije bio zbog “lažne države Kosovo”, već zbog dogovora sa vrhovnim “Kokezijancem”, da preuzme Srbiju posle smene Mladena Krstajića.
Mogu da razumem i Marka Pantelića, i Savu Miloševića, i Darka Kovačevića, nekadašnje reprezentativce, koji po završetku karijere žele da ostanu u fudbalu, pa makar i u saradnji sa Slavišom Kokezom, koji je fudbalski faktor postao zahvaljujući tome što je bio telohranitelj sekretara Srpske radikalne stranke. Ali da Ljubiša Tumbaković, nekadašnji učenik velikog Ivice Osima i trenerski rekorder po broju osvojenih titula prvaka makar i skraćene Jugoslavije, dobrovoljno i sa radošću pristupi “kokezijancima”, to može značiti samo jedno – nikada i nije bio ozbiljan stručnjak.
To što je uradio u Crnoj Gori nije ništa drugo nego zloupotreba sporta u lične i političke svrhe. Srbija živi u surovo ružnoj realnosti, tako je nedavno zbivanja u srpskom fudbalu i životu uopšte prokomentarisao Tumbakovićev protivkandidat u Kokezinim mislima, prvo trenersko ime Srbije danas – Radomir Antić.
Kako vrh države kaže…
Voleo bih da mi do skora popularni “Tumba” odgovori na jedno hipotetičko pitanje: Da li će odbiti da sedne na klupu “Kokezanije” ako se na narednom završnom turniru Prvenstva Evrope u nekoj fazi sastanu Srbija i Kosovo? Jer, i jedna i druga reprezentacija su na putu da se kvalifikuju, s obzirom da na Prvenstvo idu i trećeplasirani timovi. Tumbaković je, zapravo, već odgovorio na to pitanje, rekavši na promotivnoj konferenciji da o tome odlučuje vrh države.
Eto, to je ta zloupotreba sporta u političke svrhe, kao što je zloupotreba i ono što je uradio selektor košarkaške reprezentacije Aleksandar Đorđević, izbacivši iz ekipe koja se sprema za Svetsko prvenstvo u Kini, jednog od naših najboljih košarkaša ove sezone Nikolu Kalinića. Naime, Kalinić jepre četiri meseca dao intervju za jedne beogradske novine i, na pitanje kako komentariše stanje u Srbiji, rekao je ovo: “Mi živimo u prošlosti, sa mitom o Kosovu. Baš me briga šta je bilo pre 500 godina…” Tada ni slutio nije da će ga to “baš me briga šta je bilo pre 500 godina” skupo koštati. Politički instrumentalizovani navijači Crvene zvezde istakli su već na prvoj utakmici košarkaša parolu “Kaliniću Turčine…”, a četiri meseca kasnije gubi mesto u reprezentacije.
Selektor Đorđević izjavljuje da je razgovarao sa Kalinićem i da je igrač shvatio situaciju. Kalinić je shvatio, ali nisi ti, selektore Đorđeviću. Da li si ti ikada čuo za Deklaraciju o ljudskim pravima, čiji je potpisnik i država Srbija. Da li si čuo za slobodu govora, misli i izražavanja. Umesto da zaštitiš svog igrača od divljaka, ti ga kažnjavaš i tako staješ na stranu političkog uzurpatora naših života. Treba li po ko zna koji put podsećati na reči Mate Parlova, koji je, na pitanje da li će podržati politiku Hrvatske demokratske zajednice odgovorio: “Šta vam pada na pamet?! Ja nisam hrvatski, ja sam svjetski šampion!”
Igre političkih šibicara
Ti, Đorđeviću, nisi, jer živiš i radiš u inostranstvu, ali svi smo mi u Srbiji, decenijama već, taoci sumanute politike vlasti prema Kosovu. Pa zar ne vidiš da uzurpator napada Albance zbog 16 kamiona zaplenjene švercovane robe i zbog policijske poternice za njegovim prijateljem kriminalcem, a u isto vreme njegova stranka Srpska lista i dalje sedi u Skupštini i Vladi tog istog Kosova? To se, Đorđeviću, zove manipulacija masama i najmanje što se od jednog planetarnog sportskog šampiona očekuje jeste da ne naseda na te politikantske igre političkih šibicara.
Jer, brisanjem Nikole Kalinića sa spiska reprezentativaca zbog izjave koja spada u kategoriju slobode govora, misli i izražavanja ti si, Đorđeviću, pokazao da i u košarci Srbije vladaju “kokezijanci”, odnosno ljudi koji, umesto mozga, imaju zrno bibera u glavi. A to znači da je cela Srbija pretvorena u jednu veliku “kokezaniju”.
Zato i postavljam pitanje: “Kokezanijo” i ti li si država, “kokezijanci”, i vi li ste ljudi?
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
Izvor: Al Jazeera