Proradila antitijela na bahatost moćnih

Virus protiv VIP vakcinisanja proširio se Latinskom Amerikom koja pamti mnogo tragičnije afere čiji protagonisti su ostajali nekažnjeni.

U mnogim zemljama Latinske Amerike javnost je počela da shvata kako su izabrani političari tu da servisiraju narod, a ne da dijele cjepivo po svom nahođenju (EPA)
U mnogim zemljama Latinske Amerike javnost je počela da shvata kako su izabrani političari tu da servisiraju narod, a ne da dijele cjepivo po svom nahođenju (EPA)

Korona je u Latinsku Ameriku stigla usred decenije nestabilnosti i novog zamaha autoritarizma. Ipak je ovaj virus, na čudan način razdrmao ritam autoritarnog političkog diktata. Jer, više nego u drugim krajevima sveta, u zemljama latinoameričkog kontinenta pljušte ostavke i smene funkcionera. Pre svih desetine ministara zdravlja morali su u toku epidemije da se odreknu funkcija.

Peru je, na primer, otkako je počela epidemija, nedavno dobio petog ministra zdravlja. Dotadašnjoj ministarki zamereno je što je donedavni predsednik Perua, vakcinisan protiv Kovida 19, par meseci pre nego što je otpočela masovna imunizacija stanovništva. Ona je podnela ostavku iako, kako tvrdi, nije ni mogla da zna da su bivši predsednik i njegova supruga, učestvovali u “dobrovoljnom ispitivanju delotvornosti vakcine”. Samo nekoliko dana posle ministarke zdravlja, šefica diplomatije bila je takođe naterana da svoju fotelju ustupi drugom.

Ispostavilo se, da je uz nekadašnjeg predsednika, na tajnu vakcinaciju preko reda uskočilo još najmanje pet stotina funkcionera, javnih ličnosti i uticajnih osoba. Među vakcinisanima osim ministarki zdravlja i inostranih poslova, bili su jedan lobista, dva rektora, ambasador Vatikana, braća, sestre, supružnici pa čak i vozač ministarke zdravlja…

Svi oni su dobili obe doze kineske Sinofarm vakcine, iz kontigenta koje je Peking poslao kao poklon, još u oktobru prošle godine. To je bila prethodnica za 300 hiljada doza Sinofarma koje su stigle tri meseca kasnije krajem januara, ove godine. A tek sredinom februara počela je vakcinacija doktora i medicinskih sestara iz crvene zone.

Dejstvo i efikasnost kineske vakcine još uvek nisu dobili stručnu recenziju u merodavnim časopisima. Ovo je cepivo protiv COVID-a 19 čija su svojstva “nedovoljno transparentna” kako to objašnjavaju u naučnim i političkim krugovima. U Srbiji, prvoj zemlji Evrope gde je Sinofarmom vakcinisan najveći broj ljudi, kruži priča da je Sinofarm “vakcina za raju”. A “Fajzer je Rolls-Royce”. Ali ako ta limuzina mora da se drži pod ledom kakav se danas jedva može naći na Severnom polu, onda je možda sigurnije da nas do imuniteta doveze kinesko vozilo.

No, kakav god motor da ima “netransparentno” cepivo iz Kine, dugo politička moć u Latinskoj Americi nije bila toliko prodrmana kao sada, kada su na tlo doletele vakcine. Uz pomoć cepiva, vlast je razgolićena, car je go. Antitela na bahatost su proradila.

Virus protiv VIP vakcinisanja proširio se regionom koji pamti mnogo tragičnije afere čiji protagonisti su ostajali nekažnjeni. Kao da nesrećna korona ima moć da osvesti obične ljude. Bar u mnogim zemljama Latinske Amerike, javnost je počela da shvata kako su izabrani političari tu da servisiraju narod. A ne da dele cepivo po svom nahođenju.

Samo par dana posle Perua gotovo preslikana afera izbila je u Argentini. O privilegovanom vakcinisanju progovorio je slavni istraživački novinar Orasio Verbicki (79), koga je ministar zdravlja, njegov dugogodišnji prijatelj, pozvao na pelcovanje u vladu.

Nekoliko dana pošto je preko reda primio prvu dozu, Verbicki je rekao šta je počinio na jednom talk showu. Lančano se skandal nadograđivao jer se obelodanilo da je peronistička vlada omogućila još stotinama javnih ličnosti iz sveta politike, biznisa i estrade, da se pelcuju. Dok se belim mantilima (ili skafanderima) sa “prve linije fronta” cepivo udeljuje na kapljice.

Majke posadile sjeme budućnosti

Čistka u Buenos Ajresu završila se na smeni ministra zdravlja, tik pred jesen uz koju nailazi i novi veliki talas epidemije. Neuporedivo veći prestupi vladara i korupcionaške afere milionskih razmera, hronično su ignorisani i zataškavani. Akutna kriza zdravstva sada ne toleriše ni bezazlene prekršaje kao što je “uskakanje preko reda”.

Ni majke sa Plase de Majo čija su deca “nestala” za vreme diktature (1976 -1983) nisu mogle da na uobičajen način obeleže dan kada je pre 45 godina zaveden teror nad neistomišljenicima.

Umesto da se žene u belim maramama, okupe na legendarnom Majskom trgu, kako bi po četrdeset i peti put pozvale da se obelodani sudbina svih otetih beba i pronađu grobovi njihovih ćerki i sinova, one su se odlučile da na drugi način podsete društvo na tragediju iz bliske prošlosti.

Buenosajreski levičarski list Pahina 12 prenosi originalni ovogodišnji manifest Majki sa Plase de Majo. Zasadiće trideset hiljada stabala u znak sećanja na trideset hiljada “nestalih” čiji grobovi nikad nisu pronađeni.

“U vreme krčenja šuma i klimatskih promena, usađujemo život kao most između prošlosti i budućnosti. Jer potsetnik na svakog “nestalog” sugrađanina nosi sa sobom amanet i obavezu da se borimo za pravedniju i solidarniju zemlju.”

Otkad je pala vojna hunta u Argentini se često govori kako je to zemlja koja je izgubila sećanje. Koja i dalje u svojim udžbenicima predstavlja “zvaničnu verziju” istorije.

Ipak, 45 godina otkako su (24. marta 1976.) generali počeli teror nad narodom i 38 godina otkako je uspostavljena demokratija, za zločine počinjene tokom “olovnih vremena” izrečeno je 1025 presuda.

Ali kako na današnju godišnjicu pišu argentinski mediji “još uvek nedostaje istina o sudbini svih nestalih, i o deci otetoj od roditelja”. Nije utvrđena niti procesuirana “uloga bezbednosnih obaveštajnih službi” koje su podržavale državni teror. Mnogobrojni saučesnici vojnog režima ostali su na slobodi. Ali uprkos opstrukcijama, Argentina i dan danas sprovodi nedovršene procese za zločine počinjene u vreme vojne hunte.

Pod pritiskom zdravstvene pošasti, Majke sa Plase de Majo upućuju poruku čije značenje prevazilazi granice Argentine. Podsećaju da je memorija, kao sadnja semenja, jer “usađuje život u budućnost”.

Tržište lijekova u kandžama vladajuće stranke

U susednom Paragvaju, zbog kolapsa zdravstvenog sistema, nedostatka opreme, lekova, i pronevere novca koji je stigao iz inostranih donacija, izbili su protesti. Asunsion se kupao u suzavcu, probijani su policijski kordoni, pucalo se gumenim mecima, a narod se primirio tek kada su smenjena tri ključna ministra…

Umalo da paragvajski kongres opozove predsednika Mario Abda Benitesa, čelnika Kolorado partije koja vlada ovom tropskom zemljom već sedamdesetak godina. Usledili su novi nemiri u Asunsionu, razbijena su i opustošena mnoga lokalna sedišta vladajuće partije.

Za buku i bes ima mnogo razloga. Dramatična situacija u zemlji počela je pre dve godine sa epidemijom denge groznice od koje je obolelo 200 hiljada ljudi, a na nju se nadovezao korona virus. Dok virus korupcije već decenijama razara tkivo ove zemlje.

Kako se opisuje u reportaži hispanoameričkog izdanja madridskog El paisa, paragvajske državne bolnice traže od pacijenata da sami nabave lekove za svoju terapiju. Antibiotici, aspirini, inhalatori, zavoji, flasteri, prodaju se po ulicama.

Na umazanim kartonskim kutijama izloženi su jedni pored drugih lažni roleksi, cigarete, viski, najnovije vrste mobilnih telefona, i pilule koje mogu da spasu život bolesnika. Apoteke odavno ne rade. Farmaceutika je na ulici.

Nad ilegalnom trgovinom lekovima monopol drže lojalni članovi kolorado partije, kaže Hulio Vidallet, paragvajski pisac i novinar čija je knjiga Karantin Njasaindija (La Cuarentena de Ñasaindy) upravo ovih dana objavljena. To je roman o pandemiji u Paragvaju, i o ljudima koji se vraćaju u svoju domovinu posle života van zemlje. Vidallet svedoči da ljudi u teškom stanju, čekaju da im porodica nabavi neophodnu terapiju, za koju niko sem privilegovane klase, nema novaca.

Muke sa brazilskim Trumpom

Kad je reč o smeni ministara u Brazilu, nezadovoljstvo njihovim radom ne dolazi iz baze, već od predsednika Žaira Bolsonara, koji se posle odlaska Donalda Trampa našao usamljen u svojoj strategiji prema koroni.

Broj žrtava od korona virusa u Brazilu približava se onoj granici od 300 hiljada života , kada je u Severnoj Americi i najvećim skepticima postalo jasno da Donaldu Trampu više ne može da se dozvoli upravljanje epidemijom. Među protivnicima Bolsonara neočekivano su se našli neki od najkrupnijih biznismena i bankara u zemlji. Vlasnici krupnog kapitala donedavno su bili glavni oslonac brazilskog predsednika opsednutog ratom protiv “komunističkih terorista”.

Bolsonaro je do sada smenio četiri ili pet ministara zdravlja. Uglavnom je nezadovoljan što se ministri suočeni sa strahovitim širenjem korona virusa, priklanjaju stručnim mišljenjima umesto da bespogovorno slušaju diktat predsednika. Upravo obrnuto od taktike koju primenjuju predsednik i premijerka Srbije. Drže ministra zdravlja, koji je i pre korone dokazao da će uvek prednost političkim interesima nad zdravljem. Kao kad je uprkos zdravstvenim rizicima dozvolio da predsednik Srbije sa svitom novinara poseti u bolnici, decu čiji imunološki sistem zahteva strogu izolaciju.

Što se Brazila tiče, to je trenutno svetski epicentar epidemije korona virusa, dok se nezadovoljstvo predsednikovim “antinaučnim ponašanjem” širi istom brzinom kao i bolest. Dok u zemlji Amazonije, vlada nestašica kiseoničkih boca, neophodnih za spas obolelih od COVID-a 19, Bolsonaro još uvek ubeđuje sugradjane da im je osigurana svetla budućnost.

”Ubico, ubico”, sve mu glasnije i masovnije uzvikuju protestanti.

Važno je izgraditi ova antitela protiv bahaćenja moćnika. Ona će se valjda dugotrajnije od korone zadržati u organizmu. Jer slede novi zdravstveni i društveni izazovi.

Izvor: Al Jazeera

Povezane

Više iz rubrike TEME
POPULARNO