Mediji: Da li će Njemačka reći historijsko ‘ne’ ruskom gasu?

Na njemačkoj teritoriji je završeno 97 posto gradnje gasovoda (EPA)
Na njemačkoj teritoriji je završeno 97 posto gradnje gasovoda (EPA)

Trovanje ruskog opozicionog vođe uzburkalo je javnost u Evropskoj uniji, a naročito u Nemačkoj, u kojoj su komentatori u septembru i oktobru uglavnom očekivali da zvanični Berlin kazni Rusiju, i to otkazivanjem saradnje na izgradnji gasovoda Severni tok 2. U međuvremenu, Brisel uveo kaznene sankcije Rusiji zbog slučaja Aleksej Navaljni, ali bez ikakvog pominjanja gasovoda, koji se pak našao na udaru američkih sankcija.

I dok se danas malo ko u nemačkoj javnosti tako oštro zalaže za obustavljanje gradnje cevovoda, koji bi trebalo da duplira kapacitete za nemački uvoz ruskog gasa, to nije tako izgledalo samo pre nešto više od mesec dana.

Najoštriji je bio nemački najtiražniji dnevni list Bild. Juian Reichelt, glavni i odgovorni urednik ovog tabloida, u autorskom komentaru je isticao da je kancelarka Angela Merkel po prvi put dovela u pitanje ovaj gasovod.

Sjeverni ili ‘ubilački tok’

“Umesto da nastavi da brani Putinov gasovod, Merkel sada govori da još nije izgradila sud o ovom pitanju. Ova rečenica je važna i tačna. Ona pokazuje: Merkel izgleda menja mišljenje o Severnom toku 2. I to je dobra vest za sve ljude koji vole slobodu”, ističe prvi čovek Bilda.

Ističe da Putinov Kremlj nema interesa da “odustane od ubilačkih metoda”, a to, smatra on, dokazuje i “cinična drskost kojom Moskva od Berlina traži razjašenjenje” zbog optužbi da je Navaljni otrovan agensom koji se koristi kao hemijsko oružje.

“Ako Merkel promeni stav prema Severnom toku 2, to nije znak slabosti. To pokazuje da se ona mudro prilagođava onome što više niko ne može da prenebregne ili porekne: Severni tok je Ubilački tok”, zaključio je Reichelt.

U razgovoru za Bild je i sam Navaljni pozvao Nemačku da se povuče iz ovog energetskog projekta. Čak je, u kontekstu ove priče, bivšeg nemačkog kancelarka Gerharda Schroedera nazvao “Putinovim potrčkom, koji štiti ubice”.

Schroeder je na čelu borda direktora projekta Severni tok 2, ali i nadzornog odbora ruske nafne kompanije Rosneft, a nedavno je u svom podkastu rekao da nema “čvrstih činjenica” u vezi sa napadom hemijskim oružjem na ruskog opozicionara. Osim toga, Navaljni je rekao da uopšte ne sumnja da je Schroeder tajno primao novac od Putina.

Slični pozivi sa govornice Bundestaga došli su i od poslanike zelenih, ali i pojedinih poslanika vladajuće Hrišćansko demokratske unije (CDU), poput kandidata za šefa CDU-a i predsednika Spojnopolitičkog odbora Bundestaga Norberta Roettgena. Doduše, svi oni su bili protiv ovog projekta i na njegovom početku, dok izostaju značajniji znaci promena stava unutar same nemačke vlade.

Između biznisa i morala

Nemački nacionalni radio Deutschlandfunk u komentaru ocenjuje da je Nemačka u dilemi između biznisa i morala te da se ne može sa Putinom “nastaviti po starom”. Prema oceni komentatora, nečinjenje nije opcija, ali ni to da se iz opravdanog ogorčenja donesu potpuno nepromišljene odluke.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

“Po ovom pitanju savezna vlada mora da napravi neki potez. To ne mora da bude konačni izlazak iz projekta gasovoda ispod Baltičkog mora, ali najmanje što mora da usledi je moratorijum. Čak i posle toga zamislivo je da bude nastavljena gradnja, ali da se odmah ne snabdeva gasom kroz te cevi. U svakom slučaju, prethodni način tretiranja novog gasovoda kao čisto komercijalni projekat više nije održiv”, ističe Deutschlandfunk, dodajući da Merkel mora da iznese na sto nešto novo ukoliko želi da u Briselu bude postignuta jedinstvena pozicija EU-a po pitanju Severnog toka 2.

Međutim, sve ukazuje da je ipak kancelarkina taktika da se sve prolongira tako da do ovakve odluke ni ne dođe, niti da se ona vezuje za trovanje ruskog opozicionara. Usred medijskog pritiska da se projekat gasovoda zaustavi, pojedini mediji su ipak hladnije glave analizirali strategiju nemačke vlade. Tako je berlinski Tagesspiegel ocenjivao da “vrlo verovatno neće doći do zaustavljanja” gradnje cevovoda po dnu Baltičkog mora.

Višenedeljna medijska bura je početkom ovog meseca postepeno utihnula, a predstavnici nemačke vlade su izbegavali otvoreno da govore o ovoj temi. Primera radi, nemački ministar ekonomije Peter Altmeier je u razgovoru za ekonomski dnevnik Handelsblatt samo odbio da “svakih nekoliko meseci dovodi u pitanje” ovaj projekat.

Vicekancelar i ministar minansija Olaf Scholz je, takođe, indirektno odbacio ideju o zaustavljanju gradnje. Za list Augsburger Allgemeine rekao je da Severni tok 2 nije “državni nemački projekat”, već “energetski projekat privatnog sektora, u koji su uključene mnoge kompanije”.

Prijetnja američkih sankcija

Uprkos tome, pojedini posmatrači su se izdali u to da će kancelarka promeniti svoj stav i reći istorijsko “ne” ruskom gasu. Nade u tako nešto je potopio specijalizovani online magazin Telepolis, koji je otkrio da nemačka vlada ne namerava da menja planove o izgradnji novog gasovoda i da slučaj Navaljni ništa nije promenio. Nemačko Ministarstvo ekonomije je ovom magazinu saopštilo da nemačka savezna vlada “ne razmatra ni pravne mogućnosti za zaustavljanje gradnje, niti eventualne zahteve za nadoknadom štete”.

“Ovo su hipotetička pitanja za saveznu vladu, koja ne komentarišemo”, navedeno je u odgovoru koje je Telepolisu dalo nadležno ministarstvo, koje ističe da je “već veliki deo projekta završen te da su već završeni nemački deo gasovoda i prijemna stanica u Lubminu”.

Nakon ovog jasnog stava izvršne vlasti reagovao je predsednik Bundestagovog Odbora za ekonomiju i energiju Klaus Ernst, ističući za Telepolis da bi “sada diskusija napokon trebalo da se vrati na pravi problem: kako da se uspešno zaštitimo od sankcija koje prete od SAD-a”.

Na tome insistira i Manuela Schwesig, premijerka nemačke severnoistočne pokrajine Meklenburg – Prednja Pomeranija, koja je protekla dva meseca nekoliko puta posećivala dva mesta strateški važna za ovaj projekat – gradić Lubmin, gde će gasovod izlaziti iz mora i nastavljati kopnom, kao i luku Sassnitz-Mukran, u kojoj su smeštene cevi koje bi trebalo da se polože po dnu mora.

Bit će završen, samo pitanje kada

“Zločin protiv gospodina Navaljnog mora biti rešen, ali ne sme se to koristiti kako bi se spreči gasovod u Baltičkom moru. Mi smo blizu završetka. Nemački je neophodno ovo energetsko snabdevanje i nemačka vlada ne sme dozvoliti američkim političarima i institucijama da ugrožavaju nemačka radna mesta”, istakla je ova premijerka visokorangirana unutar Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD), mlađeg partnera u vladi Angele Merkel.

I zaista, na nemačkoj teritoriji je završeno 97 odsto gradnje, a u međuvremenu je i Danska agencija za energiju dala dozvolu za postavljanje gasovodnih cevi, čime je uklonjena i poslednja pravna prepreka za realizaciju ovog projekta. Preostalo je da se postavi nešto više od 150 kilometara cevovoda u danskim i nemačkim vodama.

Američka pretnja sankcijama svakome ko nastavi ovaj projekat sve usporava, premda nemački šef diplomatije Heiko Maas ističe da “mi odlučujemo o našoj energetskoj politici i našem snabdevanju energijom ovde, u Evropi”.

“Mi ne kritikujemo SAD za to što je u prošloj godini više nego duplirao svoj uvoz nafte iz Rusije. SAD koristi svoje pravo na nezavisnu energetsku politiku. Baš kao i mi”, rekao je Maas u razgovoru za medijsku mrežu RedaktionsNetzwerk Deutschland, dodajući da “pretpostavlja” da će projekat biti završen, a da je “samo pitanje kada”.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Više iz rubrike TEME
POPULARNO