Evropski fond za Balkan: Postoji samo ujedinjena Evropa

Vijeće Evrope danas broji 47 članica, sve evropske zemlje osim Bjelorusije, a dijeli zastavu i himnu s Evropskom unijom (EPA)
Vijeće Evrope danas broji 47 članica, sve evropske zemlje osim Bjelorusije, a dijeli zastavu i himnu s Evropskom unijom (EPA)

Nacrtati mapu puta zemalja Zapadnog Balkana ka članstvu u Evropsku uniju, ukazati na slabosti pristupa EU-a kada je u pitanju regija, redefinirati odnos regije i Unije, su samo neki od ciljeva kojim se bavi Deklaracija o evropskom partnerstvu sa Balkanom čiji su autori i potpisnici neki od najznačajnijih regionalnih i evropskih mislilaca, građanskih aktivista, bivših zvaničnika i drugih utjecajnih pojedinaca.

Deklaracija Evropskog fonda za Balkan (EFB) predstavljena je na desetogodišnjicu rada te organizacije u Beogradu, a Al Jazeera je razgovarala sa ekspertima i članovima Savjetodavne grupe Balkan u Evropi (BiEPAG), koji su učestvovali u njenom stvaranju.

Direktora Centra za evropske studije Univerziteta u Grazu Floriana Biebera kaže da je cilj deklaracije skretanje pažnje na slabosti pristupa Evropske unije prema regiji u proteklih nekoliko godina i uzimanje nove Evropske strategije za Zapadni Balkan kao temelj za identifikaciju kako uspješno pretvoriti regiju.

“Mi, kao autori i potpisnici, smo zabrinuti zbog činjenice da reformski procesi, konsolidacija demokratije i stabilno društvo idu unazad i stagniraju na Zapadnom Balkanu i smatramo da nisu potrebni datumi i obećanja, nego konkretni koraci“, ističe on.

Čelnici kao Vučić prave predstavu

Kaže da vlade regije moraju učiniti više, kao i da Evropska unija mora više ponuditi i biti budan i kritičan partner.

“Deklaracije, kao takve, ne mijenjaju stvari. Naš cilj je da ohrabrimo stvaraoce politike na Zapadnom Balkanu i u Evropskoj uniji da promijene pristup. Želimo pokazati da postoji široko društvo političkih analitičara, posmatrača i civila sa prostora Zapadnog Balkana i Evropske unije koji žele da regija bude stabilna, prosperitetna i funkcionalna demokratija u EU-u, bez kratica, ali uz pomoć Unije. Nadamo se da možemo promijeniti tok diskusije u smislu da EU bude iskrena prema autokratskim tendencijama u regiji i da vlade regije moraju provoditi reforme“, navodi Bieber.

Stvari nazvati pravim imenom

Srđan Cvijić podsjeća da Strategija Evropske komisije za Zapadni Balkan po prvi put govori o 2025. kao mogućem, iako indikativnom, datumu za članstvo vodećih zemalja u procesu integracija, ali i o “zarobljenim državama” kao fenomenu gdje se država i institucije stavljaju u potpunu službu vladajućih partija i oligarhija na vlasti“.

Iz ovoga se, smatra Cvijić, moglo zaključiti da će EU zbog postojanja konkretnog datuma, najave novih fondova, sebi dozvoliti realniji, strožiji stav prema napretku u regiji, prije svega u interesu građana naših država.

“To se, za sada, nije desilo. Posle godišnjih izveštaja o napretku, objavljenih 17. aprila, koji se suštinski ne razlikuju od prethodnih izveštaja koji nedostatke regije (pogotovo u oblastima vladavine prava, borbe protiv organizovanog kriminala I korupcije I slobode medija) uvijaju u razne ulepšavajuće oblande, čini se da se Brisel više brinuo da ne zabrine zemlje članice kritične zbog suviše otvorenog pristupa Strategije za Zapadni Balkan, nego da stvari nazove svojim pravim imenom i podstakne lokalne vlade na reforme. Gurati stvari pod tepih i nerealno ulepšavati situaciju na terenu preti da se vrati kao bumerang kako se države Zapadnog Balkana budu približavale članstvu. Podsetiću da, ne samo Francuska, već i neke druge države članice EU-a, predviđaju mogućnost referenduma za prijem novih članica u budućnosti“, jasan je Cvijić.

Dodaje da odnosi između zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije nisu dovoljno transparentni i da su bazirani na velikoj količini neiskrenosti.

“To se naravno ne odnosi na sve vlade, ali neki čelnici kao (Aleksandar) Vučić prave predstavu i mnogi u Evropskoj uniji su zadovoljni, dok god oni donose stabilnost i druge kratkoročne ciljeve. Treba nam iskreniji odnos. Nijedna zemlja neće moći lažirati njen put u EU, tako da će sva priča oko 2025. biti beznačajna ako ne bude postojala iskrenija komunikacija, uključujući i komunikaciju sa građanima Zapadnog Balkana i Evropske unije“, smatra Bieber.

Marko Kmezić, profesor Univerziteta u Grazu, kaže kako autori i potpisinici Deklaracije prepoznaju novi momenat u odnosu na evropsko promatranje zemalja Zapadnog Balkana.

Dok je prije samo pet godina, nastavlja on, bilo nedvosmisleno potvrđeno da proširenje nije na agendi novoizabrane Evropske komisije, danas Strategija o vjerodostojnoj perspektivi za proširenje na Zapadni Balkan obavezuje Komisiju da završi evropski projekat učlanjenjem preostalih balkanskih zemalja u EU.

“Također, opažamo osveženo zanimanje EU-a za region kroz veliki broj novih inicijativa kao što je pre svih Berlinski proces, ali i prvi Samit članica EU-a i zemalja Zapadnog Balkana nakon solunskog iz 2003. godine. Cilj Deklaracije jeste da podrži ove procese i da kreira dodatni pritisak na aktere da započeti proces proširivanja Evropske unije završe. To znači da od političkih aktera u regionu zahtevamo da svojim primerom pokažu da razumeju i poštuju evropske vrednosti poput demokratije, slobode medija, vladavine prava, poštovanja manjinskih prava. Ukoliko oni pokažu verodostojnost u tom smislu, tada će i građanima biti lakše da ih prate. S druge strane, od zvaničnika EU-a tražimo da pokažu doslednost u praćenju demokratskih transformacija u regionu i da sopstvene zahteve ne žrtvuju zarad kratkoročnih interesa poput stabilnosti, sprečavanja ruskog uticaja ili kooperativnog ponašanja u vezi sa minulom migrantskom krizom“, ističe Kmezić.

Nedostatak transparentne komunikacije

Imajući u vidu stanje demokratije u regiji i nejasnu perspektivu proširenja na Zapadni Balkan, kaže on, u ovom trenutku lako je biti pesimista, “ali tom izazovu se moramo odlučno usprotiviti“.

“S tim u vezi važno je postojanje ovakve inicijative koja, podsetiću, ne predstavlja samo glas iz regiona, već i profesora sa poznatih svetskih univerziteta kao i bivših državnika zemalja članica EU. Smatram da je svaki podsticaj da se stvari pomere u željenom pravcu dobrodošao. Iz mog dosadašnjeg iskustva opažam da EU ima sluha za ovakve inicijative, pa je tako i Deklaracija o dobrosusedskim odnosima koju su potpisali ministri spoljnih poslova zemalja Zapadnog Balkana 2015. godine potekla iz civilnog društva, odnosno iz Savetodavne grupe Balkan u Evropi“.

Upravo jedna od zamjerki koja se u Deklaraciji ističe, jasan je Kmezić, jeste nedostatak transparentne komunikacije Evropske unije, “naročito u odnosu sa građanima zemalja Zapadnog Balkana“.

“Mi insistramo da EU bude otvorenija i iskrenija u komunikaciji i da imenuje zemlje i političke lidere koji ne podržavaju svojim delovanjem zajedničke evropkse vrednosti, i time direktno sprečavaju napredak svojih zemalja ka članstvu u EU. Često se kritike izrečene iza zatvorenih vrata u Briselu prećutkuju u regionu, pa ostaje utisak da EU zatvara oći pred nazadovanjem demokratije ili lošim ekonomskim pokazateljima u balkanskim zemljama. Ipak, najveća boljka kako Vi kažete u vezi sa iskrenim odnosom dolazi upravo iz regiona, gde vidimo da uprkos velikom broju obećanja, domaće političke elite malo čine kako bi išta i ostvarila. Kratkoročno takva strategija može regionalnim političarima doneti političke poene kod biračkog tela time što će odlaziti bolne reforme ili rešavanje državotvornih pitanja kao na primer normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova. Dugoročno, međutim, takva vrsta odnosa umanjuje poverenje među akterima procesa proširenja i udaljava region od same perspektive članstva u EU“, smatra Kmezić.

Srđan Cvijić, viši istraživač u Fondu za otvoreno društvo u Briselu pojašnjava da je cilj Deklaracije da na neki način nacrta mapu puta zemalja Zapadnog Balkana ka članstvu u Evropskoj uniji.

Pri tome ne misli na tehničko-birokratski put ka članstvu usko vezan za proces pregovora o pridruživanju, već na suštinsku transformaciju ovih zemalja gdje članstvo u EU nije samo sebi cilj.

“Suština svega je u rečenici da je članstvo u EU generacijski, istorijski, izbor, a ne stvar političke kalkulacije usko vezane za jedan ili nekoliko izbornih ciklusa. Biti deo kluba znači izabrati život u otvorenim, demokratskim društvima, gde vladaju zakoni, a ne sila ili arbitrarnost. Da iskoristim metaforu iz ne tako dalekog susedstva na istoku, neki lideri na Zapadnom Balkanu vide demokratiju i EU vrednosti kao tramvaj ili voz. Uzmete ga i siđete, kada dođete do željene destinacije – a to je apsolutna vlast i potpuna kontrola nad javnim resursima. Neki politički lideri u EU, (Viktor) Orban u Mađarskoj na primer, imaju slično, iskrivljeno, razumevanje demokratije. Ali ovi lideri su izuzetak, izuzetak od pravila da demokratija u Evropi i EU vrednosti nisu uporedivi sa tramvajem ili vozom, već za vazduhom kojeg dišemo. Bez njih nema normalnog života i bez njih naša budućnost izgleda mračno i veoma podseća na ne tako daleku prošlost ovoga regiona, obeleženu ratovima, autoritarnim režimima, endemskom korupcijom….“, ukazuje Cvijić.

Strategija Evropske komisije

Deklaracije, po njemu, imaju utjecaja jer nazivaju stvari svojim pravim imenom, u ovom slučaju, “šta zapravo biramo kada biramo članstvo u EU“.

“Takođe, one se ne zaustavljaju na konkretnim tehničkim etapama puta zemalja kandidata ka članstvu u EU, pa čak ne gube značaj ni samim danom članstva u EU, jer kao što vidimo na primeru Mađarske, ili nekih drugih zemalja članica EU-a, proces reformi nije nepovratan te se borba za očuvanje i unapređenje naših demokratija nastavlja i posle članstva u Uniji. Vezano sa ovim, još jedna stvar čini Deklaraciju uticajnom: kao što možete videti njeni potpisnici su uticajne ličnosti, bivši političari, javne ličnosti, stručnjaci podjednako iz EU-a kao iz država Zapadnog Balkana“.

Za Deklaraciju ne “postojimo mi i oni“, kaže Cvijić, “za Deklaraciju smo svi deo jedne ujedinjene Evrope“.

“Posle tako ambicioznog dokumenta kao što je bila Strategija Evropske komisije za Zapadni Balkan, objavljena 6. februara, iskreno sam se ponadao da će se prekinuti odnos, citiraću jednog EU zvaničnika iz prošlosti, gde se mi (Evropa) pretvaramo da hoćemo da ih (Zapadni Balkan) primimo u članstvo, a oni se pretvaraju da žele da se reformišu“, navodi on.

Igor Bandović, programski menadžer Evropskog fonda za Balkan, naglašava da je Deklaracija o evropskom partnerstvu sa Balkanom poziv da se regionalni odnosi, odnosi regije sa EU-om, i procesi koji teku na Zapadnom Balkanu redefiniraju.

“Iza Deklaracije su stali neki od najznačajnijih regionalnih i evropskih mislilaca, građanskih aktivista, bivših zvaničnika i drugih uticajnih pojedinaca sa željom da se sadašnje mrcvarenje kroz koje prolaze sve balkanske države u evropskim integracijama prekine i u taj proces unese mnogo dinamičniji duh. Taj novi duh treba da pokaže sliku regiona za koju mi verujemo da je najrealnija – da je Balkan prostor koji ima velike izazove, ali i ogromne potencijale koji do sada nisu iskorišćeni. Deklaracija je dokument koji traži od EU da se na Balkanu više posveti pitanjima koja zapravo čine temelj na kome je ona izgrađena poput vladavine prava, slobode izražavanja, demokratije i solidarnosti. Takođe, ona poziva na čvršću regionalnu saradnju, kao i na značajniju ulogu Zapadnog Balkana u procesima koji se odvijjaju unutar EU. Najzad, Deklaracija govori i o neophodnosti da se mnogo više pažnje posveti ljudskom kapitalu regiona i njegovom unapređenju, jer je to najvredniji resurs koji imamo“, ističe on.

Kada je u pitanju realni utjecaj Deklaracije na put zemalja regije ka EU, ističe da su tu dvije stvari bitne: “Koliko su važne ideje Deklaracije i da li se sa tim idejama može dopreti do građana i donosilaca odluka. Moje duboko uverenje je da je vizija koja je predstavljena u ovoj Deklaraciji zapravo suština trenutka u kome se naš region nalazi. Ona daje smisao evropskim integracijama i našim unutrašnjim odnosima potencirajući one faktore koji su najvažniji za kreiranje naše budućnosti. Mislim da će se građani mnogo brže složiti sa njom nego odlučioci i zato smo odmah po njenom predstavljanju prionuli na rad, kako bismo dobili što veću podršku i razumevanje“.

Set preporuka i ideja

Historija nas uči, nastavlja Bandović, da stvarne političke i ekonomske promjene proizilaze iz velikih vizija, ne iz kratkoročnih oportunih poteza.

Zato vjeruje da ta Deklaracija jeste dobra osnova za mnogo dinamičniji razvoj regije.

“Naravno, iza velike vizije stoji mnogo pojedinačnih, važnih ideja. One su iznete u dokumentu koji prati ovu Deklaraciju – Novo evropsko partnerstvo sa Balkanom, koji predstavlja set preporuka kako ideje iz Deklaracije ostvariti“, ističe on.

Za razliku od ostalih sagovornika, Bandović smatra da je odnos između zemalja regije i EU-a iskren i transparentan,

Čini mu se da je veći problem što ima mnogo više iskrenosti i transparentnosti u tom odnosu, “nego u našim unutrašnjim odnosima“.

“Zbog toga Deklaracija i potencira da Balkan mora da se temelji na istim vrednostima i principima na kojima se temelji i EU, bez izuzetaka i bez gledanja kroz prste. Nismo mi manje vredni od bilo koga drugog da bismo trampili demokratiju za stabilnost, vladavinu prava za više investicija, ili slobodu izražavanja za političku podršku“.

Znamo, zaključuje Bandović, “da u Evropi to sve ide zajedno, pa nema razloga da tako ne bude i kod nas“.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Više iz rubrike TEME
POPULARNO