Kako novinari iz mučnih devedesetih prijete kolegama i ‘brane’ Vučića

Nesvakidašnji poziv na polemiku s naslovne stranice 'Ilustrovane politike' (Al Jazeera)
Nesvakidašnji poziv na polemiku s naslovne stranice 'Ilustrovane politike' (Al Jazeera)

Beogradski nedeljnik Ilustrovana politika, koji izdaje preduzeće “Politika AD”, čiji su većinski akcionari država Srbija i državna preduzeća, uputio je ove nedelje nesvakidašnji poziv na polemiku novinarima drugih redakcija – naslovnom stranom na kojoj dominira otvorena čeljust rotvajlera, u čijoj pozadini su naslovne strane nedeljnika Vreme i Nin i dnevnog lista Danas, sa naslovom “Psi su pušteni”.

Glavni urednik Ilustrovane politike Ognjan Radulović, najavljujući tekst Đorđa Martića sa naslovnice, navodi da će izazvati polemike među kolegama, “posebno onih koje u svom tekstu Martić kritikuje”, te da će se sigurno “u njegovim rečima prepoznati i neki drugi magazini, dnevne novine ili televizije”, ali poziva sve strane uključene u priču da pošalju svoj stav koji će objaviti bez cenzure.

“Poziv glavnog urednika Ilustrovane politike na polemiku je ciničan, jer ovo što je objavljeno nije novinarski tekst i s tim se ne može polemisati. To je napad na kolege novinare. Ako neko u tekstu traži da se zabranjuju novine i minimizira zločin ubistva Slavka Ćuruvije, onda tu nema nikakve polemike”, kaže za Al Jazeeru Vladimir Radomirović, predsednik Udruženja novinara Srbije.

Naslovna strana najavljuje tekst u kojem se pomenuti, ali i drugi mediji, koji neguju kritički stav prema vlastima u Srbiji, prozivaju da su krenuli “na nož” na predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Medijska udruženja: Poziv na linč

Nezavisno udruženje novinara Srbije i Nezavisno društvo novinara Vojvodine u svom saopštenju ocenjuju da naslovna strana i tekst predstavljaju “klasičan poziv na linč nezavisnih novinara i medija, ali i svih onih koji imaju kritičan odnos prema vlasti u Srbiji”.

“Zastrašujuće je to što se ovaj list, koji već duže vreme širi mržnju i netrpeljivost, a profesionalne novinare i javne ličnosti proglašava za izdajnike i strane agente, crtajući im tako metu na čelu, nalazi u državnom vlasništvu, a država njime upravlja preko Nadzornog odbora, u kojem sedi i Suzana Vasiljević iz kabineta predsednika Srbije Aleksandra Vučića”, navela su u zajedničkom saopštenju dva novinarska udruženja.

Autor teksta u Ilustrovanoj politici Đorđe Martić, predstavljen kao saradnik lista, proziva kolege iz Danasa zbog nedavnog članka u kojem se podseća na 20. godišnjicu usvajanja Zakona o informisanju i ulogu Aleksandra Vučića, tadašnjeg ministra informisanja, u donošenju i primeni tog propisa, na osnovu kojeg su mediji kritični prema režimu Slobodana Miloševića kažnjavani u ekspresnim sudskim procesima visokim novčanim kaznama.

Ostavka predsjednikove savjetnice za medije

Suzana Vasiljević, savetnica za medije predsednika Srbije, podnela je ostavku na članstvo u Nadzornom odboru “Politike AD”, kuće koja izdaje Ilustrovanu politiku.

“Podnosim ostavku na mesto člana Nadzornog odbora ‘Politike AD’, jer ne želim da svojim članstvom dajem podršku ovakvoj uređivačkoj politici, na koju, nažalost, ne mogu da utičem, ali ni vama razlog za neosnovane napade na predsednika države”, navela je u pismu članovima NUNS-a, NDNV-a i ostalih medijskih udruženja.

“Razumem zabrinutost kolega, a razume je i predsednik države. Tim povodom je danas javno reagovao u intervjuu datom TV Prva. Ono što ne razumem jeste da potpisnici ovog saopštenja, namerno ili ne, državu označavaju kao direktnog naručioca ovog sramnog teksta. Ne razumem da znate ko sedi u Nadzornom odboru, a da ne znate da Đorđe Martić nije ‘glavni autor’ (šta god to značilo) Ilustrovane politike, da nije čak ni zaposlen u Ilustrovanoj politici (što stavljanje njegove priče na naslovnu stranu čini još skandaloznijim)”, napisala je Suzana Vasiljević.

Martić u svom tekstu tvrdi da je redakcija Danasa tada bila dolarski podržavana iz Vašingtona i od NATO-a te da “ni danas nema razumevanja za širi istorijski kontekst u kome je zabranjivan” taj list. A to je, kako objašnjava Martić, trenutak u kojem je “armada Vašingtona i NATO-a” već “trebalo da ubija po Srbiji”. Reč je o oktobru 1998, kada je, kako tvrdi Martić, “ubijanje Srba tih dana sprečio jedan srpski oficir, otkrivajući planove agresije, uz pomoć kolege iz Francuske”.

Na stranu sad što činjenice kažu da je dve nedelje pre usvajanja Zakona o informisanju, kojeg se danas i sam Vučić odriče, ocenjujući da je bio greška, tadašnji predsednik Savezne Republike Jugoslavije Slobodan Milošević sa specijalnim američkim izaslanikom Ričardom Holbrukom potpisao Sporazum o mirnom rešavanju problema Kosova, kojim je, zapravo, odloženo bombardovanje.

Ponovo bi radili isto što i devedesetih

Martić u nastavku teksta ređa “grehe” novinara iz drugih redakcija, komentariše njihove navode, a iz tih redova uglavnom se može zaključiti da nešto nije u redu sa osećajem za patriotizam kod pomenutih urednika i novinara.

Autor teksta dotakao se i slučaja koji je obeležio njegovu karijeru – ubistva novinara Slavka Ćuruvije, vlasnika listova Dnevni telegraf i Evropljanin, osvrćući se na izjavu predsednika državne Komisije za istraživanje ubistava novinara Verana Matića, u kojoj se aktuelno ubistvo novinara Džemala Hašogdžija poredi sa Ćuruvijinim. Martić tvrdi da je posle ovakve izjave o Hašogdžiju jasnije “zašto suđenje za ubistvo Ćuruvije liči na teško mučenje sa činjenicama, jer je jednu ideološku i političko-propagandnu presudu NATO-a i Amerike danas i u Srbiji teško ‘oprati’ i presvući u sudsku presudu”.

Ljudi koji su vodili kuću Politika i njena izdanja devedesetih godina nisu slučajno radili ono što su radili, kaže Vladimir radomirović iz UNS-a

Za novinarska udruženja takav tekst u Ilustrovanoj politici nije iznenađenje.

Ilustrovana politika već neko vreme objavljuje razne nenovinarske članke i u tom smislu ovo nije iznenađenje, nego nastavak uređivačke politike, ali je tekst krajnje sporan. Ljudi koji su vodili kuću Politika i njena izdanja devedesetih godina nisu slučajno radili ono što su radili. Sada pokazuju da je to njihov manir i da bi i danas, da mogu, radili ono što su radili devedesetih”, kaže Vladimir Radomirović iz UNS-a.

Uz Đorđa Martića, nekadašnjeg glavnog i odgovornog urednika Politike ekspres, koji je predstavljen kao spoljni saradnik, od poznatijih kadrova koji su bili rukovodioci u toj medijskoj kući devedesetih godina prošlog veka za Ilustrovanu politiku piše i Goran Kozić, bivši kolumnista lista Politika i glavni i odgovorni urednik Televizije Politika.

“Kada uposlite Đorđa Martića, za koga znamo ko je i šta je, čovek koji je bio glavni urednik Politike ekspres, lista koji je 1999. godine praktično objavio poternicu za Slavkom Ćuruvijom, posle čega je on i ubijen, ako, dakle, takvog čoveka dovedete u medij koji je u vlasništvu države, onda je jasno šta od tog čoveka očekujete i šta možete dobiti, tako da je sad bespredmetno da se iznenađujemo šta je on napisao”, dodaje Biljana Stepanović iz NUNS-a.

Martić je, podsećanja radi, u aprilu 1999, tokom bombardovanja SR Jugoslavije, u novinama koje je uređivao objavio komentar pod naslovom “Ćuruvija dočekao bombe”, u kojem se citira izjava Mire Marković, supruge Slobodana Miloševića, kako joj je “vlasnik jednog beogradskog dnevnog lista rekao da podržava Sjedinjene Američke Države u njihovoj želji da bombarduju Srbiju i da će bombardovanje Srbe naučiti pameti”.

U tekstu se dalje navodi da je reč o Slavku Ćuruviji, a komentar se završava rečima: “Ako su se nadali da će njihova izdaja biti zaboravljena, uzalud su se nadali.” Pet dana kasnije Ćuruvija je ubijen ispred svoje kuće, a suđenje pripadnicima Službe državne bezbednosti, optuženim da su u tome učestvovali, u toku je.

Vučić se ogradio, uz ‘ali’

Tekst u Ilustrovanoj politici Martić završava konstatacijom da “frenetični napadi na predsednika Srbije traju, a, nažalost, mediji koji su u većinskom državnom vlasništvu na sve to ćute”, prozivajući direktno Radio-televiziju Srbije i Politiku. “Istraživanja javnog mnenja govore da, i pored svega, autoritet Aleksandra Vučića raste. To, na našu sreću, znači da karavan prolazi ne obazirući se na okolni medijski lavež.”

Međutim, od naslovne strane Ilustrovane politike i Martićevog teksta ogradio se i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić, čija je medijska savetnica Suzana Vasiljević bila u Nadzornom odboru “Politike AD”.

“To nije javni diskurs kakav želimo”, rekao je Vučić za Prvu televiziju. “Pokušaću da odgovorim bez bilo kakvog ‘ali’. Kao predsednik Republike i običan čovek, to osuđujem”, rekao je Vučić i dodao da se nada da se takvo nešto neće ponavljati, bar ne u medijima u čijem vlasništvu bilo kakav udeo ima država, preneo je Tanjug.

Reakcije Ambasade SAD-a i Reportera bez granica

Na naslovnu stranu i tekst u Ilustrovanoj politici, u kojem se komentarišu i neke izjave američkog ambasadora u Srbiji Kajla Skota, reagovala je i Ambasada SAD-a u Beogradu, koja je na svom Tviter profilu citirala reči jednog od osnivača SAD-a Tomasa Džefersona o značaju i važnosti medija za svako društvo i državu.

“Kada bi bilo na meni da odlučim da li da imamo Vladu bez novina ili novine bez Vlade, ne bih oklevao da izaberem ovo drugo”, navela je američka ambasada.

Međunarodna organizacija Reporteri bez granica takođe je na svom Tviter nalogu reagovala na naslovnu stranu Ilustrovane politike, čiji su naslov preveli, navodeći da osuđuju poziv na mržnju i linč ‘provladinog nedeljnika Ilustrovane politike‘, protiv ‘dva nezavisna lista koja kritički pišu o vlasti’ (Vreme, Danas), čije fotografije su se našle na toj naslovnici.

Ipak, Vučić je ukazao da se stvari vrlo često jednostrano posmatraju te da tako niko nije reagovao na naslovne strane na kojima je pisalo “Samo snajper Srbina spasava”.

“Niste me pitali ni danas da li me uznemirilo to što pojedini političari, slučajno moji politički protivnici, zabranjuju novinarima da budu novinari, i to najtiražnijim novinarima, zato što drugačije misle. Niste se setili da kažete kako to da na javnom servisu, kada narkodiler [Nikola] Sandulović govori o predsedniku Republike da je kriminalac, novinar mu kaže ‘hvala na tome’, a kada potpredsednik najveće stranke pita kako je moguće da ne znamo ko je uplatio sedam miliona dolara [Vuku] Jeremiću i odakle 25 miliona evra [Draganu] Ðilasu, novinar ga ućutkuje”, rekao je Vučić.

Državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Aleksandar Gajović, u odgovoru Radiju Slobodna Evropa, naveo je da se to ministarstvo u takvim slučajevima arbitražno ne stavlja ni na čiju stranu te da bi u suprotnom kršilo Zakon o informisanju, upućujući one koji smatraju da su im ovim tekstom povređena prava da pravdu potraže na sudu.

Razlog više da država izađe iz medija

Za potpredsednicu NUNS-a Biljanu Stepanović reakcije predstavnika vlasti su potvrda da se takav tekst nije pojavio slučajno.

“Činjenica da medij koji je u vlasništvu države dovede takvog čoveka da u njemu piše, činjenica da on napiše jedino što on i može da napiše, to je taj rukopis, govori nam da vlast iza toga stoji na neki način. Potvrda je i to što je državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja, koji je na tu funkciju i došao sa mesta urednika Ilustrovane politike, kaže da neće da se stavlja ni na jednu stranu. To nam govori da on misli da su tu u pitanju dve strane, a ne kršenje elementarnih novinarskih standarda i etike. Činjenica je da i predsednik države osuđuje takvo pisanje, uz ono svoje karakteristično ‘ali’, odnosno ‘mene nisu branili kad sam ja napadan’. Takva naslovna strana, uz ovakvu reakciju vlasti, koje, zapravo, nema, navodi na pomisao da ovo nije bilo slučajno”, kaže Stepanović.

Sa druge strane, Vladimir Radomirović iz UNS-a smatra da je “sasvim korektno što se predsednik ogradio od ovog teksta i naslovne strane i što je njegova savetnica za medije Suzana Vasiljević podnela ostavku na mesto u Nadzornom odboru ‘Politike AD’“.

“Ovo je još jedan argument zašto država ne treba da bude vlasnik medija, odnosno zašto treba što pre da se reši vlasnička struktura Politike, Večernjih novosti i Tanjuga. Ovako može da se tumači da iza toga stoje državni organi iako je uređivačka politika nešto na šta ti državni organi ne bi smeli da utiču čak i kada drže vlasništvo medija”, zaključuje Radomirović.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Jesu li mediji slobodni u obavljanju svoje osnovne funkcije? Kakav je odnos slobode, kvaliteta i objektivnosti medija? Da li su mediji taoci politike, korupcije, oglašivača i privatnih interesa? Koliko su novinari odgovorni za kontrolu nad medijima? U ovom izdanju Konteksta govorit ćemo o slobodi medija. Gosti Konteksta su: u Sarajevu novinar, direktor i osnivač Mediacentra […]

Više iz rubrike TEME
POPULARNO