Ko će braniti Srbiju ako je neko slučajno napadne?

Priču o povratku obaveznog služenja vojnog roka nekoliko puta su pokretali različiti zvaničnici, da bi se ona onda negdje izgubila.

Obavezni vojni rok je, čini se, prevaziđen oblik funkcioniranja odbrane svake zemlje, pa i Srbije, piše autor (EPA)
Obavezni vojni rok je, čini se, prevaziđen oblik funkcioniranja odbrane svake zemlje, pa i Srbije, piše autor (EPA)

Nedavno uspostavljeni ministar odbrane Srbije Nebojša Stefanović četvrti je u nizu koji je izjavio da se razmišlja o povratku obaveznog služenja vojnog roka. Ovoga puta ta najava deluje najozbiljnije od svih dosadašnjih. Obavezno služenje vojnog roka u Srbiji je ukinuto 2011. godine. Čak je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, davne 2012. godine i sam ministar odbrane, poručio da “država u ovom trenutku vaga da li nam je potrebno uvođenje obaveznog vojnog roka” te da se sa “tom odlukom neće žuriti“.

Pre ogromnih troškova po državu, ponovno uvođenje vojnog roka Vučić vidi kao novu šansu za razvoj Srbije i privredni porast. Po njemu, obavezni vojni rok bi podigao neka mesta, demografske centre. U tim mestima bismo, kako je rekao, podizali kasarne ili obnavljali kasarne, gde bi svaka vrsta ekonomske aktivnosti doprinela daljem ekonomskom razvoju tih mesta, a taj potez bi značajno unapredio i našu borbenu gotovost.

Prvo i osnovno pitanje je zašto bi Srbiji potrebno da se vrati obavezni vojni rok? Srbija je, koliko znamo, proklamovala da je neutralna zemlja, mada je to dosta nategnuto u savremenom svetu. I Švajcarska je vojno neutralna, ali ima obavezni vojni rok u trajanju 21 nedelje. Srbija, međutim, nije Švajcarska, naročito u finansijskom delu. Obavezni vojni rok je mnogo skupa igračka. Što reče Vučić, treba obezbediti svakoga dana tri obroka, plus čuvenu marendu, i mnogo toga još. Na svu sreću, čelnici Srbije kada razmišljaju o obaveznom vojnom roku govore o najviše šest meseci, umesto godinu, koliko je trajao tokom postojanja Jugoslavije i Jugoslovenske narodne armije.

Loše vojnici, ali zato dobri glasači

Obavezni vojni rok je, čini se, prevaziđen oblik funkcionisanja odbrane zemlje. Naročito ako se ima u vidu napredak i modernizacija vojnog naoružanja. Ne vode se više ratovi po rovovima, bacanjem bombi po neprijateljskim bunkerima. Ratovi sve više liče na monstruozne videoigre sa džojsticima, a to je i skupa oprema i skupa obuka.

Šta god ko mislio o JNA, to je bila jedna od ideoloških osnova postojanja bivše Jugoslavije. Sećamo se svi koji smo morali da služimo taj vojni rok od godinu dana da je komunistička doktrina važnija od bojeve obuke, a gledanje Drugog dnevnika svakodnevna obaveza. Ako bi neko slučajno zaspao, morao bi stojeći da isprati kraj centralne informativne emisije u to vreme. Taj politički segment vojske bi u svoju korist sigurno iskoristio aktuelni predsednik Srbije.

Služiti vojni rok pod slikom Aleksandra Vučića je itekako sporno. Čovek koji je sve institucije stavio pod svoju kontrolu sigurno ne bi tako lako dozvolio da mu vojska nestane iz čvrstog stiska njegovih šaka. Politički komesari bi se sigurno svojski potrudili da vojska liči na jutarnje programe televizija koje su pod direktnom kontrolom predsednika Srbije. Tabloidi bi verovatno postali obavezni aksesoar Vojske Srbije. Momci koji bi iz takve vojske izašli bili bi potpuno nesposobni za obranu zemlje, ali svakako osposobljeni za zaokruživanje broja na glasačkom listiću po želji vrhovnog komandanta. Apsolutno ne treba imati dilemu po tom pitanju.

‘Pobjegulje’ od vojske na visokim funkcijama

Umesto toga, Srbiji je potrebna prava profesionalna vojska, sa tačno određenim znanjima i zadacima. Nema boljeg vojnika od profesionalnog vojnika, ali on mora da bude obučen, osposobljen i, pre svega, adekvatno plaćen, a ne da spaja kraj sa krajem. Kada bi se takav sistem u vojsci uspostavio, ne bi bilo razloga da se brine o eventualnom napadu na Srbiju.

Zanimljivo je da su neki od najviših funkcionera države, a samim tim i Srpske napredne stranke, izbegavali služenje obaveznog vojnog roka. Neki su postali i ministri te iste vojske. Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić je pobegao od vojne obaveze tokom NATO bombardovanja, čak je i osuđen na dve godine zatvora zbog ovog čina od Vojnog suda u Užicu. Pobegao je u Crnu Goru dok su opadale bombe po Srbiji. Upravo su svi oni zajedno najvatreniji učitelji patriotizma u poslednjih nekoliko godina.

I kako sada predati mladost zemlje u ruke Vučiću, koji je sanjao granicu “velike Srbije” na liniji Karlovac – Karlobag – Ogulin – Virovitica, ili raznim ministrima i funkcionerima koji su izbegavali vojnu službu, ili, na kraju, onima koji su od te iste vojske bežali i neodazivali se vojnim pozivima za odbranu zemlje? Od koga, uostalom, Srbija da se brani? Ko će da je napadne? Sve što je mogla da izgubi, Srbija je izgubila neodgovornim politikama, političarima, ali i najviših vojnih oficira koji su ceo život obučavani za odbranu zemlje, a na kraju su se pokazali kao nesposobni da svoju domovinu, kojoj su se životom zakleli, sačuvaju od krvavog raspada. Da se razumemo, ne radi se o kuknjavi zašto JNA nije sačuvala Jugoslaviju, već što je ta ista vojska dozvolila da se država ratom razori. Sve je to moglo da bude mnogo drugačije i bezbolnije.

Prvo ‘ostav’, pa onda ‘nalijevo krug’

Ako već želi da osposobi građane za odbranu od zemlje, onda može da vrati predmet predvojničke obuke u srednje škole, sa mnogo više prakse, a manje teorije. Terati mlade ljude ponovo u uniforme nije zdravo. Time se ništa ne dobija, naročito, da se ne lažemo, dalji privredni rast zemlje. Mladi ljudi treba da se osposobe za poslove koji su ovoj zemlji neophodni da bi išli ka modernoj Evropi. Treba da uče i da se bore za svoje mesto pod suncem, a ne da se besmisleno troše na požarstvima u auto-parkovima, stražama, smotrama. Za tako nešto Srbija ima dovoljno profesionalnih vojnika.

Poznajući karakter aktuelne vlasti u Srbiji, možda je ponovo neka spin priča, i dobro bi bilo da tako i ostane. Priča o povratku obaveznog služenja vojnog roka je, kako smo ranije rekli, već nekoliko puta bila predmet izjava predsednika Srbije i onda se ta priča naprasno izgubi u beznađu vođenja srpske politike. Jednostavno, Srbija nije bogata da bi se tako igrala sa vojskom. Imaće Vučić mnogo većih problema u ovoj godini da bi se bavio nemogućim misijama. Ovu priču bolje da stavi pod komandu “ostav“, a onda da od nje ode “nalevo krug“ i jednostavno zaboravi, kao što je to uradi i nekoliko puta već do sada.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Više iz rubrike Piše
POPULARNO