Šri Lanka: Proizvodnja čaja u okovima kolonijalizma

Magla je još uvek spavala na zelenim brdima, obavijajući svaki žbun čaja. Kapljice vode klizile su sa jednog na drugi list, tromo padajući na žednu zemlju. Već neko vreme nije padala kiša.

“Biljka čaja nije naročito otporna na klimatske promene, a biće sigurno još gore. Ne znam kako ćemo opstati”, kazala mi je Madu. Ona ima 15 godina i živi nedaleko od plantaža čaja u Hattonu, u okrugu Nuwara Eliya, koji obuhvata centralni deo Šri Lanke.

Sveže jutro se uvlačilo pod džemper i Madu je predložila da popijemo čaj kako bismo se ugrejale. Hatton je smešten na nekih 1.250 nadmorske visine i okružen je šumom, vodopadima i poljima čaja.

“Dnevno se zaradi oko 1.000 rupija (2,64 eura) za branje čaja, a ponekad se umesto plate dobije pirinač, brašno, čak i čaj. Tetka radi u jednoj fabrici, plate su gotovo iste kao na plantažama. Sad je sve poskupelo, a ni benzina nema. Tata čeka u redu po čitav dan kako bi napunio rezervoar”, odmahivala je glavom.

Iako mlada, shvatala je svu težinu trenutne krize koja ih vreba.

“Treba nabrati tih 18-19 kilograma čaja dnevno, treba nositi to na leđima po suncu. Rad u fabrici nije lak, potrebna je snaga, jer se još uvek mnogo toga radi ručno”.

Madu je odlučila da studira, kako ne bi morala da radi u fabrici ili na plantaži.

Prvo je uzgajana kafa

Istorija čaja na Šri Lanki počinje posle 1796. Britanci su najpre uzgajali kafu, ali je “bolest rđe” desetkovala plantaže. To je dovelo do brzog širenja industrije čaja na Cejlonu, koja ne samo da je cvetala, već je ovdašnji čaj stekao reputaciju jednog od najboljeg na svetu.

Dilhan Fernando, direktor čuvenog lokalnog brenda čaja Dilmah, objašnjava još uvek živu zaostavštinu kolonijalizma koji ih pritiska. Navodi da se njegov otac više od 35 godina borio protiv sistema, dok nije uspeo da osnuje svoj brend Dilmah.

“Taj relikt kolonijalizma, sistem gde na imanju imate ljude koji tu žive, i u većini slučajeva, kao i u našem, to je oko 10 do 15 posto ljudi koji rade za nas. Mi moramo da vodimo računa o njihovim kućama, ali i da pomognemo pri školovanju, deci sa posebnim potrebama. I to je sistem kakvog nema nigde više u svetu, jer je iz drugog vremena”, objašnjava.

U isto vreme, nastavlja, tržište konstantno pritiska da snizite cene i umnogome otežava ulazak na isto, kojim dominiraju veliki brendovi sa mnogo većim resursima.

“U vreme kolonijalizma mi smo morali da proizvedemo sirov materijal, koji se transportovao za London i sve do sredine ‘80-ih naš završni proizvod je bio sirov, a to znači da smo dobijali mnogo nižu cenu pri prodaji. Ništa se nije mnogo promenilo od vremena kad smo bili kolonija, tad je bila British East India Company, pa pre toga Dutch East India Company, a danas imamo velike korporacije koje rade istu stvar. Tragedija je što je naša strast da proizvedemo sveže, kvalitetne i zdrave čajeve, ali retko imamo mogućnost da ih predstavimo potrošačima”.

Strast prema čaju

Dilhan gaji strast prema čaju i objašnjava da je čaj divan luksuz.

“Na Šri Lanki imamo veoma bogatu tradiciju čija je osnova na konzervativnim poljoprivrednim tehnikama, te postoji izvesna cena koju moramo da platimo ukoliko želimo da je poštujemo. Danas se tradicija uglavnom zanemaruje, jer se gleda gde su jeftiniji izvori sirovina, gde može da se kupi čaj duplo jeftiniji od vašeg. Verujem da je jedino rešenje ovog problema, a to je moj otac razumeo dok se borio da osnuje kompaniju, da proizvođači imaju svoj brend”, objašnjava Dilhan.

“Samo kad budemo uspeli da donesemo taj višak vrednosti na Šri Lanku, mi možemo da finansiramo obrazovanje, imamo bolje plate i na neki način bolji život. Naš najveći trošak je u proizvodnji, jer plaćamo najviše plate beračima čaja. Oko 70 posto naših troškova proizvodnje ide na plate radnika. Tipična podela je da žene rade na plantažama i beru čaj, dok su muškarci uglavnom u fabrikama, no danas ih je sve više na plantažama”.

Dilhan kaže da imaju trajnu vezu sa prirodom, jer sunce i kiša proizvode čaj i taj uticaj prirode ga čini posebnim.

“Ta povezanost je zapravo partnerski odnos sa prirodom, na koji smo veoma ponosni”, kaže Dilhan.

Osjetljivost na promjenu klime

Industrija čaja u Šri Lanki je izuzetno osetljiva na promene u vremenskim prilikama. Ekstremno suvi i vlažni periodi će verovatno biti nova norma, a klizišta će se češće javljati zbog zasićenja tla vodom. Ovome doprinosi i krčenje šuma. Dilmah fondacija radi i na osnivanju lokalne baze podataka o klimatskim promenama, koja će pomoći pri predviđanju različitih rizika koje prete ostrvu. Fondacija je zasnovana je na temeljima održivog razvoja koji imaju za cilj zaštitu ljudi, planete, smanjenje siromaštva i nejednakosti.

Iako suočen sa mnogim problemima, Dilhan je optimističan. On i njegov tim nedeljno probaju više od 10.000 vrsta čajeva, jer kaže da uvek moraju da znaju šta se dešava sa klimom u različitim delovima zemlje.

“Za ‘English breakfast’ morate da održite bistrinu i živahnost, žustrost. Ako negde pada previse kiše, voda se upija kroz list i gubi se ta živahnost čaja”.

Smatra da niko ne treba da ima omiljeni čaj, jer treba da postoji čaj za svaki trenutak.

“Ujutro to treba da bude jak čaj, energetski, jer je tako nastao breakfast tea. Krajem 19. veka plantažeri bi se probudili rano ujutru, jer je tad branje čaja počinjalo oko četiri, a pošto je bilo veoma hladno, bio vam je potreban jak čaj da vas zagreje, te se prvo zvao ‘Scottish breakfast tea’, da bi kasnije postao ‘English’. U podne obično popijem lagan ‘Nuwara Eliya’, a nakon ručka, ako sam jeo salatu, popijem zeleni čaj. Uvek budi avanturista, čak i pri izboru čaja”, uz osmeh zaključuje Dilhan.