Sumrak velikih stranaka

Rezultati izbora u Bavarskoj jednoglasno se u Nemačkoj ocenjuju kao fijasko, debakl ili katastrofa, pre svega, za velike partije koje na saveznom nivou čine vladu Angele Merkel. Kada se tome doda da su slične prognoze i za pokrajinske izbore, koji se za desetak dana održavaju u pokrajini Hesse, može se bez dvoumljenja reći da građani Nemačke žele da kazne vladajuće Hrišćansko-deokratsku uniju (CDU), Hrišćansko-socijalnu uniju (CSU) i Socijaldemokratsku partiju (SPD).

Međutim, ovakvo kažnjavanje velikih mainstream stranaka je zapravo trend odavno prisutan u Evropskoj uniji, a to će se najbolje videti na izborima za Evropski palrament (EP) u maju sledeće godine.

Nemačka, a naročito Bavarska, predstavljaju poslednji ćošak EU-a u kojem se do skora održavao politički sistem u kojem su dominirale velike stranke desnog i levog centra, dok su ostale stranke uglavnom služile da im pomognu da u ulozi mlađeg koalicionog partnera podrže njihove vlade.

Bavarski izbori i naredni izbori za pokrajinski parlament u Frankfurtu za posledicu imaju menjanje političke krvne slike Nemačke tako da će ubuduće za formiranje vlade biti očigledno potrebno najmanje tri ako ne i više stranaka.

Ovi rezultati neminovno utiču i na aktuelnu vladu u Berlinu, ali zasad niko ne očekuje da će ovaj udarac momentalno srušiti sa vlasti kancelarku Merkel. U decembru joj predstoji partijski kongres na kojem se bira šef CDU. Budući da među protivkandidatima nema nikoga od njenih ozbiljnih takmaca unutar CDU, Merkelova će očigledno osigurati reizbor.

Doduše, uticajni Wolfgang Scheuble u nedelju je najavio promene u stranci, ali očigledno da protivnici Merkelove unutar CDU-a smatraju da nekoliko meseci pred evropske izbore nije vreme za potrese u CDU, kao i da bi vanredni parlamentarni izbori samo štetili stranci.

Slično rezonovanje je prisutno i unutar SPD-a i CSU-a tako da malo ko očekuje skori pad vlade. Trijumf Zelenih i ne tako veliki uspeh desničarsko-populističke Alternative za Nemačku dokazuje da izbeglice nisu glavna tema za Nemce i da građani u želji da iskažu svoj protest ne idu pošto poto ka krajnjoj desnici.

Neophodna promjena zajedničkog rada

Ovi izbori su pokazali i da su građani Nemačke nezadovoljni politikom velikih stranaka, pa čak i u Bavarskoj koja u odnosu na nemački prosek beleži bolje rezultate – ekonomski rast od 2,8 odsto, pad stope kriminaliteta i stopu nezaposlenosti od tek 2,8 odsto. Pa zašto su onda glasači nezadovoljni?

Merkel smatra da su izbori „pokazali da čak najbolji ekonomski podaci, gotovo potpuna zaposlenost u svim delovima Bavarske, nisu dovoljni kada nedostaje nešto što je veoma važno – poverenje“.

„Lekcija iz svega ovog je da ja, kao kancelarka, moram da povratim to poverenje, radiću na tome što energičnije budem mogla“, rekla je Merkel, ističući da kao kancelarka „velike koalicije“ mora da uradi više da bi obezbedila to poverenje i učinila rezultate vidljivijim.

I Andrea Nahles, šefica SPD-a, smatra da je očigledno da se celokupan stil zajedničkog rada mora da bude promenjen i da je to poruka izbora u Bavarskoj.

Međutim, velika je zabluda da su velike stranke izgubile poverenje samo zbog toga što njeni rezultati nisu bili vidljivi ili zbog međusobnih svađa i trulih kompromisa. To je samo deo priče. Možda i značajniji deo uzroka leži u posledicama globalizacije, potom u utisku da su političarima često preči interesi velikih korporacija od ambicioznijih mera zaštite životne sredine, kao i u činjenici da se društvo sve više ekonomski raslojava, tako što se širi jaz između bogatih i siromašnih.

U zemlji u kojoj bezmalo polovina stanovništva ne poseduje nekretnine već živi u zakupljenim stanovima i kućama, građane i te kako boli intenzivan rast cena nekretnina i samog zakupa. Naročito, zbog toga što u Nemačkoj plate rastu sporije čak i od inflacije koja jede njihovu vrednost. Kada se tome doda nezadovoljstvo hroničnim manjkom mesta u vrtićima i staračkim domovima, sasvim je očigledno da – Nemci žele više socijalne pravde.

Paradoksalno, ali ovu tipično levičarsku temu su najpre za privlačenje naklonosti protestnih birača iskoristili krajnji desničari. Međutim, levo orijentisani  Zeleni polako, ali sigurno uspevaju da profitiraju na ovom nezadovoljstvu što za posledicu ima topljenje naklonosti velikim strankama i fragmentaciju političke scene u Nemačkoj.

Od Švedske do Francuske

Da je uveliko na sceni sumrak velikih mainstream stranaka u EU svedoče brojni rezultati izbora, od prekjučerašnjih lokalnih izbora u Belgiji, preko nedavnih u Italiji i Švedskoj, do prošlogodišnjih u Francuskoj.

Na lokalnim izborima u Belgiji, Zeleni i male levičarske i desničarske stranke su potukle tradicionalne političke teškaše. U brojim lokalnim samoupravama, belgijski Zeleni bili su prvi ili drugi po broju osvoje ih glasova, što će ovoj stranci omogućiti da ima gradonačelnike u mnogim belgijskim gradovima. Osim njih, veliki uspeh je ostvarila i levičarska Radnička partije, a u Flandriji i separatistička Nova flamanska alijansa.

Najveći gubitnik je upravo desno orijentisana stranka belgijskog premijera Charlesa Michela, a ovaj rezultat će neminovno uticati na belgijske nacionalne i regionalne izbore, koji će biti održani u maju zajedno sa izborima za EP.

Slično topljenje poverenja u velike mainstream stranke dogodilo se i na nacionalnim izborima u Švedskoj, gde su najviše profitirali desničarski-populisti, ali i nešto manje Zeleni i Levica. I izbori u Italiji su bili debakl za velike vodeće stranke pa je tako Demokratska partija osvojila samo 19 odsto glasova a Forza Italia oko 14.

I na prošlogodišnjim predsedničkim izborima dogodio se masakr za velike stranke, pa tako njihovi kandidati nisu ušli u drugi krug izbora već kandidatkinja krajnje desnice Marine le Pen i Emmanuel Macron, lider tada tek osnovane centrističke stranke.

Test za Evropski parlament

Slična fragmentacija se događa i na nivou cele EU, utvrdili su stručnjaci Fondacije Konrad Adenauer (KAS) u svom redovnom barometru, koji utvrđuje podršku Evropskoj narodnoj partiji (EPP) ali i daje prognoze izbora za Evropski parlament predviđene za maj 2019. godine.

Ova fondacija, koja radi u sklopu CDU, predviđa da će za buduću većinu u EP najverovatnije biti neophodna koalicija najmanje tri političke grupacije i to EPP, liberala okupljenih u ALDE i grupacije socijaldemokratskih i socijalističkih partija okupljenih u S&D. Moguća je i koalicija EPP, S&D sa Zelenima i grupacijom okupljenom oko Macronove stranke, ali tu aritmetičku većinu u EP stručanjaci KAS-a smatraju politički malo verovatnom.

Ono što je očigledno, smatraju oni, jeste da većina u budućem sastavu EP neće moći biti sastavljena bez saradnje dve najveće grupacije desnog centra i levog centra plus još jedna grupacija stranaka, iako će dve trećine mesta pripasti umerenim političkim grupama.

Bezmalo jedna trećina poslaničkih mesta će, sudeći prema sadašnjem raspoloženju birača, otići kandidatima krajnje desnice, krajnje levice i konrzervativnoj grupi ECR, kojom dominira poljska vladajuća stranka Pravo i pravda.

U svakom slučaju, i na nivou EU, ali i na nacionalnim i regionalnim nivoima stranke centra, umerene desnice i umerene levice moraće mnogo više da sarađuju, ali pritom i da uvere birače da njihova saradnja nije plud trulih komromisa već da imaju istinsku želju da poboljšaju živote svojih građana.

Upravo to će im, prema svemu sudeći, biti najteže da postignu. Sledeći veliki test im predstoji na evropskim izborima u maju.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera