Lažni vidovnjaci i povoljne ponude; samo su kupci pravi

Sa gotovo pet milijardi ljudi koji imaju pristup društvenim mrežama širom sveta te gotovo 3,5 milijarde onih koji to čine svakoga dana, jasno je da su one postale ogromno tržište za najrazličitije vrste proizvoda i usluga.

Marketinške agencije u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi su odavno postale “digital first”, što znači da reklame svojih klijenata prvenstveno plasiraju na internetu, gde društvene mreže imaju ogromnu prednost. Uz desetine milijardi dolara koje se okreću u on line oglašavanju te više od 100 milijardi dolara u on line trgovini, digitalni svet je privukao i najrazličitije oblike prevara, obmana i raznih vidova kriminala.

‘Telefonski brojevi s dodatom vrijednošću’

Društvene mreže u regionu, ponajviše Facebook i Instagram, poslednjih meseci su “zatrpane” oglasima koji nude usluge vidovnjaka. Dovoljno je u polje za pretrage samo uneti reč “vidoviti…” i Facebook će ponuditi na desetine “vidovnjaka”, belih magova, numerologa, tarota… Sve ove stranice “vidovitih” magova funkcionišu na isti način: potrebno je poslati SMS na određeni broj sa pitanjem “vidovnjaku”, nakon čega se, navodno, dobija proricanje sudbine i saveti “za unapređenje života”.

U suštini, svi ti brojevi telefona se nalaze u inostranstvu, a najčešće su u pitanju “brojevi sa dodatom vrednošću”, odnosno operater tih brojeva naplaćuje pozivanje ili slanje SMS-a, sa cenama koje variraju od 10 do 50 eura. U nekim slučajevima cena samo jednog minuta poziva se kreće od 10 do 20 eura. Sa čisto poslovne strane, ovakvi brojevi su potpuno legalni u inostranstvu i koriste se za razne usluge, čak je moguće “iznajmiti” više brojeva od operatera na određeno vreme. Mnoge od ovakvih stranica imaju čak iste brojeve telefona, što pokazuje da se radi o istim ljudima koji stoje iza raznih “vidovnjaka” i “proročica”.

Još jedna slična pojava na domaćem internetu su sve češće “bračne agencije”, koje nude posredovanje u nalaženju srodne duše. I ove “agencije” funkcionišu na vrlo sličan način – na određene brojeve telefona je potrebno poslati SMS sa brojem slike potencijalnog partnera, nakon čega će vama se on ili ona, navodno, javiti. U ovom slučaju većina brojeva telefona su iz Moldavije, Gruzije i Bugarske, a ima i nekih stranica koje rade preko ukrajinskih brojeva. Da je reč o prilično jednostavnim prevarama svedoči činjenica da se fotografije istih “mladenki i mladoženja” nalaze na više od polovine ovakvih stranica. I stranice sa lažnim vidovnjacima i stranice sa lažnim bračnim ponudama imaju jednu zajedničku crtu – veoma loš engleski jezik i još lošije jezike država regiona, što samo potvrđuje da se radi o prevarama.

Prevare oštetile korisnike za milijarde dolara

Američka Federalna agencija za trgovinu (FTC) upozorila je sredinom ove godine da se broj on line prevara povećao za gotovo 72 odsto u odnosu na period pre početka globalne pandemije korona virusa. Samo unutar SAD-a potvrđeno je više od 95.000 slučajeva on line prevara za godinu, a 80.000 njih se desilo putem društvenih mreža. Radi se samo o zvanično prijavljenim slučajevima – pravi broj on line prevara je barem deset puta veći, a samo u 2021. godini ove prevare su oštetile korisnike za više od 770 miliona dolara. Kada se na to dodaju on line krađe podataka identiteta na on line prodavnicama te krađe podataka sa kreditnih kartica, cifra premašuje 2,5 milijardi dolara.

Procenjuje se da danas čak 35 odsto svih finansijskih prevara u svetu čine on line prevare. U periodu od 2012. do 2021. godine broj ovakvih prevara se globalno uvećao za 19 puta, ili gotovo 2.000 odsto. Najčešće žrtve su od 18 do 24 godina te od 55 do 68 godina starosti. Jasno je i da prevaranti i on line kriminalci ciljaju jasno određene socijalne grupe, i to određenih godišta, pa su najstariji obično i među najviše oštećenima – oni su u ovakvim prevarama izgubili čak 470 miliona dolara.

Za on line kriminalce društvene mreže su savršeni alat. Nisu potrebna gotovo nikakva ulaganja, a sa samo par stranica na popularnim mrežama mogu dopreti do desetina miliona ljudi. Kriminalci su postali sofisticiraniji, pa tako iste “usluge” ili “proizvode” nude i na stranicama na engleskom jeziku, ali sve čeće i na lokalnim jezicima, pa čak i pojedinim lokalnim dijalektima. Neke kriminalne grupe idu toliko daleko da “fino podešavaju” ovakve stranice prateći razne društvene događaje, praznike, pa čak i vreme isplata zarada ili penzija.

Kapitalizam želi brzi obrt novca i plasiranje robe

Praznici su periodi kada ima najviše on line prevara. Najveći broj ukradenih podataka sa kreditnih kartica se dešava upravo u periodu od Dana zahvalnosti (Thanksgiving), kada se dešava i “Dan broj 1” za sve trgovine – “Black Friday” (kod nas nazvan “Crni petak”), pa sve do Božića. Gotovo 75 odsto svih on line prevara se desi u ovom periodu, kada je i obim on line kupovina i naručivanja najveći.

Ono što je poslednjih par godina postalo naročito zabrinjavajuće je česta promocija raznih “kriptovaluta”, digitalnih novčića ili trgovanja akcijama putem interneta.Ovakvih oglasa su prepune i domaće stranice, a posebno brine to što u njihovoj promociji učestvuju i razni youtuberi, on line “‘zvezde” i tiktokeri. Gotovo 99 odsto ovakvih investicija su ili kompletne prevare, ili je gubitak novca zagarantovan, budući da se radi o ogromnom globalnom finansijskom sistemu, u kome se dnevno izgubi na desetine miliona dolara. Uz ovo, domaće Facebook stranice su zatrpane oglasima brojnih lanaca kladionica i kockarnica. Iako, opet, sa strane samih društvenih mreža i marketing agencija potpuno legalni, ovakvi oglasi su često dostupni i srednjoškolcima i studentima.

Kolumnista Goran Jovanović kaže da je ovo posledica praćenja “svetskih trendova i brendova”.

!Imate širom regiona prisutan taj ‘brzi kapitalizam’ – većina robe i brendova su iz uvoza, od hrane i odeće do tehnike i automobila. I sad taj kapitalizam normalno želi brzi obrt novca, brzo plasiranje robe. Sa druge strane, ogroman broj građana, a ponajviše mladih ljudi, željno je svega – i putovanja, i zabave, i garderobe, i telefona kakvih imaju njihovi vršnjaci u Evropi… I tu je onda veliki prostor za razne prevarante, koji obećavaju brzu zaradu ili proizvode po ‘bagatelnim’ cenama. Imate sad masovno i ponude za rad u inostranstvu, naročito za medicinske radnike i rad u u ugostiteljstvu. Tu bi država, kao krajnja instanca za regulisanje celog tržišta, trebalo da se pozabavi takvim ‘ponudama’, ali mi imamo proglašeno ‘zlatno doba’, u kome, kao što vidimo, mnogo toga prolazi ispod državnog radara”, objašnjava Jovanović.

Čovjek zaboravlja na realne mogućnosti i želje

Akademska slikarka i predavač Zorana Jovanović kaže da mladi ljudi ne treba da bez razmišljanja veruju svemu što vide na društvenim mrežama.

“Objavljivanjem raznih postova na društvenim mrežama, a koji se sasvim razlikuju od istine, dovode do toga da pratioci požele da imaju takav život, stavljaju sebi nerealne ciljeve i onda to negativno utiče na život samog čoveka i na njegovo samopouzdanje. Kada se ti nerealni ciljevi ne ostvare, čovek počinje da gubi sebe, svoj identitet, veru u sebe i zaboravlja kolike su realne njegove mogućnosti i koje su njegove istinske želje. Takođe, smatram da ne treba verovati svim objavama sa društvenih mreža, zato što mnogi ljudi kroz objave na Facebooku i Instagramu prikazuju svoj život kroz ružičaste naočare i pratioci imaju krivu sliku o toj osobi i njenom životu te se često sa takvom lažnom slikom poistovećuju.”

Kako se period novogodišnjih praznika približava, na društvenim mrežama je sve više oglasa za neverovatne rasprodaje, putovanja sniženih i za po 70 odsto, raznih ponuda za posao, a od svega toga korisnike deli samo jedan klik. Stručnjaci navode nekoliko pravila kako se zaštititi u on line svetu. Prvi je i najjednostavniji – ako je nešto suviše dobro da bi bilo istina, verovatno se radi o prevari. Ovo naročito važi za elektroniku – ako je neki smartfon, na primer, obično sa cenom od preko 500 eura, sigurno se ne može naći za 199 eura.

Za kupovinu elektronike stručnjaci preporučuju samo poznate i proverene sajtove velikih trgovina, na koje treba otići putem web pretraživača, a ne klikom na vezu na društvenim mrežama. Ako se radi o skupljem komadu elektronske opreme, prodavca treba kontaktirati telefonom ili emailom. Većina velikih trgovina nudi i “on line savetnike”, osobu koja je u trgovini zadužena za direktnu komunikaciju sa kupcima putem interneta.

Sačuvjate vaše informacija tako da ih ne dajete

Ako koristite on line plaćanja, budite sigurni da koristite najnoviju verziju aplikacije vaše banke, a ako niste sigurni koja je aplikacija u pitanju, kontaktirajte banku. Većina banaka sada nudi “dvostruku proveru” – prilikom svakog plaćanja stiže SMS poruka sa jednokratnim kodom te detaljima plaćanja ili transakcije. Takođe, sve su češći “tokeni”, digitalni sertifikati koje generiše sama aplikacija za plaćanje, a koji su šifrovani, pa njihov sadržaj ne može pročitati “treća strana”.

Najveći broj stručnjaka ipak savetuje da je najbolji način da sačuvate bezbednost vaših informacija – da ih uopšte i ne dajete. Koristite samo one najneophodnije informacije neophodne za on line trgovinu i ništa više. Takođe, stručnjaci savetuju izbegavanje ostavljanja “recenzija” ili utisaka o proizvodu na stranicama prodavca ili na društvenim mrežama, budući da se na taj način često otkrivaju i lične informacije, a često i vaša lokacija.