Posjeta koja se nije mogla ni dogoditi

Cela planeta se tresla od drame vezane za dolazak šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova u glavni grad Srbije. I, na kraju, kao što se i očekivalo, do dvodnevne posete nije došlo. Na žalost, ne zbog odluke Beograda, ili nekog osećaja primerenosti Moskve, već zbog strategije koja je u nekom svetskom centru moći smišljena i tiče se zatvaranja vazdušnog prostora za službeni “Iljušov“ ruske registracije. Crna Gora, Bugarska i Severna Makedonija zabranile su prelet tom avionu preko njihovog vazdušnog prostora i tako spasili Srbiju goleme sramote na koju je predsednik Srbije očigledno bio spreman. Postoje, međutim, i teorije da je Aleksandru Vučiću laknulo kada je poseta otkazana, jer se spasio međunarodne bruke. Kada je on u pitanju, naravno da je sve to moguće.

Ono što je sigurno jasno jeste to da je od dana kada je ta poseta najavljena bilo jasno da se neće realizovati. I Moskvi i Beogradu je to dobro došlo. Moskva može da nastavi da priča svoje teorije o zloj Evropskoj uniji i NATO-u, a Vučić kako se nastavljaju nemogući pritisci na malu, slobodnu i nezavisnu državu. Predsednik Srbije je na Javnom servisu saopštio ono što svi znaju, a to je da je zemlja bila izložena nemogućim pritiscima da se ta poseta ne realizuje. To je pojačao time što je naglasio da se radilo o bezbroj razgovora sa istom temom. On je, eto, još jednom odoleo, ali mu je jasno stavljeno do znanja gde mu je mesto.

Traži benefite koje drugima nije ponudio

Ono što je groteskno u celoj priči je to da je, kukajući još jednom o teškoj situaciji u kojoj se Srbija našla, Vučić rekao da mu nije jasno zašto neko ne dozvoljava da se razgovara. On je eto, hteo da pita Lavrova kada će u Srbiju da stigne helikopter za gašenje požara koji može pet puta više vode da ponese od onog kojeg Srbija trenutno ima. U trenutku kada se vodi ozbiljan rat na evropskom tlu, Vučić bi da razgovara o helikopteru. Lavrov je, s druge strane, hteo da u razgovoru sa srpskim domaćinima još jednom istakne stav Rusije po pitanju Kosova i Bosne i Hercegovine. Kao da i vrapci na grani ne znaju o kakvom je stavu reč. Tragično je koliko nas svi oni zavitlavaju.

U oči upada i to da je Lavrov malo više dao na značaju Srbiji nego Vučić Rusiji. Šef ruske diplomatije je rekao da nema te zabrane koja može da poremeti odnose između dve zemlje, a predsednik Srbije se zadržao na stavu da Srbi doživljavaju Ruse kao bratski i prijateljski narod i da je veoma teško uvesti sankcije Rusiji. Izgleda je da nerealizovana poseta bila potrebnija Moskvi, a da je Beograd dolazak Lavrova, ipak, osećao kao kost u grlu.

Iz Moskve je nedeljama unazad poručivano da je prijateljstvo Rusije i Srbije najveće moguće, da je čvrsto, da je Srbija prioritet ruske spoljne politike i mnogo sličnih. Uz onu izjavu Vladimira Putina o jednakosti Kosova i Donjecke oblasti u Ukrajini, radi se o nečemu što u mnogome otežavaju poziciju Beograda. U takvu se poziciju Vučić sam stavio odlukom da ne podrži sankcije Rusije, a sve oči su uprte ka Beogradu upravo zbog svega navedenog. Ono gde je Vučić u pravu, donekle, tiče se činjenice da je nešto što je dopušteno Jupiteru nije volu, ali Srbija je imala dovoljno vremena da shvati odnose u svetu i da se na vreme odredi i opredeli.

U svim ti kritikama i primedbama, Vučiću, na primer, smeta ton kojim se priča o Srbiji i sa Srbijom. On bi malo više voleo prijateljstva i obzirnosti. Da li on ima pravo da tako nešto očekuje, s obzirom na rečnik kojim se služi i on sam, ali i njegova premijerka Ana Brnabić, ministar policije Aleksandar Vulin i mnogi drugi? Kako se pokažeš, tako će ti i biti vraćeno i nema tu puno mudrosti. Neko ko je hranjen i odgajan na premisama istorije srpskog nacionalizma Vojislava Šešelja traži mnogo benefita koje drugima nikada nije ni ponudio.

Ovo više nema nikakvog smisla

Kada god je trebalo biti normalan i racionalan, Vučićevi saradnici to nisu bili, već su potpirivali vatru mnogo više nego što je trebalo. Tako Vučić i dalje koristi svaku moguću priliku da nastavi da deli lekcije regionu, ali i šire. I uživa u tome. Sada je sagovornika našao u Lavrovu i bukvalno deli svaki njegov stav, ali stidljivo i sa distance. Direktno i u glavu će uraditi već neko drugi. Kako će biti prilikom i posle posete nemačkog kancelara Olafa Scholza, tek ćemo da vidimo.

Da li će biti osokoljen kao posle nedolaska Lavrova, ostaje da se vidi, ali možemo da pretpostavimo da ti razgovori neće biti laki i jednostavni. Ticaće se dve stvari. Jedna je rat u Ukrajini, a drugi je obnova pregovaračkog procesa sa Kosovom. Teme koje sigurno nisu po volji “jedinog slobodnog lidera u Evropi“, kako ga nedavno prozva pomenuti Vulin. Malo je ostalo prijatelja Vučiću danas u svetu, ali ih i dalje ne razume i neracionalnim stavom Srbiju i dalje gura u provaliju. Možda će nas iznenaditi jednog dana, ali ono šta danas radi i šta Srbiji čini, sa ili bez Lavrova, više nema nikakvog smisla.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.