Od njih zavise odluke velikih sila: Obavještajne službe o kojima se malo zna

U današnjem svetu, koji je većinom umrežen 4G i 5G signalima, optičkim kablovima, te raznim vrstama satelita (od GPS-a do digitalnih TV signala), prikupljanje svih tipova podataka je postao glavni zadatak svih obaveštajnih službi i agencija.

Iako se u holivudskim filmovima i serijama agenti različitih službi često predstavljaju kao „super heroji“, u stvarnosti su oni pre svega analitičari podataka, IT stručnjaci, a često i psiholozi koji prave procene ponašanja neprijateljskih zemalja i njihovih lidera.

Ne prate se samo komunikacije neprijatelja, već i bliskih saveznika. Afera prisluškivanja tadašnje nemačke kancelarke Angele Merkel iz 2014. godine, i to od američke agencije NSA (uz pomoć danske službe DDIS), brzo je „stavljena pod tepih“ zarad mira među saveznicima NATO-a .

Šta je to OSINT?

Moderno doba, u kome više od pet i po milijardi ljudi širom sveta koristi smartfon, a nešto manje od pet milijardi koristi internet, navela je planere u bezbednosnim agencijama da pronađu i nove načine za masovno prikupljanje podataka iz javne sfere. Tako je američka agencija NSA još 2007. godine pokrenula program PRISM. Program je obuhvatao „presretanje“ komunikacija kroz velike optičke kablove, čak i one na dnu mora i okeana, kao i „tajno partnerstvo“ sa telekomunikacionim kompanijama koje su „dobrovoljno“ omogućile NSA da postavi svoje mrežne uređaje i servere za presretanje internet komunikacija. Taj program se (navodno) odnosio samo na građane SAD-a, ali imajući u  vidu globalnu prirodu interneta, malo je verovatno da je on bio ograničen samo u okvirima Severne Amerike.

Predsednik Barack Obama je 2012. delimično zaustavio ove programe, a nakon pisanja američkih medija, u potpunosti ih i ukinuo naredne godine. Ipak, otkrića „zviždača“ Edwarda Snowdena su 2015. godine pokazala da ne samo da NSA nije ukinula programe praćenja interneta, već je  PRISM samo preimenovala u „SIGAD US-984XN“.

Britanska služba GHCQ i nemačka BND su takođe imale slične programe, koje stručnjaci jednim imenom nazivaju OSINT (Open Source Intelligence, Obaveštajni podaci iz otvorenih izvora). Ovi „otvoreni izvori“ su na prvom mestu društvene mreže, razni internet portali i forumi, te čak i sekcije komentara širom interneta. Društvene mreže su naročito u poslednjoj deceniji postale „društveni lakmus papir“, te se analize raspoloženja najširih grupa građana često vrše i putem prikupljanja javno dostupnih podataka sa njih. Tako su, na primer, sve analize javnog mnjenja 2016. godine urađene ovom tehnikom pokazivale da će Donald Trump postati predsednik SAD-a, što se na kraju i dogodilo.

Agencije koje su tajna i za njihove državnike

Ipak, pored svima poznatih obaveštajnih agencija, američkih FBI, CIA i NSA, ruskih FSB i GRU, nemačke BND i francuske DGSI, postoji i čitav niz javnosti manje poznatih, ali takođe veoma bitnih službi, od čijih aktivnosti zavise i brojne političke odluke velikih sila.

Američka Nacionalna kancelarija za podvodno izviđanje (NURO, National Underwater Reconnaissance Office) je osnovana 1969. godine sa zadatkom da upravlja globalnom mrežom podvodnih uređaja za praćenje ruskih i kineskih podmornica i brodova. Za potrebe agencije NURO su konstruisane i posebne „obaveštajne podmornice“ USS Hallibut i USS Parche, kao i modifikovana podmornica USS Seawolf, koje su služile za razvoj i testiranje opreme za podvodno prikupljanje podataka. Podmornice su imale i „ronilačke sobe“, sa mešavinom gasova, gde su ronioci mogli da se pripreme za ronjenje na velikim dubinama, kako bi uništili ili postavili uređaje za prisluškivanje na sovjetske podvodne komunikacione kablove.

Specijalna služba za prikupljanje podataka (SCS, Special Collection Service) je decenijama bila tajna čak i za američki Kongres i Belu kuću. Kreirana je kao „zajednička agencija“ službi CIA i NSA, sa ciljem da se izbegnu zakonska (kako domaća, tako i međunarodna) ograničenja kada je u pitanju praćenje i prikupljanje podataka o diplomatama stranih ambasada, kao i objekata stranih zemalja van njihove matične zemlje. Američki kongresmeni su tokom 2000-ih došli do podataka da SCS zapravo i nema svoj budžet, već se „dotira“ iz većih agencija CIA i NSA. Na taj način, SCS je prava black ops (tajne operacije) agencija, o čijim aktivnostima praktično da nema podataka van najuže obaveštajne zajednice. Do 2008. godine, SCS se unutar obaveštajne zajednice nazivala „College Park“, a tek nakon dolaska Obame u Belu kuću je i zvanično „prijavljeno“ njeno postojanje. Već pomenuto prisluškivanje kancelarke Angele Merkel 2014. godine je najverovatnije „tehnički“ na terenu izvela SCS, kako bi se smanjile „političke posledice“ u slučaju otkrivanja ove operacije.

Nove generacije obavještajaca

Nemačka strateška obaveštajna komanda (Kommando Strategische Aufklärung, KSA) je „nova generacija“ vojne obaveštajne zajednice. KSA je nastala 2002, kao posledica velikih reformi unutar nemačke armije (Bundeswehr). Pre osnivanja službe KSA, obaveštajni rad se bazirao na starim hladnoratovskim principima, gde je svaka grana vojske imala svoju sopstvenu obaveštajnu službu. KSA mnoge od zadataka obavlja zajedno sa civilnom službom BND (Federalna obaveštajna služba). Od sredine 2017, postoji i „sestrinska“ služba KCI (Komanda za sajber-informaciono nadgledanje), čime se daje veliki značaj praćenju internet i elektronskih komunikacija. Ove agencije su nadležne i za upravljanje sistemima vojnih satelita „SAR-Lupe“, te modernog sistema „SATCOM-Bw“.

Obaveštajna služba za inostranstvo (SVR, Служба внешней разведки) je ruska obaveštajna agencija, nastala kao naslednica nekadašnjeg Prvog glavnog direktorata SSSR-a. SVR se često pogrešno smatra „diplomatskom obaveštajnom službom“, zbog toga što ruske obaveštajne aktivnosti u inostranstvu često imaju „logističku podršku“ njihovih ambasada. Danas su glavni zadaci SVR-a praćenje aktivnosti uperenih protiv Ruske Federacije u stranim zemljama, obezbeđenje ruskih institucija i njihovih službenika i članova porodice u inostranstvu, izvođenje mera elektronskog praćenja i prikupljanja podataka, te dogovorene zajedničke aktivnosti sa stranim bezbednosnim službama. Rukovodstvo SVR-a svakoga dana sastavlja „dnevni izveštaj“ za predsednika Rusije, kao i za ministra inostranih poslova. Zakonskim izmenama iz 2012, omogućeno je da predsednik lično izdaje naređenja za aktivnosti SVR-a, bez konsultacija sa Dumom. Reformama su stvorena i dva nova direktorata unutar SVR-a: KR, zadužen za infiltraciju u obaveštajne službe manjih evropskih zemalja, i Deseti direktorat, zadužen za prikupljanje naučnih i privrednih tajni i patenata u inostranstvu.

Internacionalno odeljenje Centralnog komiteta Komunističke partije Kine je obaveštajna služba zadužena za uspostavljanje i održavanje veza sa prijateljskim političkim strankama i pokretima u svetu. Takođe, ova agencija se bavi i prikupljanjem podataka o političarima, liderima, i nevladinim organizacijama u inostranstvu koje kritikuju kinesko rukovodstvo. Ova agencija je među najstarijim u Kini, formirana još 1951. Tokom 2000-ih  godina je u okviru agencije formiran i Centar za savremene svetske studije (CCCWS), koji za cilj ima uspostavljanje bliske saradnje sa zemljama koje učestvuju u kineskom projektu „Novi put svile“. Trenutni direktor ove službe je poznati kineski diplomata Liu Jianchao, koji je godinama bio portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova.