Njemački mediji: Afere niču, pljušte ostavke, a rejting CDU pada

Izborni fijasko nemačkih demohrišćana kancelarke Angele Merkel na pokrajinskim izborima u dve nemačke pokrajine u nemačkoj javnosti pojačao je utisak da bi serija korupcionaških afera, loša organizacija vakcinacije protiv korona virusa i zamor građana višemesečnim merama zatvaranja mogli skupo da koštaju vladajući demohrišćanski blok CDU-CSU.

Štaviše, u takozvanoj super-izbornoj godini u kojoj se u Nemačkoj organizuju izbori za Bundestag, ali i za šest od ukupno 16 pokrajinskih parlamenata, rejting CDU-CSU je u slobodnom padu.

“Na prvom testu, rezultat je negativan”, ocenjuje na naslovnoj strani Tageszeitung, koristeći pandemijski rečnik.

Novi šef CDU-a Armin Laschet nije uspeo da preokrene trend pada popularnosti stranke, koji pak ubrzavaju korupcionaške afere koje niču bezmalo svaki dan.

Bijes birača na demohrišćana

List Muenchner Merkur ističe da je zbog besa birača CDU doživeo istorijski debakl u nekada stožernim pokrajinama, dodajući da bi “bes birača mogao čak i da se poveća u super-izbornoj godini”.

Prema oceni lista Mitteldeutsche Zeitung, ovi pokrajinski izbori su bili memorandum glasača o radu CDU.

“Vreme je da se stranka probudi i shvati važnost ove super-izborne godine. Socijaldemokrate već imaju kancelarskog kandidata i izborni program, a Zeleni su ove nedelje predstavili izborni program. S druge strane, što se Unije (CDU-CSU) tiče, tu je sigurno samo da se garant za osvajanje većine – kancelarka Angela Merkel – neće ponovo kandidovati”, primećuje Mitteldeutsche Zeitung.

Ipak, Straubinger Tagblatt ističe da ne bi trebalo izvlačiti prevelike zaključke od ovih izbora, kada je reč o CDU.

“Do septembra će se ukupna politička situacija potpuno promeniti. Postoje neke naznake da će do tada toliko jludi biti vakcinisano da će pandemija biti praktično gotova i da će normalan život moći ponovo da počne. Tada će moći da se napravi bilans godinu i po dana korona-politike i u poređenju sa drugim zemljama videće se da je savezna vlada – uprkos svim greškama u detaljima – učinilo mnogo toga ispravnog”, prognozira Straubinger Tagblatt.

Obrnuti semafor okrenuće Njemačku naglavačke

Pojedini mediji, pak, ističu da je izborni debakl CDU u dve pokrajine nema nikakve veze sa aferama ili zasićenja greškama u okviru rešavanje korona-krize. Prema oceni dnevnika Heilbronner Stimme, u Baden Wuerttembergu, u kojem su bili održani pokrajinski izbori, mnogi se identifikuju sa premijerom Winfriedom Kretschmannom, iz redova Zelenih.

“Besmislica je opravdati izborni debakl aferom sa maskama. Trend opadanja popularnosti CDU na jugoistoku zemlje je podstaknut na domaćem terenu, a započeo je pre deset godina”, smatra komentator ovog dnevnika.

Međutim, upravo formiranje pokrajinske vlade Baden Wuerttemberga bi moglo da pošalje važan politički signal za celu Nemačku. Komentator lista Westfalen Blatt opisuje potecijalni scenario u kojem bi Zeleni, predvođeni svojim velikim pobednikom Kretschmannom, mogli da izbace CDU iz pokrajinske vlasti i formiraju vlast u Štutgartu sa slabim socijaldemokratama i ojačanim liberalima.

“To bi moglo da izazove veliku pažnju u Berlinu. Zeleno-žuto-crveno (boje ove tri stranke) – ovaj obrnuti semafor mogao bi da na saveznim izborima na jesen naglavačke okrene celu (Saveznu) republiku”, ističe Westfalen Blatt.

Popularnost CDU-a u slobodnom padu

Ali, da izborni debakl CDU-a u dve pokrajine nije samo posledica već popularnih premijera te dve pokrajine, koji dolaze iz Zelenih i SPD-a, svedoče redovne sondaže javnog mnenja na nivou cele Nemačke. Za samo dvadesetak dana demohrišćanski blok je na nacionalnom nivou izgubio oko 10 procentnih poena, a mediji ocenjuju da je podrška birača CDU-CSU i dalje u slobodnom padu.

Poslednja anketa, koju je za nedeljno izdanje Bilda uradila agencija Kantar, pokazala je da CDU-CSU uživa tek 27 odsto podrške, slede Zeleni sa 22, SPD sa 17, liberali i Alternativa za Nemačku sa po 10 odsto i Levica sa 8 odsto.

Ovakav raspored snaga jasno ukazuje da je, osim koalicije demohrišćana i Zelenih, moguća i takozvana semafor-koalicija te da sve zavisi od Zelenih, koji bi zapravo mogli da budu presudni igrač koji će dobiti kancelarsku fotelju.

Pad popularnosti CDU-a dobrim delom je podstaknut i nezadovoljstvom građana kako je vlada Angele Merkel postupala u toku drugog talasa pandemije, kao i zamorom od višemesečnog zatvaranja javnog života kao i brojnih ograničenja privatnog života.

Nemoćni građani suočeni sa nemoćnom državom

U korona-krizi se, prema oceni nedeljnika Spiegel, nemoćni građani suočavaju sa nemoćnom državom. Kako ističe ovaj politički magazin, ovo je novo iskustvo za Nemce čija administracija je nekad bila uzor za ceo svet.

“Ministar zdravlja Jens Spahn nije u stanju da uspostavi funkcionalan plan vakcinacije, ali ga to ne sprečava da stalno daje nova obećanja. Šef Kancelarijata Helge Braun svake dve nedelje predstavlja novi plan o lockdownu, koji savezne pokrajine ne poštuju. A ministar finansija Scholz i ministar ekonomije Altmaier sličnim tempom reorganizuju korona-subvencije, zbog čega one kompanijama stižu sa velikim zakašnjenjem, ukoliko uopšte i stignu”, navodi Speigel i dodaje da se “nemačkoj birokratiji u vreme pandemije već ismejavaju kao i zaostalim reformama u poslednjim Kohlovim godinama na vlasti”.

Međutim, ogroman podsticaj padu popularnosti CDU-CSU donele su i brojne afere koje niču kao pečurke posle kiše, što ne uspeva da zaustavi i pljuštanje ostavki saveznih poslanika iz redova ove dve stranke.

Koliko pre deset dana činilo se da za CDU-CSU ne može biti gore jer doživela izbijanje tri korupcionaške afere. Jedna u kojoj su poslanici CDU Axel Fischer i Karen Strenz sumnjiče da ih je azerbejdžanski režim korumpirao. Druga u kojoj je otkriveno da je poslanik Georg Nuesslein (CSU) dobio 660.000 evra od jedne konsultantske kuće kako bi obezbedio da pojedina savezna i pokrajinska ministarstva naruče FFP-2 maske od jednog nemačkog proizvođača. I treća o tome da je kompanija poslanika Nikolasa Loebela (CDU) uzela 250.000 evra provizije od jedne kineske kompanije, obezbedivši joj da država od nje naruči maske.

Njemački skandal sve do Sjeverne Makedonije

Iako su dva poslanika podneli ostavke, to je bio tek početak niza otkrića o sumnjama o korupciji u redovima ovog bloka.

List Passauer Neze Presse izvestio je da je konsultantska kompanija poslanika Tobiasa Zecha bila aktivna u makedonskoj predizbornoj kampanji i da je radila promociju za konzervativnu nekad vladajuću VRMO-DPMNE bivšeg premijera Nikole Gruevskog. Posle ovog otkrića Zech je promptno podneo ostavku na poslaničku funkciju, iako je izjavio da ove dodatne aktivnosti nije radio tajno i bez znanja predsednika Bundestaga.

Potom se saznalo da je u aferu u kojoj se pominje “masna provizija” od 660.000 evra upleten i advokat Alfred Sauter, visoki funkcioner CSU koji je bio bavarski ministar pravde i smatra se jednim od najuticajnijih bavarskih političara.

Okretanje od Sautera i njemu sličnih, prema oceni Sueddeutsche Zeitunga, ne sme više da se odlaže.

“Nije dovoljano ako (bavarski premijer i lider CSU Markus) Soeder i ostatak vrha CSU zatraže od ovog čoveka da se odrekne svojih mnogih partijskih funkcija. Umesto toga, krajnje je vreme da Sauter bude izbačen iz stranke”, zahteva minhenski dnevnik.

Slična očekivanja od lidera CSU, koji bi želeo i da bude kancelarski kandidat CDU-CSU, iznosi i Suedwest Presse, smatrajui da Soeder mora “da istera nepotizam iz svoje stranke”.

“Afere sa maskama bi trebalo da budu samo vidljivi deo problema. Šira javnosti sada ima očekivanja od morala i ponašanja političara, koja još nisu doprla u redove CSU. Soeder mora brzo da deluje ako zaista želi da se prijavi za kancelarsku kandidaturu“, ističe Suedwest Presse, dok Allgemeine Zeitung ističe da bi “Unija trebalo ozbiljno da se zapita zašto svi političari koji su u središtu afere sa maskama dolaze iz njenih redova”.

A niz afera i sumnji u korupciju se nastavlja iz dana u dan. Pa tako Welt u svom nedeljnom izdanju objavljuje da je savezno ministarstvo zdravlja prošle godine bez tendera dodelilo privatnim kompanijama 210 ugovora ukupne vrednosti od čak 4,6 milijarde evra. Vanredna situacija izazvana pandemijom je nalagala da se suspenduje obaveza raspisivanja tendera, ali šef poslaničke grupe opozicione Levice Dietmar Bartsch ističe da ministar Jens Spahn mora da podnese izveštaj u kojem će pokazati kome, zašto i koliko novca je otišlo bez tendera.

“Očigledno je da smo u krizi morali brzo da nabavljamo. Ali dodela 4,6 milijardi evra bez tendera stvara ozbiljnu sumnju na korupcionaške poslove”, ističe Bartsch za Welt am Sonntag.

A sve se to događa u trenutku kada sud odobrava novinarima da objave saznatu informaciju da je ministar zdravlja sa svojim mužem u julu 2020. kupio vilu u Berlinu u vrednosti od 4,125 miiona evra.