Nova pravila globalnog ratovanja: Kako obuzdati dronove

Sukobi u Ukrajini i Pojasu Gaze su jasan pokazatelj nove realnosti na bojnom polju – „rata na daljinu“ (remote warfare). Borbena dejstva se, čak i u gusto naseljenim urbanim sredinama, sve manje vode „prsa i prsa“, pa su različiti dronovi, prenosni lanseri raketa, projektili „vazduh-zemlja“, a sve češće i različite vrste cyber-elektronskih napada postali dominantni vid ratovanja.

Dronovi, autonomne letelice bez ljudske posade (eng. Unmanned Aerial Vehicle, UAV) su danas postali „ključna pesnica“ strateškog delovanja na bojnom polju, kako u napadu na položaje, opremu i živu silu protivnika, tako i u onom vitalnom delu svake vojne operacije – izviđanju i prikupljanju informacija.

Proteklih dana se na Twitteru (X) pojavilo nekoliko video zapisa načinjenih u Pojasu Gaze, na kojima se vide jedinice Hamasa kako obaraju izraelske dronove za izviđanje. Takođe, Hamas od početka sukoba i sam koristi različite vrste dronova za izviđanje izraelskih položaja. Neki od ovih dronova su i „kućne izrade“, tj. u pitanju su mali komercijalni dronovi kojima su „dodate“ mogućnosti da bacaju granate (najčešće Saegheh-UX i CAT-40 iranske proizvodnje).

Jeftini kineski dronovi

Mohamed Zouari, inženjer vazduhoplovstva poreklom iz Tunisa, godinama je bio glavni projektant Hamasovih dronova, koji su se mogli proizvesti „od standardnih materijala“, kakvi se koriste u različitim vrstama industrije. Zouari je ubijen krajem 2016. godine u „filmskoj pucnjavi“, kada je na njegovo vozilo otvorena vatra iz nekoliko civilnih vozila u punoj brzini, za koju se veruje da je organizovao izraelski Mossad. Hamas je krajem prošle godine predstavio i svoj „samoubilački dron“ (eng. Flying Loitery Munituon, FLIM) nazvan po Zouariju. Dronovi se lansiraju pomoću sistema-rampe sa pogonom na gasne cilindre, a nakon pogotka na metu imaju veliki rasprskavajući efekat, što pokazuje da su prevashodno namenjeni uništavanju žive sile.

Mogućnost da Hamas „serijski“ proizvodi relativno jeftine dronove pokazuje da je ovakva tehnologija postala široko dostupna širom sveta. Bilo gde u svetu se danas mogu kupiti jeftini kineski dronovi, za samo nekoliko stotina dolara, koji imaju i više nego dobre sposobnosti za tzv. „Aerial SIGINT“ – prikupljanje video, foto i geografskih podataka iz vazduha.

U Ukrajini su se protiv ruske mehanizacije i trupa naročito korisnima pokazali mali komercijalni dronovi, poput kineskih „DJI Mini 2“ i „DJI Mavic“. Iako je sama kompanija DJI, najveći svetski proizvođač malih komercijalnih dronova, još u aprilu 2022. godine saopštila da “prekida zvaničnu prodaju u Ukrajini i Rusiji”, ovakvi dronovi su široko dostupni širom Evrope (kao i na Balkanu), kako novi “iz prodavnice”, tako i na prilično velikom “tržištu polovnjaka”. U Ukrajini se “Mavic” i “Mini” dronovi koriste kao “izvidnica” i “obeleživači meta” za napade velikim naoružanim dronovima, poput “Bayraktara TB-2” turske proizvodnje.

Kako ‘odštampati’ dron

Ono što se u Ukrajini pokazalo kao ključna prednost je to što mali DJI dronovi imaju “buku motora” od oko 82 decibela na udaljenosti od deset metara, što je u normalnim uslovima dovoljno da ih ljudski sluh detektuje. Ipak, u uslovima velike buke na prvim linijama, te budući da ukrajinski operateri ovakvim malim dronovima lete obično iznad 50 metara, u praksi znači da su oni praktično neprimetni, naročito u šumovitim i kombinovanim predelima, te čak iako i budu vizuelno primećeni, sasvim je sigurno da je veliki dron “Bayraktar” već lansirao rakete “vazduh-zemlja” (najčešće laserski navođene projektile, L-UMTAS).

Čak iako se ne mogu nabaviti na “zvaničnom” tržištu (usled međunarodnih sankcija kakve su na snazi protiv Rusije, Irana i Jemena), dronovi se danas mogu i – odštampati. Tehnologija “3D štampe” je danas široko dostupna, a “3D printeri” i “laserski ploteri” su cenovno daleko dostupniji od velikih industrijskih mašina za preciznu obradu (CNC). I sami materijali za “3D štampu” su daleko jeftiniji od specijalnih polimera i metalnih legura koje se najčešće koriste u avijacijskoj industriji.

Ovakvi “jednokratni” dronovi imaju smisla i iz ugla vojne strategije – jeftiniji su, te za ista sredstva kojima bi se nabavio jedan “standardni” dron (a koji, opet, može biti i oboren) može “odštampati” čitava eskadrila ili “roj” (eng. drone swarm) manjih dronova.

Skidanje drona sa neba

Zbog se većeg korišćenja dronova u vojnim aktivnostima, poslednju deceniju je stvorena i čitava nova grana vojne industrije. Iako se dronovi, u teoriji, mogu obarati i standardnim PVO sistemima, raketnim lanserima, pa čak i ličnim naoružanjem, njihova mala veličina, relativno velika brzina, te elektronske mogućnosti za navigaciju, samostalno letenje i izbegavanje prepreka zahtevali su i razvoj potpuno novih anti-dron sistema.

Ovakvi sistemi se obično nazivaju C-UAS (Counter Unmanned Aerial System) i mogu biti elektronski, kada se navigacija i komunikacija drona ometa kako bi se on oborio ili prizemljio, kao i reaktivni, koji obuhvataju različite vrste projektila.

Izraelski koncern “Rafael” već godinama razvija svoj sistem “Drone Dome” (Kupola protiv dronova). On obuhvata korišćenje naprednog RP-42 radara, sistema za 3D prikaz CONTROP i različitih radio sistema za ometanje. Sistem može na velikoj udaljenosti da detektuje komunikaciju samog drona, pre nego što on uošte i postane vizuelno uočljiv. Dron može biti oboren putem “RF-jamming” ometanja signala ili putem preciznog lasera visoke snage i uskog snopa. Ovaj sistem je već korišćen u Velikoj Britaniji na aerodromu Gatwick, u Argentini za vreme samita zemalja G20 krajem 2018, a aktivno ga koriste i snage IDF-a u Pojasu Gaze. Zanimljivo je i da “Drone Dome” sistem od 2022. aktivno koristi i Grčka u pograničnom području sa Turskom.

Litvanski i turski aduti

“Sky Viper EDM-4S” je jedan od nekoliko vrsta prenosnih sistema za elektronsko obaranje dronova. Rezultat razvoja litvanske kompanije “NT Systems”, “Sky Viper” najviše liči na ručni bacač granata, ali su njegova uloga i način rada posve drugačiji. Sistem koristi samo jedna osoba, a ima domet od tri do pet kilometara. Unutar uređaja se nalazi četiri ili šest antena velike snage koje rade na višestrukom rasponu frekvencija (od 2.4 GHz do 5.8 GHz), sa snagom od 10 wati. Takođe, sistem ima i napredne GPS i GLONASS (ruski navigacioni sistem) satelitske sisteme za izuzetno tačno određivanje lokacije drona u vazduhu.

Ometanjem detektovanog drona on se može oboriti, spustiti ili sleteti, ili čak mu se poslati komanda za povratak na početnu poziciju. Krajem 2022, Litvanija je Ukrajini donirala 110 primeraka “EDM-4S”, u ukupnoj vrednosti od 1,56 miliona dolara.

Sličan sistem namenjen upotrebi na fiksnom položaju ili na vozilima razvija i turska kompanija “Meteskan”. Sistem “Kapan CDS” ima elektronske i optičke sisteme za detekciju i obaranje dronova. Sistem automatski može detektovati sve vrste dronova na udaljenosti od 2,5 kilometara, te uz pomoć laserskih i IR-sistema izvršiti njihovu klasifikaciju. Sistem ima i posebnu softversku bazu podataka i C2 sistem “biranje mete klikom”, gde samo jedan operater može da putem računara selektuje dronove koje predstavljaju potencijalnu opasnost. Sistem radi u celokupnom “Ku-band” frekventnom opsegu, što znači da može da ometa i satelitski navođene dronove.

Sličan sistem za turske snage bezbednosti proizvodi i kompanija “Aselsan”. Sistem IHTAR je, za razliku od “Kapana”, modularnog dizajna, a može se koristiti i na širokoj lepezi vozila i plovila. On ima i automatsko obaranje detektovanih dronova u zavisnosti od njihove vrste ili ako lete u unapred definisanom području. Takođe korišćenjem TWS mogućnosti (track-while-scan) može se detektovati i lokacija sa koje se dronom upravlja, kao i njegova celokupna putanja leta.