Luke Coffey

Iran je snažni­ji i di­rek­t­ni­ji u regi­ji nego što je bio pri­je skla­pan­ja nuk­learnog spo­razu­ma prošle go­dine.

Čekan­je na nared­ni samit 2018. bi mog­lo biti prekas­no.

I danas Mosk­va zna kako prist­up Medit­er­anu znači prist­up svi­je­tu, pa Vladimir Putin još jed­nom kruži oko Za­pa­da.

Rusi­ja, Turs­ka, Iran, SAD i Evropa tre­ba­ju se odupri­jeti iza­zovu da un­apređu­ju na­cionalne in­terese zloupotre­bl­java­jući sukob u Nagorno-Karabahu.

Ako je vi­jest za­ista is­tini­ta, smrt Omara Čeče­na bila bi znača­jan, ali ne i fa­ta­lan udarac za ISIL.

Rusi­ja ima otužnu his­tori­ju po­drške poš­ti­van­ja preki­da va­tre, zbog čega bi onda Sir­i­ja bila išta dru­gači­ja?

Rusi­ja re­dovno naruša­va zračni pros­tor baltičk­ih drža­va i Bri­tani­je, ali je sada mal­tre­ti­rala pogrešnog klin­ca.

Obam­i­na sla­bost i Puti­no­va sprem­nost da pokaže snagu doveli su nas do situaci­je u ko­joj se Sir­i­ja danas nalazi.

Ako se SAD i NATO od­luče za poli­tiku odbrane i odvraćan­ja pri­jet­nji, rus­ki će na­pa­di os­ta­ti pod kon­trolom.

Lid­eri i kreatori poli­ti­ka drža­va tre­ba­ju se spremi­ti. Ova takoz­vana buduća pri­jet­n­ja već je tu.